Kako do zajedničke vizije Beograda 2041. godine

Proces izrade urbanističkih planova, pored obrađivača, nadležnih javnih institucija i stručnjaka iz različitih relevantnih oblasti, uključuje i zakonski obavezno učešće javnosti. To podrazumeva mogućnost građana da se uključe u dva navrata - tokom ranog javnog uvida i javnog uvida - kada imaju priliku da dostave predloge i primedbe na koncept, odnosno nacrt plana. Međutim, ovakav način učešća često postoji samo pro forme, jer se u praksi dešava da obaveštenje o (ranim) javnim uvidima ne stigne do svih građana. Građanima je prepušteno da sami tumače planove koji su pisani usko stručnim jezikom. A takođe suštinska diskusija i razmena stavova i mišljenja između građana i nadležnih institucija ne postoji. Tako se već na ranom javnom uvidu često izlažu verzije planova u čijoj izradi najčešće nisu mapirani i analizirani realni problemi lokalnih zajednica i njihovi različiti interesi i potrebe, već se građani pozivaju da daju komentare, sugestije i primedbe na već definisana planska rešenja, čime se ne ostavlja prostor za suštinsko uključivanje javnosti. Generalno, sam cilj izrade svakog planskog dokumenta ne bi trebalo da bude rešavanje isključivo potreba naručioca, već i potreba građana koji žive i rade na predmetnom području ili u njegovoj okolini. Međutim, formalna participacija koja se odnosi na puko informisanje javnosti i njihovo učešće u vidu pisanja primedbi na planska rešenja najčešće nije dovoljna da mapira i sistematizuje različite potrebe. Kako bi određeni planski dokument imao neophodan legitimitet, odnosno ponudio pravedna i svrsishodna prostorna rešenja, cilj participacije bi trebalo da bude razumevanje i mirenje različitih interesa koji u prostoru postoje, a to podrazumeva mogućnost javnosti da učestvuje u kreiranju samih rešenja. Konkretan slučaj koji ilustruje neophodnost uključivanja najšire javnosti na nivou grada Beograda predstavlja proces izrade novog Generalnog urbanističkog plana (GUP) Beograda. Ovaj plan predstavlja krovni strateški dokument grada, koji ima za cilj da definiše smernice, principe i pravce razvoja Beograda do 2041. godine. S obzirom na to da GUP predstavlja sveobuhvatnu viziju urbanog razvoja i kvaliteta života u gradu, najšire učešće javnosti u ovom planu je od izuzetne važnosti za budući razvoj grada. U pogledu formalne participacije, skoro tri godine nakon pokretanja izrade ovog plana, u junu prošle godine je održan rani javni uvid u GUP u trajanju od 17 dana (zakonski minimum je 15 dana). Javnost se tada prvi put susrela sa konceptom plana i imala mogućnost da iskaže svoje mišljenje o njemu, međutim, nije bilo organizovanih diskusija za širu javnost o predstavljenom planu. Tokom ranog javnog uvida, javnost je sa ovim planom mogla, osim putem veb-sajtova grada Beograda i Urbanističkog zavoda, da se upozna i na tri lokacije u gradu: u holu zgrade gradske uprave Beograda, prostorijama Urbanističkog zavoda i na štandu u Knez Mihailovoj ulici. Sve tri lokacije nalaze se u najužem centru grada, u krugu od svega jednog kilometra. Upravo ovakav centralizovani način izlaganja plana može dovesti do nepouzdane slike o potrebama građana, gde eventualne prikupljene informacije sa ovih lokacija predstavljaju stavove samo jedne grupe stanovnika, sa problemima i potrebama značajno drugačijim nego stanovnika perifernog obuhvata GUP-a. Tokom 2021. godine, kolektiv Ministarstva prostora obavio je istraživanje javnog mnjenja o prioritetima razvoja Beograda, gde je učestvovalo preko 1.200 ispitanika, odabranih da predstavljaju reprezentativni uzorak stanovnika Beograda. Rezultati istraživanja jasno ukazuju kako se problemi i potrebe građana menjaju u zavisnosti od mesta prebivališta ispitanika. Ranom javnom uvidu u GUP je prethodila anketa sprovedena od strane Urbanističkog zavoda (obrađivača plana) inicijalnu anketu pod nazivom „Ka Beogradu 2041”. U anketi koju je popunilo oko 2.400 građana (izvor: Urbanistički zavod Beograda), odgovaralo se na pitanja o važnosti i prioritetnosti različitih prostornih kategorija, poput saobraćaja, javnih službi, zelenih površina, stanovanja i slično. Iako se čini da broj od oko 2.400 ispitanika predstavlja relativno dobar anketni uzorak, njegova reprezentativnost ipak nije adekvatna. Na primer, uvidom u demografsku strukturu anketiranih građana, uočava se da je broj onih koji su popunili anketu a mlađi su od 18 godina svega 15, odnosno 0,6 odsto. Takođe, u pogledu radnog statusa, oko dve trećine ispitanika pripada kategoriji zaposlenih lica, dok je u anketi učestvovali svega 22 učenika, 72 penzionera i svega jedno lice koje pripada kategoriji primalaca socijalne pomoći. Istovremeno, uvidom u strukturu ispitanika prema opštini stanovanja, u anketi su učestvovala svega 92 lica čije je prebivalište u gradskim opštinama Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin, što uopšte nije srazmeran uzorak u odnosu na realnu populaciju i površinu ovih opština. Shodno tome, jasno je da ovakva struktura anketiranih građana ne predstavlja reprezentativni uzorak na osnovu kojeg bi se mogle donositi suštinski važne odluke koje definišu razvoj grada za predstojeće dve dekade. U ovakvu vrstu istraživanja je neophodno ravnopravno uključiti predstavnike različitih demografskih kategorija i društvenih grupa, na osnovu čega bi se razmatrale i donele najpravednije odluke, što i jeste suštinski cilj participacije. U svom radu, kolektiv Ministarstvo prostora ulaže napore da, između ostalog, osmisli i promoviše različite modele uključivanja koji nastoje da kvalitativno unaprede participaciju i podignu je na nivo saradnje između institucija i građana. Inspirisan praksom deliberativnih mini-javnosti kao modela koji se poslednjih godina sve više koristi u institucionalnom okviru i van njega u mnogim zemljama Evrope, organizacija je imala želju da pokrene eksperimente fokusirane na ovakav model učešća građana. Iako je model primenjiv na čitav spektar tema i javnih politika (od socijalne zaštite, preko izbornog sistema, do klimatskih promena), Ministarstvo prostora je ovaj model testiralo specifično u oblasti urbanističkog planiranja, pod nazivom participativni forumi. Za razliku od participacije koja je u Srbiji i zakonski propisana, proces deliberacije omogućava da se kroz sučeljavanje različitih mišljenja i preferencija dolazi do legitimnijih rešenja, samim tim što su u njihovo promišljanje uključeni svi ili skoro svi oni kojih se plan tiče - građani, eksperti, donosioci odluka. Inkluzivnost i ravnopravnost svih aktera u diskusiji, ne samo da čini ceo proces donošenja plana pravednijim, već obrazuje i senzibiliše sve učesnike, gradeći postepeno viši stepen demokratizacije razvoja grada. Jedan od participativnih foruma koje je Ministarstvo prostora organizovalo, tematizovao je upravo GUP Beograda. Forum je održan u dva navrata, 29. januara i 5. marta 2022. godine, tokom jednog od većih talasa korona epidemije, u onlajn formatu. Učesnike foruma je predstavljao reprezentativan uzorak građana Beograda (različitog pola, starosne dobi, obrazovanja, radnog statusa i mesta prebivališta), kao i stručnjaci iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, saobraćaja i klimatskih promena, dok se donosioci odluka nažalost nisu odazvali na poziv. Učesnici foruma su kroz moderirane razgovore u manjim grupama i uz podršku eksperata obrađivali četiri aspekta plana: prostorno širenje grada, zaštita životne sredine, planiranje saobraćaja i distribucija javnih namena. Forum je rezultirao setovima konkretnih principa razvoja u pomenutim oblastima oko kojih je postignut dogovor svih učesnika foruma i koji bi trebalo da se nađu u samom GUP-u, te su kao takvi poslati i predstavljeni Urbanističkom zavodu u cilju njihovog implementiranja u plan. Vizija Beograda u 2041. godini treba da bude odraz zajedničkog, društvenog dogovora. Da bi se do dogovora došlo potrebno je da imamo siguran prostor u kojem možemo da iznesemo svoje najrazličitije potrebe, čujemo i razumemo potrebe i interese drugih i kroz argumentovano sučeljavanje mišljenja nađemo zajednička rešenja. Ovakav prostor u sadašnjoj praksi ne postoji, te ako želimo strateški plan koji će naš grad učiniti pravednijim, prvo moramo biti spremni da taj sigurni prostor zajednički pravimo, a potom i da transformišemo način na koji izrađujemo planove. Antonije Ćatić Ministarstvo prostora Ova publikacija je izrađena uz podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost RERI, IUP i A11 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije © Copiright 2021 CorrPlan. Ovaj članak je izrađen u okviru projekta Urbani menadžment – korupcija i planiranje.