Beograd oštar na rečima i slab na delima

Dok manja grupa građana sa Kosova i Metohije pešači ka Beogradu u susret takozvanom kontramitingu Srpske napredne stranke planiranom za 26. maj pokrajinom manifestujući podršku vlasti, suštinska podrška toj stranci u pokrajini pada. U danima kada se zakazuje polaganje zakletve gradonačelnika u Zvečanu i Zubinom Potoku iz Demokratske partije Kosova, Leposaviću iz Samoopredeljenja i komentariše kačenje kosovske zastave na zgradu opštine i preuzimanje dužnosti novog gradonačelnika Severne Mitrovice iz iste te stranke, Beograd je oštar na rečima, a slab na delima. Govori se o okupaciji i nasilju, koje u realnosti nije samo političko nego i gotovo svakodnevno, etnički motivisano i na nivou pojedinačnih incidenata, kako iz vrha države tako i iz Srpske liste i računa na strpljenje onih građana koji bi uskoro mogli ponovo biti pozvani na barikade sa kojih su nevoljno otišli pre skoro pola godine. Građanima severa, razočaranim nepostupanjem Beograda nakon napuštanja kosovskih institucija, a šest meseci nakon donošenja te odluke, Igor Simić potpredsednik Srpske liste poručio je da će, ukoliko se ne stane sa obespravljivanjem srpskog naroda, 1. juna, u odbranu prava Srba da ostanu na svojim ognjištima  uslediti „odlučan odgovor svim sredstvima“.  U isto vreme iz Beograda su poruke građanima i zapadnim diplomatama bile da Aljbin Kurti provocira sukobe, da je bezbednost na KiM izuzetno ugrožena, a mir na samoj ivici. Koja su sredstva, međutim, na raspolaganju nakon što su albanske stranke preuzele vlast u srpskim opštinama, policijska invazija tog dela nije zaustavljena, a dijalog je zakočen jednostranom odlukom predsednika kosovske vlade da raspusti Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština? „Međunarodna zajednica neće tolerisati nasilje, a siguran sam da nijedan oblik nasilja nije u planu Srpskoj listi, jer bi se pritisak međunarodne zajednice u tom slučaju u potpunosti prebacio na Aleksandra Vučića. Osim toga, nasilje je na severu KiM uvek dolazilo nenajavljeno. Moguće je organizovati proteste ili neki vid građanske neposlušnosti, ali je to problem jer nemamo sudove, institucije i organe u kojima bi ona mogla da se manifestuje. U ovom trenutku dok Priština vodi aktivnu politiku, Beograd i Srpska lista su u pasivnoj poziciji. Zato bih rekao da je reč o političkoj poruci koja neće imati otelotvorenje u realnosti. Politička poruka je poslata, ali ona, bez cilja, neće imati kapacitet čak ni da pokrene masovniji protest“, kaže za NIN Miodrag Marinković, direktor Centra za afirmativne društvene akcije - CASA iz Severne Mitrovice. U pokušaju da svoj politički značaj i zainteresovanost birača drže podgrejanim, dok novoizabrani gradonačelnici severnih opština iz reda dve najveće albanske stranke preuzimaju dužnost, lideri Srpske liste posegli su za krupnim obećanjima i mirom (koji su jedva uspeli da sačuvaju i ovoga puta) kao neizostavnom kategorijom i u izjavama srpskih zvaničnika iz Beograda, ponovo poslednjih nedelja. Marinković objašnjava da su Srbi sa Kosova uvek težili saglasju sa Beogradom, ma o kojoj vlasti da je reč, jer se ukupna politika posmatra kroz kontekst etničkog sukoba sa Albancima. „U tom smislu se ne može govoriti o tome da će birači kazniti SL. Ali postoji pritisak javnosti da se nešto preduzme, jer je jasno da pored institucionalne oni trenutno žive i u svojevrsnoj krizi liderstva. SL se oglasi s vremena na vreme i to uglavnom povodom nekog poteza Prištine, kako bi je kritikovala i zapravo ima veoma pasivan stav. Poruke iz Beograda tokom povlačenja iz institucija i postavljanja barikada su podigle očekivanja Srba do verovanja da je moguće doći do situacije u kojoj se može razgovarati i o podeli. Akcijama su se priključili i oni koji se ovde zovu demokratama i koji su kritičari SL, a za vreme barikada pokazalo se da svaki cilj koji vodi ostanku naroda na ovim prostorima, motiviše. Iz osećanja razočarenja pojavila se i kritika SL i Beograda, neki novi političari i pluralizam.“ Po raspuštanju Upravljačkog tima za izradu statuta ZSO, diplomate angažovane u procesu dijaloga u EU i izaslanici pojedinih zemalja, poput SAD, danima su pozivali Prištinu da ponudi svoju verziju statuta za ZSO. A onda je, isti izvor koji je objavio poslednjih nekoliko pregovaračkih dokumenata, za koje se kasnije ispostavilo da su autentični, Albanijan post, objavio i predlog neimenovanog diplomate iz procesa dijaloga, čiji je zadatak navodno bio da osmisli kompromisno rešenje statuta. Osim što se Beograd doveo u nepovoljnu poziciju da o ZSO razgovara kao vrhunskom dometu rešenja, ako je suditi po pisanju ovog albanskog medija, i iz takve situacije neće izvući minimum garantovan prethodnim sporazumima. Reč je, navodno, o mešavini foruma za međuopštinsku saradnju, tela za zaštitu interesa zajednice kosovskih Srba i organa uprave sa ograničenim i zakonom uređenim poslovima. Tako da ZSO neće biti treći nivo vlasti, što želi Beograd, a ni opštinski forum koordinacije, kako bi želela Priština, navodi se u tekstu. U dokumentu od sedam tačaka predviđa se da će ZSO biti pravno lice, usklađenost sa kosovskim propisima, navodi se kao primer model parlamenta Sami naroda u Švedskoj... Marinković kaže da je zastoj u pritiscima i porukama da se razgovori nastave, nakon odbijanja Prištine da prihvati predlog statuta, video i kao opasnost da se neki razgovori vode van očiju javnosti i da ga je ta nepoznanica za građane zabrinula. „Poziv Prištini da ponudi svoju verziju, ipak, vidim kao pokušaj da se kreira polazna tačka za kompromis, a nakon što je Beograd izneo svoju poziciju. Princip kompromisa je nevalidiran samo u Prištini i generalno ne važi u albanskom društvu, koje ne razume danas potpuno drugačiji položaj od onog u Rambujeu ili Kumanovu gde je jedina nepoznanica bila kako poniziti Srbiju. Slušamo da će to telo biti srž naše autonomije već deset godina. Odgovornost je Prištine što nije učinila nijedan korak ka realizaciji ZSO. Ali odgovornost je i na Beogradu, koji je 2018, podsećam vas, odustao od te ideje i teritorijalnu razmenu predstavio kao cilj. Otkad je Kurti na vlasti postoji i ideološki otklon toj ideji, jer je reč o prikrivenom nacionalisti čiji je ideal ujedinjenje Kosova sa Albanijom. Suština bi morala biti opstanak Srba na ovom prostoru i izuzetno je važno za to da opstanu zdravstvo, školstvo, institucije koje su i danas u sistemu Srbije“, kaže sagovornik NIN-a. Incidenti koji se nepromenjenim ritmom dešavanja nastavljaju na KiM, u srpskim sredinama ozbiljnija su pretnja bezbednosti po srpsko stanovništvo i utoliko pre što je, po istupanju iz institucija i ukljanjanja barikada, „pohod“ kosovske policije na taj prostor neograničen preprekama bilo koje vrste, pa ni snagom građanskog otpora. Incidenti se nižu, a zvanični Beograd tumači ih kao provociranje sukoba - kako privođenje penzionera iz Beograda na administrativnom prelazu, odluku o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku, tako i pucnjavu tri maloletnika na školu u Ugljaru, uzastopnu pljačku dve kuće u enklavama... Sagovornik NIN-a smatra da će svaki istinski kompromis imati kao posledicu tenzije, ali da je insistiranje na francusko-nemačkom planu posebna opasnost. „Taj plan je vremenski veoma ambiciozno zamišljen i insistiranje na njemu sa Zapada, a naročito na datim rokovima je kontraproduktivno, a brzo nametanje tih rešenja može da uzrokuje jedino konflikt. To ne može odgovarati međunarodnoj zajednici, koja teži da izbegne opciju u kojoj bi otvaranje još jednog konflikta, pored ukrajinskog, otvorilo i put većem ruskom uticaju na tom području i ugrožavanju njihovih interesa na Balkanu.“ Dragana Pejović