Zeleno je boja budućnosti

U tradicionalnom svetu biznisa i finansija navikli smo da odluke donosimo na osnovu bilansa, da se motivišemo profitom ili platom, da merimo tokove novca. To jesu i uvek će biti krucijalni kriterijumi u poslu, ali danas sve više u svakodnevnom radu zaštita sredine u kojoj živimo postaje jedan od najvažnijih parametara uspešnog poslovanja. Ako je donedavno odluka o odgovornosti prema prirodi bila stvar dobre volje, ličnog izbora i etičkih principa, čini se da ulazimo u doba kada će ekološki osvešćeno poslovanje sve više biti obaveza - formalno ili neformalno uvedena. Danas kada je nedostatak kvalifikovanih ljudi jedan od najvećih izazova u svim biznisima, mlade generacije izrazito vode računa o društvenoj odgovornosti kompanija za koje rade, što pokazuje i prošlogodišnje istraživanje koje je obavila britanska kompanija „Robert Half“. Istraživanje pokazuje da bi skoro pola mladih želelo da njihov poslodavac pokaže brigu o zaštiti životne sredine. U svetu su napravljeni ogromni koraci ka zelenoj agendi. Primer su takozvani zeleni gradovi, poput Milana, koji je ograničio ulazak u grad automobilima na fosilno gorivo. Za sada je taj limit izražen u broju ulazaka, ali će u budućnosti biti zamenjen potpunom zabranom kretanja. U ekološkoj svesti naš region i dalje kaska za svetom, ali su promene vidljive. Trend koji uočavamo je da je sve više kompanija u našoj zemlji zainteresovano za zelenu tranziciju. One uviđaju da će im takva transformacija doneti veću konkurentnost, lakši pristup različitim tržištima, ali takođe i da će im olakšati suočavanje sa mnogim izazovima. Jedan od izazova je regulativa Evropske unije koja je sve više usmerena na smanjenje efekta staklene bašte, odnosno emisije ugljen-dioksida. Ako znamo da je EU preovlađujući spoljnotrgovinski partner Srbije, onda je jasno da ograničenja koja stupaju na snagu već ove jeseni imaju i te kako uticaja na poslovanje domaćih privrednih subjekata. Zato danas, ukoliko se ne prilagodimo zelenoj agendi, suočavamo se sa čitavim nizom rizika. Prvi je svakako u domenu propisa, čijim nepoštovanjem ulazimo u rizik kazni, ili nemogućnosti ulaska na neko tržište. Drugi je zaostajanje za konkurencijom, u slučaju neprihvatanja novih ekološki naprednih tehnologija. Tu je i rizik ispadanja iz lanca snabdevanja, jer sve više velikih igrača na tržištu insistira na saradnji isključivo sa odgovornim partnerima. Naravno i jedan od najozbiljnijih je rizik po dobru reputaciju među klijentima, partnerima i investitorima. Za kraj ostavljam rizik iz našeg domena rada, a to je finansijski. Poštovanje standarda zaštite životne sredine već danas bitno utiče na naš odnos sa bankama, a u budućnosti će taj uticaj biti još veći. U bankarsku praksu sve više ulazi zahtev da poslovanje klijenata bude usklađeno sa ekološkim regulativama Evropske unije i principima zelene agende. Banke uglavnom procenjuju da klijenti koji ostavljaju veći karbonski otisak mogu u budućnosti pokazati slabosti u planiranju, a samim tim su izloženi većem tržišnom riziku. Posledično, i uslovi kreditiranja biće slabiji. Udruženje banaka Srbije pridružilo se Mreži održivog bankarstva i finansija (SBFN) Međunarodne finansijske korporacije (IFC) krajem 2020. godine. Ovim članstvom finansijski sektor Srbije napravio je još jedan korak u prihvatanju najboljih praksi, što je dugoročni cilj Udruženja banaka Srbije. Idemo ka tome da smanjujemo ekološke, socijalne i upravljačke rizike, što će dugoročno doneti bolje rezultate za preduzeća i razvoj privatnog sektora. Trenutno, u okviru redovnog izveštavanja na bazi članstva u SBFN, sprovodimo istraživanje putem upitnika među bankama članicama UBS o postojećoj praksi održivog finansiranja i ESG. Upitnik je standardizovan na globalnom nivou, na bazi dugogodišnje prakse SBFN. Ovo istraživanje takođe ima za cilj da izmeri nivo razumevanja ESG principa od strane banaka u Srbiji i njihove primenjivosti u praksi i poslovanju banaka. Dodatno, Udruženje banaka Srbije je krajem 2021. godine potpisalo Sporazum sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) u cilju podrške jačanja kapaciteta banaka kroz edukaciju i druge inicijative koje podstiču primenu ESG i praksi održivog finansiranja. U okviru ove saradnje, UBS i banke članice imaju pristup redovnoj edukaciji kroz više oblika. U budućnosti možemo očekivati da element odgovornosti prema prirodi bude još značajniji u finansijskim odnosima. Verovatno će, sem neformalnog uticaja, ekološki standardi sve češće biti i formalizovani kriterijum za procenu kvaliteta poslovanja, reputacije i finansijske snage svakog od nas. Zelena tranzicija u Srbiji i našem regionu još je na početnom stupnju. Trendovi pokazuju da se krenulo sa mrtve tačke i ja sam uverena da će ubrzanje zelene agende u narednom periodu biti sve veće. Udruženje banaka sa svoje strane daće tome puni doprinos. Od oktobra meseca pokrećemo niz radionica koje će se baviti temom ESG. Naš primarni cilj je edukacija bankara, a oni će kroz svoju svakodnevnu praksu dalje edukovati najširu javnost, građanstvo i privredu. Iako je zelena agenda tek u začetku, jasno je da njoj pripada budućnost, jer jedino ona u sebi obuhvata sve ključne interese: i interes ljudi, i interes profita, i interes planete na kojoj živimo.