Odgovor na krizu prilagođavanjem i zelenim poslovanjem

Finansijska i monetarna stabilnost u neizvesnim vremenima intenzivnih geopolitičkih dešavanja, predstavlja jedan od ključnih izazova sa kojima se suočavamo globalno. Posle zdravstvene krize, koja je u velikoj meri promenila ekonomske prilike, usledila je nova, što je dodatno uzdrmalo najveće svetske ekonomije. Promene i uticaj eksternih faktora se neminovno prelivaju na sve regije i gotovo svi kreatori ekonomske politike slede isti pravac u suočavanju sa izazovima u kojima funkcionišu regionalne i lokalne ekonomije. Izbijanje sukoba u Ukrajini izazvalo je dodatni rast već visokih cena energenata, poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina značajni svetski izvoznici žitarica, nafte i prirodnog gasa, tako da su ove cene dostigle istorijski maksimum. Na ove poremećaje, centralne banke reagovale su zaoštravanjem monetarnih politika, koje su se neznatno razlikovale od zemlje do zemlje, u zavisnosti od jačine dodatnih generatora inflatornih pritisaka. Ovo je za posledicu imalo i jačanje globalnih finansijskih uslova, a posmatrano iz ugla lokalnih ekonomija, globalni potresi su manje ili više uticali na isti način na makroekonomska kretanja i lokalne privrede. Pravovremena reakcija kreatora ekonomske politike, a potom i banaka, doprinela je ublažavanju uticaja inflacije i najavljivanog rasta kamatnih stopa na realan sektor. Dodatno, regulatorni zahtevi (nakon velike finansijske krize iz 2008) vremenom su povećali prudentnost finansijskog sektora, kako bi bio spreman da u svakom trenutku „amortizuje“ potencijalne potrese na tržištu, značajno doprinoseći smanjenju negativnih efekata istih. Pored toga, adekvatno praćenje promena koje se dešavaju, kao i blagovremeno reagovanje i prilagođavanje trebalo bi da omogući izlazak iz „negativnih ciklusa“ u relativno kratkom periodu. Pomenuto prilagođavanje ogleda se i u tome što su geopolitička dešavanja istakla značaj održivog poslovanja. Bankarski sektor je u vreme krize pokazao izuzetnu otpornost kada je reč o kapitalu i likvidnosti, ali i kada je reč o odgovornom poslovanju. U redovnim ekonomskim tokovima, a posebno u vremenima neizvesnosti, banke su pokazale da su pouzdan partner državi i snažan oslonac realnom sektoru privrede i stanovništvu u prevazilaženju prepreka i izazova koje svaka kriza nosi sa sobom. Tako i sada, u vreme geopolitičkih promena, na koje ne možemo da utičemo, banke su pokazale otpornost na eksterne šokove, a istovremeno ublažile potencijalno prelivanje ovih efekata na realan sektor privrede. Istovremeno, možemo da kažemo da zelena ekonomija i održivo poslovanje više nisu stvar izbora, već nužnost. U momentu kada se sve češće diskutuje o raspoloživosti energetskih izvora, nužno se nameće pitanje tranzicije u pojedinim sektorima: energetika, ekstraktivna industrija (metali, minerali i cement, pre svega), poljoprivreda, prerađivačka industrija, građevinarstvo, transport, logistika i upravljanje otpadom, a jedna od ključnih tema, dostupnost finansijskih izvora, se nalazi u srcu zelene tranzicije. Banke su sve više opredeljene ka finansiranju projekata u oblasti zelene ekonomije. Izvori finansiranja u oblasti zelene ekonomije su uglavnom eksterni, a najvažniji izvor je nova ekonomska politika Evropske unije. Evropska komisija odvojila je za ekonomije Zapadnog Balkana 2,6 milijardi evra kreditnih izvora za ove svrhe, tako da region ima priliku da, prilagođavajući se ovim trendovima i dinamičnijim aktivnostima ka zelenoj tranziciji, lakše odgovori globalnim izazovima. Banke, kao transmisioni kanal makroekonomskih inicijativa i mera mogu da pruže podršku i u smislu dodatnih izvora finansiranja i u smislu know-how-a i transfera potrebnih kompetencija. U prilog tome govore i poslednje projekcije vodećih centralnih banaka, kao i MMF-a, koji u svojim poslednjim prognozama navode da je skorašnji skok kamatnih stopa privremen i da se očekuje da će se kamatne stope u narednom periodu (od kraja ove godine) stabilizovati na umerenijem nivou. Slične prognoze daje i Evropska centralna banka, prema čijim prognozama će inflacija značajno pasti tokom 2023, što je zasnovano na pretpostavkama o smanjenju cena energije i ublažavanju pritisaka na gasovode. Kriza sa kojom se suočavamo nosi i priliku za strukturnu promenu koja će adresirati nekoliko problema - održavanje konzistentnog i konkurentnog snabdevanja energijom, smanjenje emisije ugljen-dioksida i stavljanje evropske privrede na konkurentnu osnovu u decenijama koje dolaze. Sveobuhvatnije i dugoročno rešenje jeste u korišćenju zelenih tržišta i tehnologija za rešavanje problema snabdevanja energijom i minimizacija rizika klimatskih promena koje potencijalno mogu izazvati posledice katastrofalnih razmera ukoliko se sa njima ne suočimo. U prilog tome govori i činjenica da je povećana učestalost ekstremnih klimatskih događaja (kao što su požari, poplave i ekstremne promene temperature) koji imaju značajan uticaj na cene određenih dobara, posebno hrane i energije. Povećanje temperatura i bolesti uzrokovanih zagađenjem takođe ugrožavaju ljudski kapital i uzrokuju smanjenje produktivnosti i nivoa ekonomske efikasnosti. Nedavno istraživanje ECB je naglasilo kako inercija u borbi protiv klimatskih promena može dovesti do strukturno veće inflacije (do pola procentnog poena godišnje), zaključujući da bi dobro vođena ekološka tranzicija minimizirala inflatorni uticaj globalnog zagrevanja – prvo, zato što bi taj uticaj bio privremen, ali i zbog toga što bi učestalost ekstremnih događaja imala tendenciju da se smanji, čime bi se smanjili troškovi povezani sa ublažavanjem njihovih efekata. Takođe, istraživački institut Cambridge Econometrics objavio je istraživanje u kojem se navodi da ubrzanje tranzicije čiste energije dovodi do privrednog rasta za većinu geografskih područja, projektujući rast BDP za 2025, 2030. i 2035. godinu. Za privrede u G7, scenario ubrzane tranzicije će doneti više nivoe BDP-a od scenarija uobičajenog poslovanja: BDP će biti veći u 2025. za 1,8 odsto, 2030. za 1,3 i 2035. 0,8 procenata, naglašavajući da je ubrzana tranzicija bolja za ekonomski rast, posebno u kratkoročnom periodu. Mora se napomenuti da tranzicija nije konzistentna za sve ekonomije u G7, pri čemu će one koje su neto uvoznici energije imati više koristi u odnosu na izvoznike. Prema ovom istraživanju, ubrzana tranzicija u Evropskoj uniji će dosledno stvarati veći ekonomski rast od uobičajenog scenarija. Kao veliki uvoznik fosilnih goriva i lider u zelenim tehnologijama, EU će u periodu od 2022. do 2036. godine zabeležiti povećanje BDP-a za kumulativnih 7,3 triliona evra, što pokazuje da će jeftina obnovljiva energija, u kombinaciji sa ulaganjem u energetsku efikasnost, u velikoj meri poboljšati živote Evropljana. Do istog zaključka dolazi se i kod razmatranja uticaja na ekonomije u razvoju, koje će takođe imati bolje rezultate u scenariju ubrzane tranzicije u poređenju sa scenarijem uobičajenog poslovanja. Sve navedeno govori u prilog tezi da su prilagođavanja izazvana potrebom ka zelenoj tranziciji jedan od elemenata oporavka privrede i vraćanja u stabilne trendove. Zelena tranzicija predstavlja veliku priliku za ekonomski rast, a istovremeno doprinosi rešavanju egzistencijalnog globalnog izazova.