U iščekivanju neželjenih repriza

Koji god sportski događaj da pratite u današnje vreme, bićete u prilici da momentalno odgledate ponovljene, često usporene snimke koji će vam omogućiti da uočite važne detalje. Pratite li vesti, imaćete sličan utisak, kao da gledate prošlost na plejbek. Ali te reprize - visoke inflacije, nekontrolisanog javnog duga, brutalnog rata u Evropi, novog hladnog rata i uspona potencijalno destruktivnih tehnologija - daleko su od toga da budu kratkotrajne, a i ulozi su mnogo veći. Neki će se setiti da sam još u proleće 2021. predvideo rast inflacije i usporavanje rasta. Bivši američki ministar finansija Lari Samers je to predvideo i pre mene. Ali je današnja inflacija (pre svega u SAD, prim.), najgora od one s početka osamdesetih, svejedno mnoge iznenadila. Problemi u lancima snabdevanja, uključujući poremećaje na tržištu energenata i hrane izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, doprineli su inicijalnom rastu cena. Ali glavni podstrekač današnje inflacije su preterano izdašne monetarne i fiskalne politike, čija je primena nastavljena uprkos tome što je oporavak od posledica pandemijskih zaključavanja bio brži od očekivanog. Čitavih 1.900 milijardi dolara vredan program pomoći administracije predsednika DŽoa Bajdena (American Rescue Plan) čija je primena počela u martu 2021, na primer, bio je skoro tri puta veći od procene Budžetske kancelarije Kongresa koliki će jaz u bruto nacionalnom dohotku biti potrebno premostiti da bi privreda ostvarila svoj potencijal. Nemoguće je a ne primetiti sličnost s načinom na koji se predsednik Lindon B. DŽonson krajem šezdesetih služio dugom da bi finansirao Vijetnamski rat i „rat protiv siromaštva“. Povrh toga, Federalne rezerve su kamatnu stopu predugo držale blizu nule, što je pristup koji podseća na greške monetarne politike sprovođene sedamdesetih godina, dok je na čelu Feda bio Artur Berns. Centralni bankari smatrali su da neće biti mnogo štete ako inflaciji dopuste da na neko vreme premaši nivo od dva odsto pre nego što je vrate u ciljane okvire, jer su pre toga podbacili ciljajući metu. Dopuštanje da se ekonomija pregreje ima neke kratkoročne benefite. Neposredno pred pandemiju nezaposlenost u SAD je bila niska, ranjive grupe su beležile najnižu stopu siromaštva u istoriji, a zarade su najbrže rasle na najnižem nivou distribucije. Prvi put posle nekoliko decenija nejednakost je počinjala da opada. Ali ekonomska i politička cena za to je morala da bude plaćena. Bazna inflacija (u koju ne ulaze cene hrane i energenata) u SAD u proteklih 12 meseci iznosila je u proseku 5,6 odsto. I mada je sada malo ispod najvišeg nivoa na kome je bila, rotirala je ka problematičnijim cenama usluga, i ostala na skoro trostruko višem nivou od onog koji je ciljao Fed. Čvrsto uverenje centralne banke je da kratkoročna kamatna stopa mora da neko vreme bude iznad nivoa inflacije - nakon dužeg perioda variranja - pre nego što ova padne i vrati se u ciljane okvire. Zarade nisu držale korak s inflacijom, a većina domaćinstava - posebno onih kojima je ekspanzivna fiskalna politika vlade trebalo da pomogne - dve godine je prolazila kroz iskustvo opadanja realne vrednosti njihovih prihoda. I mada je nezaposlenost ostala na veoma niskom nivou, a američka ekonomija beleži bolje rezultate od najvećeg dela ostatka sveta, skoro polovina američke populacije smatra da je zemlja već u recesiji, dok većina Amerikanaca očekuje da će njihova deca i unuci živeti lošije od njih. Ovo percipirano iščeznuće „Američkog sna“ duboko je protreslo domaću javnost - i političku scenu. Još jedna repriza koja je zatekla najveći deo sveta jeste nemilosrdni rovovski rat na evropskom tlu. Katastrofalno sprovedeno povlačenje iz Avganistana 2021. oslabilo je američku sposobnost odvraćanja. Ali ruski predsednik Vladimir Putin jasno je najavljivao kakve planove ima za Ukrajinu. Ne samo što je 2005. izjavio kako je raspad Sovjetskog Saveza najveća tragedija 20. veka - po njemu izgleda veća i od Drugog svetskog rata u kome je poginulo 20 miliona Rusa - nego je 2008. prigrabio delove Gruzije, a 2014. anektirao Krim. Treće, uprkos globalnoj ekonomskoj integraciji poslednjih decenija, reklo bi se da je svet na pragu novog hladnog rata. Rastuća ekonomska, diplomatska i vojna samouverenost Kine, u kombinaciji s njenim produbljivanjem veza s Rusijom, podstakli su strahovanja da sledi preuređenje međunarodnog poretka, pa čak i novi sudar suprotstavljenih sistema političke ekonomije. Izvorni Hladni rat je jedne naspram drugih postavio totalitarne sisteme s centralizovanim planskim privredama i demokratije s mešovitim kapitalističkim sistemima, predvođene ekonomski i vojno dominantnom Amerikom. Ovog puta na jednoj strani su autokratski državni kapitalizam a na drugoj demokratije sa razvijenim sistemima socijalne zaštite, dok su rešenost i kapaciteti Amerike pod znakom pitanja. Posebno zabrinjava što nesvrstani akteri gledaju da sve opcije u pogledu toga na koga će se kladiti drže otvorenim, dok SAD deluju kao da su zaspale za volanom. Indikativno je kinesko posredovanje u obnavljanju diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana, zemlje koja je sponzor terorizma i snabdevač Rusije vojnim dronovima. Da li ovo označava povratak na tradicionalnu geopolitiku ravnoteže velikih sila, ili je u pitanju uvertira za konflikt između SAD i Kine zbog Tajvana? Konačno, tehnološki napredak izaziva poremećaje u privredama mnogih zemalja i očekivanja o tome kako bi budućnost mogla da izgleda okreće naglavačke. Tehnologija je transformisala ekonomije i radnike ostavljala bez posla još mnogo pre nego što smo za taj fenomen dobili adekvatan termin - Šumpeterovu „kreativnu destrukciju“. Ali, u celini posmatrano, privrede su uspevale da se prilagode: pojava kompjutera, na primer, nije izazvala masovnu, strukturnu nezaposlenost, jer se radna snaga obučila za obavljanje drugih poslova. U svakom slučaju, životni standard je nastavljao da raste. Da li će to biti slučaj i s veštačkom inteligencijom? Grupa tehnoloških lidera, uključujući Ilona Maska, nije baš sigurna u to. U nedavnom otvorenom pismu pozvali su na šestomesečnu (ili dužu) pauzu u razvoju napredne veštačke inteligencije (AI) kako bi se za to vreme bolje shvatili rizici koje ta tehnologija predstavlja i pronašli načini da se ti rizici umanje. Mask veruje da rizici uključuju i mogućnost uništenja ljudske civilizacije, i tvrdi da ga je koosnivač Gugla Lari Pejdž, zbog želje da čovečanstvo zaštiti od AI, jednom prilikom nazvao pristrasnim prema ljudskoj vrsti. U krajnjoj liniji, AI je alatka. Ona može biti upotrebljena u svrhu dobra na primer, za razvoj novih lekova i dijagnostiku. Ali bi isto tako mogla da nanese veliku štetu - recimo, da pomogne jačanju represije u Kini. Zadržavam oprezni optimizam da smo u stanju da taj izazov prevaziđemo, ili ga bar u dovoljnoj meri držimo pod kontrolom - kao i sve ovde pomenute izazove. Ali s obzirom na sveopštu raširenost nuklearnog naoružanja, cena neuspeha na ovom planu mogla bi da nam donese najneželjeniju od svih repriza. Copyright: Project Syndicate, 2023.