Kraj iluzionističke politike

Velemajstor pretvaranja opore realnosti u idilične slike snažne i stabilne Srbije koja „sanja i snove ostvaruje“ i „Srbije nade“, nije položio poslednji ispit na mitingu koji je, 26. maja, sam organizovao, bez obzira na to što je imao podršku građana koji su tog dana organizovano doputovali u Beograd u više od 2.000 autobusa iz cele Srbije, pa i nekih susednih zemalja. Razlog je što posle izmišljenih snova i izneverenih nada dolaze halucinacije kao rezultat sudara realnosti sa sopstvenim, iskrivljenim slikama. Scenario mitinga je bio začuđujuće detinjast, pun jeftinih štosova i podvala kojima se stvara privid stabilnosti vlasti, čiji predstavnici izazivaju opravdani gnev građana, koji raste iz dana u dan zbog kumulacije i kulminacije kriminala, bezakonja, samovolje i bahatosti na koje vlast Srbije - a naročito predsednik Aleksandar Vučić, koji je u praksi zamenio sve institucije - nikada nije reagovala. Na stranu što nije tačna ni njegova tvrdnja da je opozicija zloupotrebila ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i selima u okolini Mladenovca. To je kap koja je prelila čašu. Apsolutno je pravo svakog pojedinca da sam odluči da li će se i u koju političku stranku učlaniti ili ne, ali se stiče utisak da je Vučić na svom besmislenom mitingu zloupotrebio jednog bivšeg teniskog reprezentativca, kao i ženu koja se, kako sama kaže, posle 17 godina rada u Holandiji, vratila u Novi Pazar. Iako je namera bila da se njihov nastup podastre kao argument predsedniku Srbije da uspešno vodi zemlju, to nikako ne može da ospori činjenicu da desetine hiljada ljudi svake godine napuste Srbiju upravo zbog njegovog „maestralnog“ upravljanja državom i životima svih njenih građana! Tim retkim slučajevima ostanka i povratka, dakle, ne mogu se prikriti stotine hiljada onih koji su već otišli za poslednjih 11 godina njegove vlasti. I onih koji još uvek napuštaju Srbiju. Toj pokvarenoj simboličkoj politici došao je kraj, u te laži malo ko više veruje. Za razliku od jedne povratničke porodice iz Novog Pazara, koju je veličanstveno predstavio na skupu, Vučić nije, i nikada neće pomenuti desetine hiljada ljudi koji su napustili Srbiju u vreme dok se on pitao za sve. U njegovoj bajci o Srbiji nema mesta za istinu. On pominje samo „rezultate“ koji Srbiju svrstavaju u najuspešnije zemlje u Evropi, a možda i u svetu. U toj bajci celi svet, čak i Amerikanci traže srpske pasoše, kako reče jedan „patriota“ na Hepi televiziji. Za razliku od njega, lično sam upoznao jednog čistokrvnog Nemca koji je pronašao parče zemlje iz svojih snova u okolini Surdulice, prodao sve u Nemačkoj, nastanio se nadomak Vlasinskog jezera, radovao se susretu sa seljacima i dangubama koji piju pivo ispred seoske trgovine, uređivao novo stanište, bio zadovoljan… Ali, jednog dana morao je kod lekara. Nakon toga, ubrzo je sve prodao i vratio se u Nemačku. Video je klozet za pacijente pored ambulante u koju se javio. Koliko još dugo može genijalni manipulator da prodaje rog za sveću, da nesrećnim građanima stvara nepostojeće slike o sreći u kojoj žive? Nakon mitinga 26. maja, bez obzira na haos koji se nadvio nad Srbijom, Vučić je samo dva dana kasnije na Pinku pokušao da produži iluziju, najavljujući skoro formiranje novog pokreta „za državu i narod“, sa kojim će, ako se on bude pitao, nastaviti – po starom! Na sreću, po buntu građana bi se moglo zaključiti da to tako više neće moći. NJegova prepiska sa vlasnikom Pinka i „dogovor“ o „ukidanju“ Zadruge ne zaslužuju drugi komentar osim podsećanja na citat iz knjige Braća Karamazovi, u kome državni tužilac Ipolita K. na suđenju za ubistvo Fjodora Karamazova kaže: „Čemu se treba čuditi, čega se treba užasavati? Mi, naročito mi? Jer mi smo ljudi na sve ovo naviknuti! U tome i jeste naš užas, što su ovakvi kobni slučajevi za nas prestali da budu užasni! Eto čega se treba užasavati.“ Predsednik Vučić je najodgovorniji za stanje u zemlji, te je samim tim odgovoran i za svaku reakciju građana. Jer, koliko god bio legalno i suvereno izabran za predsednika Srbije, niko mu nije dao pravo da radi šta god hoće! Jer, ako se i druga strana bude tako ponašala, nastupiće anarhija. Plašim se da sve i ide u tom pravcu.