Jubilej obeležen novim rekordima

Da i u Srbiji ima privrednika koji su svoj porodični biznis gradili postepeno, strpljivo, sa jasnom vizijom i strategijom i postavili ga na čvrste temelje baš onako kako su ga postavljale i velike svetske kompanije, dokaz je poslovni put privrednog društva „Anđelković al i pvc“ iz Vinče, koje je ovih dana proslavilo dve decenije uspešnog rada. Ostvareni rezultati u prošloj godini i poslovni planovi za naredni period samo su potvrdili da je nagrada „Preduzetnik godine“, koju je za 2019. od ugledne revizorsko-konsultantske kuće EY dobio Zoran Anđelković, osnivač, vlasnik i generalni direktor kompanije „Anđelković al i pvc“ otišla u prave ruke. Tim pre što je u međuvremenu njegova firma nastavila da se razvija, što najbolje ilustruje konstantan organski rast iz perspektive prihoda i posledično profita. A na startu, firma je imala samo dva zaposlena - bračni par Anđelković. Za Zorana Anđelkovića, međutim, mera uspeha ne ogleda se samo u rastu prihoda i profita, jer mu je skoro isto važno i što je 19. maja, na svečanom obeležavanju dvadesete godišnjice osnivanja firme ugostio više od 300 poslovnih partnera i drugih zvanica iz mnogih krajeva Srbije, iako tog dana, zbog protesta građana, blokade mostova i puteva, nije bilo baš lako doći do Beograda. „Želeo bih da naglasim da proslava koju smo organizovali u hotelu Hajat predstavlja pre svega izraz poštovanja prema svim zaposlenima, ali i spoljnim saradnicima, poslovnim partnerima i brojnim prijateljima iz zemlje i inostranstva, sa kojima smo godinama gradili i izgradili odnos uzajamnog poverenja. Bez toga ne bismo imali svrsishodnu saradnju u zajedničkom interesu, a rezultat svega toga je i uspeh naše kompanije. Naša kompanija već dve decenije izvanredno posluje i beleži konstantan rast i razvoj iz godine u godinu. Poznati smo i priznati ne samo u Republici Srbiji, već i na tržištima okolnih zemalja i to kao jedan od vodećih distributera aluminijumskih i PVC profila, okova, panela i ostalog pratećeg asortimana vezanog za građevinsku stolariju. Vraćajući se na početne korake, ne mogu a da se ne setim davnog 20. maja 2003. godine, kada sam uz bezuslovnu podršku moje supruge registrovao novo preduzeće `Anđelković al d. o. o`. Išli smo `korak po korak`, gde je bila uključena cela porodica. Kako poslujemo govori i velika prisutnost poslovnih partnera našoj proslavi, kao i pozitivne reakcije tržišta. Kroz celu moju preduzetničku karijeru provlačila se nit minimiziranja rizika poslovanja. Nažalost, poučen brojnim kriznim situacijama i nepredviđenim okolnostima iz prošlosti, oduvek sam verovao u značaj diversifikacije rizika kada je poslovanje u pitanju. Iz tih razloga naša kompanija je najpre kupila grčku kompaniju i brend Elitherm, čiji se proizvodi svakodnevno proizvode u našoj fabrici u Novoj Pazovi“. Kako biste danas predstavili kompaniju „Anđelković al i pvc“? Danas, u okviru naše kompanije posluje i kompanija Rolokos AL d. o. o, Grocka AL d. o. o, Alfina d. o. o. i Euro Morava Logistik centar d.o.o, a doskora su u našem sastavu bile i fabrika skroba Fidelinka skrob d. o.o. i fabrika mineralne vode Duboka d. o. o, koja je krajem 2021. godine postala deo jednog od najvećih svetskih giganata, kompanije Koka-kola, koja je široj javnosti poznata po brendu mineralne vode „Rosa Homolje“. Na talasima „Zelene agende“, ali i kroz jedan vid društvene odgovornosti, sredinom februara ove godine pustili smo u rad i našu prvu fotonaponsku elektranu od 172 kilovat-pika (kWp), koja je instalirana na krovu naše fabrike u Novoj Pazovi. Takođe, uzimajući u obzir senzitivnost energetskog tržišta kako evropskog tako i domaćeg, spremni smo da kao solidan privredni potrošač u narednom periodu usmerimo značajan deo naših finansijskih i ljudskih kapaciteta i resursa u polje energetike, posebno u obnovljive izvore energije. Kojim odrednicima ste se rukovodili u dvadesetogodišnjem poslovanju? Društvena odgovornost naše kompanije ne ogleda se samo kroz sve veći udeo „zelene energije“, već i kroz mnoge donacije i ktitorstva verskih, kulturnih i sportskih organizacija. Želeo bih da napomenem da se u našoj kompaniji pored tržišta aluminijuma i PVC, što je naš osnovni biznis, svakodnevno prate i tržišta novca, kapitala i energenata, ne bi li se stvorio ambijent brzog reagovanja u smislu investicija. Naša maksima je iz godine u godinu ista, a to je da je likvidnošću, jer je i novac samo jedan vid robe, neophodno danonoćno upravljati, negovati i usmeravati u plodonosne projekte. Da li su poslovni rezultati bili dovoljni da uvek idete napred ili ste energiju crpli i još negde? Put od ove dve decenije što opisuje sve gore navedeno ne bi bio moguć bez potpune podrške moje porodice. Otac sam troje dece i pre svega bih se pohvalio svojom porodicom. Imam i petoro unučadi i to je moj najveći kapital i pokretač ka uspehu. Sve više se u svetu priča o balansu između posla i privatnog života i postavljanju granice između istih. S tim u vezi, želeo bih da napomenem da mi je večiti cilj bio preslikavanje porodičnog identiteta u poslovanje kompanije. Svestan činjenice da se u kapitalističkom svakodnevnom životu sve manje pažnje pridaje naciji, porodici i veri, uveren sam da su to neprolazne vrednosti koje ne smeju biti podložne bilo kakvim trenutnim trendovima. Sve troje dece su zaposleni u kompaniji i imaju različit delokrug poslovanja, pa bi shodno tome bilo neodgovorno da ne razmišljam o budućnosti i neminovnoj tranziciji. Proces tranzicije kao i u svim sferama društva je dug i mukotrpan proces, pa smo shodno tome na vreme počeli sa implementacijom svih neophodnih procesa. Deca nakon završenih fakulteta nastavljaju sa daljim školovanjem, usavršavanjem u vidu pohađanja različitih kurseva, obuka, simpozijuma i seminara. Znači da su vaša deca sigurne karike u lancu koji će se i dalje nizati na imenu „Anđelković al pvc“? Jedino tako supruga i ja možemo biti donekle mirni i spokojni da će druga generacija uspeti da održi, a nadamo se i podigne na viši nivo plod našeg stvaranja. Nažalost, više od 70 odsto privrednih subjekata u zemljama bivše Jugoslavije ne bude svedok tranzicije sa prve na drugu generaciju. Naš ultimativni cilj je definitivno da budemo u ostalih 30 odsto, kojima je to pošlo za rukom. Da li su i svi zaposleni doprineli da razvojni put preduzeća stalno ide uzlaznom linijom? Svakako, moram pomenuti i zaposlene, oni imaju značajan uticaj na rezultat naše kompanije. Jednom rečju, svako od zaposlenih u kompaniji voli kolektivni rad i ulaže svakodnevno u kvalitet koji za nas predstavlja primarnu stvar u našem poslu. Jovanka Matić