Распуштање једва функционалне Народне скупштине Црне Горе и потоње расписивање ванредних парламентарних избора заказаних за 11. јун било је за бившег председника Црне Горе сламка спаса у финалу кампање за председничке изборе. Циљ Мила Ђукановића, општи је консензус, била је мобилизација гласача која би у референдумској атмосфери о заправо лажној дилеми – за суверенитет Црне Горе или њену зависност од Београда, а можда и Москве – дали већу подршку да се ни европски пут ни председник не промене; у потоњем случају, ни после тридесетак година вршења највиших државних функција. После другог круга председничких избора 2. априла било је јасно да се гамбит лидеру Демократске партије социјалиста није исплатио – при излазности од 70,14 одсто, 58,9 одсто бирача дало је глас Јакову Милатовићу, до тог тренутка другој опцији за кандидата из и даље ванпарламентарног Покрета „Европа сад!“.