Srpski portal šokirao Evropu i ostavio je bez teksta!

U moru naslova ovih dana, jedan mi ne da mira: „Srpski proizvodi šokirali Evropu i ostavili je bez teksta“. Koga smo šokirali? Već prva rečenica zvuči kao loša šala: „Kao što je Kina na svetskom tržištu sinonim za masovnu proizvodnju, Srbija je za evropske potrošače uveliko asocijacija za kvalitet kod određene vrste proizvoda.“ Koja li je to vrsta? Od strepnje odgovor ne mogu da dočekam, a bolje i da nisam: „Svima je poznato da je srpsko voće i povrće veoma ukusno i GMO free, a posebno se hvalimo našim malinama, jabukama i borovnicama.“ Ko li je ovo napisao? Ni Kurir, ni Alo, ni Radikalsko zvonce, već ugledni portal N1. Mada, ni to nije cela istina. Tekst je nepotpisan, a što je još važnije, preuzet je sa portala Telegraf.rs! Koga li sad zajedno reklamiraju, šta li rade... Uostalom, čiji je taj Telegraf.rs­? Ni to više nije lako utvrditi: na naslovnoj strani je Vučićeva izjava - što ništa ne znači. Ovde i režimski i opozicioni mediji prenose svaki Vučićev glas i korak! I jedni i drugi budno obaveštavaju narod o danu kada će predsednik da nam se obrati. Zar je to vest? Pa kad se obrati, svi mediji ga uredno prate, često i direktno prenose. A on crta po tabli i osmehuje se, kao da ispunjava svoje davne dečačke snove! Kad režimski mediji utihnu (jer šta dalje da rade sa tom gomilom obećanja i prognoza) – tad nastupaju opozicioni mediji! Zovu eksperte. Svi se zgranjavaju, kako je mogao tako da kaže, da slaže, da pogreši, da ne zna... Bilo kako bilo – okupirao je i režimski i opozicioni medijski prostor. Pa je li on sluga ovog naroda, ili je njegov nekrunisani car? Car je, ja vam kažem. Stoga je svejedno čiji je portal Telegraf.rs, koji nam zajedno sa N1 otkriva koji je to drugi srpski proizvod koji je šokirao Evropu - i ostavio je bez teksta. Nikad nećete pogoditi: nisu ni rekli! Ipak, nagoveštaj postoji: „Nismo zanemarljivi (!!!) ni u tekstilnoj industriji, imamo male a velike proizvođače koji svoju robu prodaju van granica zemlje, pa smo se čak nametnuli i u Italiji, kolevki mode.“ Ko se, bre, nametnuo? Dobro, nema veze, hajde da otkrijemo glavnu srpsku atrakciju na svetskom tržištu... a to je... nećete verovati... srpski papirni ubrus!!! „Reč je o nebeljenim, takoreći zdravim ubrusima, koji su godinama apsolutni hit na evropskom tržištu upravo zbog svojih karakteristika.“ Molim? Toaletni papir? U tom trenutku, bilo mi je jasno da veštačka inteligencija u Srbiji ima veliku konkurenciju, a to je – prirodna glupost. Priznajmo, ovo što sledi nijedna poštena mašina ne bi napisala: „To su ubrusi od 100 odsto celuloze, prirodne braon boje, koji nisu tretirani hemikalijama da bi postali beli.“ Pa nisu ni mogli da postanu beli - ako su ostali braon!!! Ipak, nepotpisani je sad došao na svoje i ne uzmiče: „Ovo je veoma važno jer svaki ubrus ima vrlo široku primenu – na njega ćete staviti voće da se ocedi, u nedostatku salveta poslužiće kao dekoracija na stolu, obrisaćete sebi usta, posušiti vlažnu površinu u kuhinji…“ - i tako ćete, što reče N1 u naslovu, šokirati Evropu i ostaviti je bez teksta. Sad, nije to N1 izmislio, da u medijima nijedan dan ne prođe bez naslova: „Šokantno!“, „Kolaps“. „Razotkriveni!“, „Haos“... naročito onda kada se ništa od toga ne dešava. A zašto bi moralo da se desi? Mediji više ne prenose vesti, njihov posao je – zabava! Nil Postman je davno napisao knjigu Zabavljajući se do smrti, i tačno nam sve to opisao: „Ne postoji toliko brutalno ubistvo, tako razoran zemljotres ili sraman politički blam koji novinar ne može da izbriše iz naših glava, samo kad izgovori ove dve reči: „A sada...“... Jer, dovoljno ste (skoro 45 sekundi) razmišljali o prethodnoj vesti, sada je na redu nova vest – ili reklama!“ Odavno smo, dakle, mogli da shvatimo: vesti su – čista zabava. Pa onda, zašto ugledni portal kao što je N1 ne bi smeo da objavi vest o šokantnom srpskom toaletnom ubrusu, koji je uz malu, ili (još gore), nikakvu naknadu preuzeo sa Telegrafovog portala? Ne preti nama Orvelova budućnost, Veliki brat se odavno udavio u srpskom proizvodu prirodne braon boje. Pre će biti da smo, ne znajući, duboko zakoračili u Hakslijev Vrli novi svet, ovde je sve zabava. Ipak, red bi bio da u njoj ne učestvujemo.