Dužim putem do cilja

Foto shutterstock

Ništa se tako globalno i veliko, poput izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ne može dogoditi a da se u Srbiji ne osete konsekvence. Bilo da je reč o konceptualnom i ideološkom sukobu ili o stvarnom potresu kao u slučaju Britanije. Štaviše, posledice u Srbiji dobijaju na intenzitetu.

Videli smo to u slučaju svetske ekonomske krize pre osam godina, uprkos uveravanjima klasika ovdašnje ekonomske misli da je upravo globalni finansijski potres razvojna šansa Srbije. Ili, kao što nismo videli kada je padao Berlinski zid, držeći da su globalni odnosi jednom zasvagda dati. Cenu ovog poslednjeg previda znamo. Zato Vučićeve ljutite poruke da Srbija neće menjati politiku kada je reč o procesu pridruživanja makar mu evroskeptici pod prozor doveli i dva miliona demonstranata, više deluje kao nemoćna ljutnja nego kao osmišljena državna strategija. Fakat je da poslednje istraživanje Ipsos stratedžik marketinga pokazuje da bi 40 odsto građana Srbije bilo protiv ulaska u Uniju. Zato je Vučiću neophodan inverzibilan proces, da javnost i građane ubedi u sposobnost zemlje da se relativno bezbolno uklopi u zapadne interese, umesto potrošene priče o zapadnim vrednostima.

E sad, u slučaju bregzita, stvari deluju pomalo bizarno. Nekoliko dana nakon jutra koje je promenilo Evropu deluje da su sami Britanci vitlajući nožem porezali i sebe i Uniju, a da je sve trebalo da izgleda kao upozorenje da se tako velika zemlja ne može držati na margini odlučivanja. U svakom slučaju, danas i Brisel i London obilno krvare, a od dubine posekotine i mogućnosti da rane koliko-toliko zacele, zavisiće i to koliko će Srbija ispaštati u ovom slučaju. Bez ožiljaka, kako sada stoje stvari, neće proći.

Spoljnopolitički analitičar Aleksandra Joksimović u izjavi za NIN kaže da će EU sada biti fokusirana na unutrašnja pitanja, pre svega okupirana pokušajem da spreči dalju eroziju i domino-efekat, a da jedino što zemlje zapadnog Balkana mogu da učine jeste da istrajavaju na reformskom kursu. Prva posledica bregzita po Srbiju i zemlje u regionu biće ta da će tema proširenja na lestvici prioriteta Unije pasti još jedan stepenik niže. Čini mi se da proširenje EU odavno ne sedi samo u krilu Nemačke koja, istina, pokušava da ga održi živim. Ali, već duže vremena unutar Unije postoje ozbiljni otpori da se u dogledno vreme primaju nove članice, ističe Joksimovićeva.

S druge strane, stoji i pitanje koliko Srbiji uopšte znači tema proširenja u situaciji kada smo iz Evropske unije slušali da su Kosovo i evrointegracije odvojeni procesi, da bismo nedavno čuli da je konačni uslov za pridruživanje stolica u Ujedinjenim nacijama za Kosovo. Na stranu što su aktuelni tvorci državotvornog dopinga licitirali sa 2020. godinom kao graničnom, ipak je to stvar isključivo za unutrašnju upotrebu. Sa bregzitom ili bez njega, Srbija je možda mereno i decenijama daleko od Brisela. A to što su Britanci odlučili da odu može onu kosovsku stolicu pomeriti za još koju godinu. I to je ona situacija kada su bilo koje reči ispražnjene od sadržaja. Osim ako se složimo sa stolicom.



Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, u izjavi za NIN kaže da je teško prognozirati političke posledice jer je Britanija jedan od stubova EU i da će stvari biti mnogo jasnije nakon predsedničkih izbora u Francuskoj naredne godine. Eventualna pobeda Le Penove verovatno bi označila i potpuni kraj postojeće EU, što bi otvorilo mnoga pitanja na Balkanu. Proroković, takođe, ističe da je i do sada na aktivnosti EU na Balkanu trebalo gledati kroz NATO naočare, te da oko ključnih pitanja vezanih za Srbiju i region Unija nije imala sopstvenu politiku već je pratila NATO. Slabljenjem EU NATO će ostati bez važnog instrumenta za sprovođenje svojih ciljeva, ali niko ne pominje mogućnost izlaska iz Alijanse, tako da će uloga ove organizacije, kada je o regionalnoj bezbednosti reč, samo rasti. Koliko vidim, pred novi Samit NATO, niti NATO niti Velika Britanija nemaju nameru da menjaju svoju dosadašnju politiku na Balkanu, zaključuje Proroković.

S druge strane, Aleksandra Joksimović smatra da će ekonomske prilike suštinski odrediti dalji tok približavanja Srbije Uniji. Ekonomska stabilnost biće suštinski važna za dalji napredak. Ne verujem da će Brisel i pomisliti na prijem zemalja koje imaju bilo kakve finansijske probleme. Naročito nakon traumatičnog iskustva koje su imali sa Grčkom, i posebno ako se ima u vidu da ta situacija nije blizu rešenja. Zbog toga je za Srbiju od presudnog značaja ova vrsta stabilnosti, ističe Joksimovićeva.
O ovom segmentu vlast u Beogradu svakako bi morala da povede računa. Posebno zbog toga što svaka racionalna politika kalkuliše sa posledicama, a u ovom slučaju njih će neminovno biti.