Tri boda i penal

Foto Tanjug/ Rade Prelić

Evropsko prvenstvo u fudbalu još će jednom dokazati da visoka politika počinje i završava na tribinama. Osim što su pokazali zavidno poznavanje spoljnopolitičkih odnosa među komšijama, rumunski navijači su, skandirajući Srbija da isprovociraju albanske protivnike, demonstrirali i koliko je jednostavno prozreti političku instrumentalizaciju fudbala, i obrnuto - poentirati na važnoj ulozi fudbala u politici. Uostalom, afera dron potresla je Balkan baš zato što je naprava sletela na fudbalski, ne na bilo koji drugi teren. Potres je bio daleko snažniji od same posete albanskog zvaničnika Srbiji (kojoj je utakmica prethodila) prve posle skoro sedam decenija.

Iza skandiranja Rumuna, međutim, ne ostaje mnogo čega za spisak potencijalnih međusobnih problema na strateškom putu regiona, koji su svaka za sebe izabrale države Zapadnog Balkana, a kojim su neke od njih već prošle. Oni se uglavnom svode na pitanja statusa manjina i državnih granica (što je epicentar i srpsko-albanskih odnosa), međusobne netrpeljivosti i etničke distance, koja se u čestim prilikama obilato koristi. Okrenuti sopstvenim populizmima lideri u regionu istrajni su u prenošenju te netrpeljivosti na evropski teren do te mere da će starija članica Unije, koristiti svaki labav trenutak u Briselu da pred potencijalno mlađu postavi novi uslov u integracijama.

Tako je, u ponedeljak, u Srbiju stigla vest da je Hrvatska ponovo blokirala najavljeno otvaranje poglavlja 23 (zajedno sa 24). Odobrenje nije stiglo ni od Velike Britanije, iz tehničkih razloga prouzrokovanih ulogom te zemlje nakon glasanja o njenom izlasku iz Unije. Hrvatsko negodovanje ne odnosi se, međutim, na stare uslove koje je pritisak članica od najvećeg uticaja sveo do kompromisa da uz dogovor sa Evropskom komisijom neki od uslova budu ugrađeni u pregovaračku poziciju EU (prava manjina, povratak Vojislava Šešelja u Hag i ukidanje sudske nadležnosti za ratne zločine koji su se dogodili izvan teritorije Srbije). Prvi neslavni pokušaj blokiranja nije demoralisao susede da odustanu, naprotiv. Zagreb insistira da se u tekst prelaznih merila unese i pitanje odštete za žrtve ratnih zločina i rešavanje pitanja nestalih. Holandsko predsedništvo i EK će, navodno, nastaviti razgovore sa hrvatskim predstavnicima da do 30. juna (na dan kada će se ovaj broj NIN-a naći na kioscima) postigne dogovor, ali je verovatnije da će otvaranje po redu trećeg i četvrtog poglavlja, nakon 32 i 35, biti odloženo za slovačko predsedavanje Uniji, koje počinje u julu.

Koliko smisla ima pitati se o evropskom putu Srbije, čak i nakon što je vrapcima jasno da sama Unija ulazi u fazu u kojoj se tako više možda neće zvati, sasuo nam je mandatar za sastav vlade hitro nakon objavljivanja rezultata britanskog referenduma: u Srbiji neće biti referenduma dok sam ja na vlasti, ostajemo na evropskom putu. I tačka. Aludirajući na politiku vlade 2008. Aleksandar Vučić kazao je da nikada neće reći da je nova situacija u EU šansa za Srbiju kako su neki rekli na početku ekonomske krize. Ali zar stav da li će nam (poglavlja 23 i 24) otvoriti sad ili kad im se dopadne, mogu da otvore ili ne moraju, njihova stvar odveć ne podseća na krilaticu vlade od koje se Vučić ograđuje, a u čije ime je Mlađan Dinkić proglasio da će kriza zaobići Srbiju?

Dok u Srbiji ne bude referenduma o njenom strateškom opredeljenju ka EU, region će, nastavi li put Evrope, biti pod većim pritiskom. I to ne samo zato što će da nasrnu, kako se predviđa, sile koje neće mirovati da zauzmu položaj dok se balkanska masa gnjavi u redu za Evropu, nego i zato što će zavisne zemlje regiona ovaj put biti prepuštene da same sređuju dvorišta.

Nataša Vunš, istraživač za Zapadni Balkan Nemačkog veća za spoljnu politiku, kaže da je proširenje već dovoljno nisko na listi prioriteta i da će posledice bregzita okupirati EU u mesecima i godinama toliko da će malo prostora ostati za drugu vrstu strateškog angažmana. To znači da će konkretan napredak zavisiti od volje lokalnih vlada i njihovih sposobnosti da deluju bez mnogo podrške iz EU i sa neizvesnom budućnošću Unije. Na duže staze, kada se situacija sa bregzitom reši, EU bi upravo mogla da se okrene terenu na kome će demonstrirati jedinstvo i privlačnost. Proširenje, koje je u prošlosti bilo najuspešniji instrument EU da transformiše susede, moglo bi da dobije tu ulogu.

Vunš, međutim, veruje da će se u bilateralnim odnosima, ipak, nastaviti navika postavljanja prepreka u pridruživanju, počev od odnosa Srbije i Kosova i makedonskog zvaničnog imena, koji nisu blizu rešenju. Štaviše, nesporazumi bi se mogli povećati kada na red dođe konkretnije definisanje granica. Protivljenje Hrvatske otvaranju poglavlja 23 i 24, već na samom početku, kazuje da ćemo verovatno videti još mnogo takvih situacija kako se Srbija bude odmicala u pristupanju. Ali pritisak drugih članica na Hrvatsku pokazao je da će bilateralna pitanja ostati van agende kad god je moguće, a naročito onda kada članica zloupotrebljava svoj status nauštrb kandidata koji je u poziciji slabijeg. Na Srbiji će biti da dokazuje da je takva kritika neosnovana i da nastavi da sprovodi reforme, kao i da ubedi ključne igrače u EU da je posvećena ispunjavanju uslova, a ne nužno i da se povlači.



Diplomatsku kuraž i Srbija je pokušala da demonstrira nakon što je Makedonija podržala kosovsku kandidaturu za članstvo u Unesku, a Beograd odlučio da na auto-putu okači table na kojima piše međunarodno priznato ime - Bivša jugoslovenska republika Makedonija. I to je, međutim, u skladu sa evropskom regulativom, kao i činjenica da golemu prednost u bilateralnom rešavanju sporova ima ona zemlja koja trči brže evropskom stazom. Pa se tako položaj srpske manjine u Hrvatskoj poteže retko, a diskriminatorski odnos koji tamošnja uprava ima prema investitorima iz Srbije još ređe. Bilans su razbijene ćirilične table i neke srpske glave, te svega 40 miliona evra investicija iz Srbije, uz velike pritužbe privrednika. Desetostruko veće ulaganje iz Hrvatske, ovdašnjem je građaninu nekoliko puta dnevno vidljivo golim okom.
S izuzetkom Albanije, inače, ekonomska razmena Srbije sa regionom je razvijena, zahvaljujući i članstvu u aranžmanima poput Cefta, ali zasad sa malo uticaja na politička pitanja.

U hrvatskom uslovljavanju bilo je preterivanja koje je nepobitno dokazivalo da je njegov glavni motiv populizam, kao što je insistiranje na Šešeljevom povratku u Hag. Ali, baš na tom primeru pokazalo se da nesvrsishodnost koja se ne uklapa u evropski red ne prolazi, pa je Zagreb morao da se povuče. Previše nacionalizma i zatezanja bilateralnih odnosa dovelo je, uostalom, do susreta Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića u Subotici. Teatralan i istorijski ništa manji od svojevremenog susreta Ive Josipovića i Borisa Tadića, i poslednji je bio beznačajan u suštini - čak i snaga potpisane deklaracije je dovedena u pitanje pod pritiskom momenta, u kome je Kitarovićeva bila predsednica, a Vučić mandatar - oboje bez vlade.

Slobodan Samardžić, rukovodilac Evropskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da je hrvatska istrajnost da postavlja nove uslove dokaz da ni u poslednjem kao ni u prethodnim situacijama nije reč o populizmu koji je trenutne prirode. Setimo se da je Zoran Milanović u vreme migrantske krize pretio blokiranjem, takođe. To je stalna politika koja svoje momente traži u odnosu na Brisel i koristi svaku priliku, kao što je i rezultat britanskog referenduma. Konstrukcija pregovaračkog procesa je takva da su susedi zainteresovani da ucenjuju. Uostalom, u pregovorima ima 35 poglavlja, pa ako pretpostavimo da je za svako od njih po jedna od 27 članica raspoložena da postavi makar jedan uslov, što ne znači da će se to dogoditi, to je preko 1.000 uslova, odnosno put koji se ne može preći. Cilj Brisela je da ovaj prostor pacifikuje što znači - stavi pod svoju kontrolu. Ali pokazalo se da su konflikti veći što se više pritiska.

Uzdržane prema otvaranju poglavlja 23 i 24, ovoga puta bile su i Holandija, Bugarska, Rumunija i Grčka, koje su u foto-finišu promenile stav.
Rumunija se sredstvima na raspolaganju poslužila kada je, pre pet godina, pokušala da uslovi dodelu statusa kandidata Srbiji. Ta država zakonodavstvom se izjasnila da sve nomadske manjine u Istočnoj Evropi smatra Rumunima, što je bio motiv za postavljanje zahteva u odnosu na prava nacionalne manjine u istočnoj Srbije. Pitanje identiteta i posebnosti vlaške nacionalne manjine, koja se samo jednim delom identifikuje sa Rumunima, odloženo je, ali ostaje kao tema u odnosima dve zemlje.

Sada se to pitanje, kaže Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fonda) svodi na status onih pripadnika vlaške manjine koji se smatraju Rumunima, na njihovo pravo na informisanje i obrazovanje na sopstvenom jeziku.
Rumunija, osim toga, daje pravo Srpskoj pravoslavnoj crkvi da obavlja obrede i deluje na celoj teritoriji te zemlje, dok Rumunska pravoslavna crkva ima pravo da deluje samo na području istočnog Banata. Pa Bukurešt očekuje reciprocitet.
Sva pitanja sa Hrvatskom su rešiva, jer će se granica na Dunavu rešiti arbitražno ako ne drugačije, a veći problem može biti samo obećanje koje je Srbija dala 2004. da će hrvatska nacionalna manjina biti zastupljena u parlamentu.
Novaković taj problem vidi teško rešivim, jer u hrvatskoj manjini nema dovoljno političke motivacije da bi se njeni predstavnici prelaskom prirodnog cenzusa uključili u rad Skupštine. S druge strane, rešenje poput garantovanih mesta gotovo je nemoguće, jer bi blokiralo rad parlamenta (ako takva mesta dobiju sve manjine) ili bi bilo diskriminatorno (ukoliko se to pravo da samo jednoj).

Biće to jedan od ključnih problema koji će otežati pridruživanje i verovatno, podrazumevati promene seta manjinskih zakona, a bilo koje ad hok rešenje, koje se može usvojiti da bi se zadovoljila hrvatska strana, ne može biti dobro, ako nije dobro za sve građane Srbije. Pri čemu se mora voditi računa o tome da se stečena prava manjina ne mogu derogirati. Suštinski, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Mađarska traže primenu postojećih propisa koji su svi u skladu sa evropskom regulativom. Ovdašnji propisi su u mnogo čemu liberalni, ali Srbija, iz nekog razloga, nema kapacitet da ih do kraja sprovede.

Mađarska zasada ima i najmanje zamerki, a tamošnja vlada je čak odobrila i delom već podelila 160 miliona evra kredita i bespovratnih sredstava predstavnicima tog naroda u Srbiji. Viktor Orban podržao je Srpsku naprednu stranku prilikom svoje posete, tokom predizborne kampanje, kojom prilikom su dve strane proglasile istorijski zenit kvaliteta odnosa. Uprkos neočekivanom podizanju žice na granici sa Srbijom tokom migrantske krize i incidentima u kojima je, između ostalog, mađarska policija ispaljivala municiju na teritoriju Srbije.
Suština je da je mađarska manjina, za razliku od drugih, aktivno učestvovala u usvajanju propisa i da u praksi uspeva da konzumira svoja prava.

Pritisnut eksplicitnim zahtevom da popravi odnose u regionu Vučić je uspešno i po ukusu Brisela žonglirao svim prošlogodišnjim jubilejima, Dejtonskog sporazuma, Oluje, a u Srebrenici istrpeo čak i kamenovanje. Razumem, nema problema, odgovorio je i na vest da je uprkos tome, ove godine nepoželjan u Potočarima. Nagovorio je Milorada Dodika da odustane od referenduma i tako redom usavršavao ulogu pomiritelja. Ako se i u budućnosti Beograd bude koristio kao šrafciger za zavrtanje Banjaluke, prvi sledeći zadatak biće pritisak na usvajanje izmena SSP te zemlje sa EU (bez koga ona ne može postati kandidat za članstvo), čije izmene je Republika Srpska odbila da prihvati jer vode ka centralizaciji institucija i smanjenju nadležnosti entiteta. Potom, možda, i usvajanje propisa koji bi se odnosio na sve građane BiH, po uzoru na Zakonu o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom.

Pretpostavimo li da će se proširenje naći u Globalnoj strategiji spoljne politike EU, čije obelodanjivanje počinje u utorak (28. juna) poglavlje 35 za Srbiju ostaje praizvor svih drugih. Napredak u dijalogu sa Prištinom, eufemizam u upotrebi, a zamena za tajnovitost tog poglavlja, diktiraće dinamiku pregovora, uticati na raspoloženje Brisela i na hrabrost suseda da viknu preko tarabe.

EU sigurno neće primiti novu članicu sa nerešenim pitanjem teritorije. Iskustvo Kipra, koji sada daje ton i dinamiku odnosa EU sa Turskom, tome ih je naučilo. Beograd će svakako morati da omogući ostvarivanje četiri evropske slobode sa Prištinom (kretanje robe, radnika, kapitala i poslovnog nastanjivanja, prim. aut), ubeđen je Novaković.

Spram uslova iz tog poglavlja, ukoliko se u međuvremenu samoj Evropi ne dogodi neki Maksimir, svi drugi uslovi imaju snagu tri kaznena poena zbog albanskog drona, na koji smo već zaboravili. Jer iz kog god ugla se pogleda, u poglavlju 35 primamo gol iz penala.