Funkcioneri nekažnjeno kršili zakon

Foto Milorad Milanković

Tokom prethodne izborne kampanje, šef beogradskih odbornika SNS Aleksandar Jovičić je, sa direktorom Gradske čistoće Miroslavom Bogdanovićem, građanima Palilule podelio 3.000 kanti za đubre i obećao da će uskoro sva beogradska domaćinstva postati srećni dobitnici. I koliko god da je birače obradovala ta besplatna borba protiv štroke u zapremini od 240 litara, delovalo je nekako neprimereno deliti državnu svojinu u funkciji stranačke promocije. A ništa bolji utisak nije ostavljalo ni to što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić preko zvaničnog sajta pozvao građane da glasaju za SNS, jer predsednički sajt nigde, pa čak ni u Srbiji, nije vlasništvo bilo koje stranke. Za to vreme je gradski menadžer Goran Vesić bio malo suptilniji kad je penzionerima s Vračara delio knjige koje je lično kupio, ali to što troškove svoje kampanje nije nakačio na budžet ne znači da je poštovao zakon u kampanji je zabranjeno koristiti i lični i državni novac, baš kao što je zabranjeno i koristiti državnu (gradsku) funkciju za stranačku promociju.

Međutim, u zemlji u kojoj se zakoni ne kotiraju baš previsoko ako iole ugrožavaju udobnost vladajuće elite, bilo bi pomalo besmisleno insistirati na izbornim finesama. Posebno ako imamo u vidu da smo i pre ovih izbora mogli da pretpostavimo kako će to izgledati na januarskom primeru iz Kljajićeva kada je biran Savet MZ pod budnim okom premijerovog brata, uz 20 stranačkih automobila koji su razvozili birače i uz aktiviste SNS koji su građanima delili po pet pašteta, dva kilograma brašna, prašak za veš, dva mesna nareska i litar ulja. Ali, premijer Aleksandar Vučić je autoritativno izjavio da je vreme da zaboravimo prljave kampanje (posebno onu iz 2012.) i dodao: Ako se dogodi da slučajno pobedimo, biće čisto da čistije ne može da bude.

Pa, pobedili su. A da li je bilo baš tako čisto pokušala je da ustanovi nevladina organizacija Transparentnost Srbija, koja je pratila aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje, kao što je to činila 2012. i 2014, kada je ustanovila da javni funkcioneri u predizbornom periodu značajno povećavaju intenzitet aktivnosti koje su povezane s kampanjom, ali ih plasiraju kao redovne. Razlog za to je činjenica da takav oblik izborne propagande nije obuhvaćen propisima koji uređuju ravnopravni pristup učesnika izbora medijima, ne ulazi u prikaz troškova kampanje i ne podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih subjekata. A ima veliki uticaj, ili, kako je to objasnio lokalni funkcioner SNS Miroslav Čučković, izborna lista te stranke odnela je ubedljivu pobedu u svim naseljima i selima Obrenovca jer su građani prepoznali dobru politiku, a ključni momenat bio je kamen temeljac za fabriku Mei Ta u Bariču.

To su neplaćeni reklamni poeni, kaže za NIN Nemanja Nenadić, programski direktor TS i dodaje: Mi sve vreme pokušavamo da ustanovimo koliki je značaj toga, a najlakše je ustanoviti preko novca. Ako znamo da su reklame koje smo gledali tokom izborne kampanje vredele više od sedam miliona evra, možemo samo da pretpostavimo koliko je tek vredela ona neplaćena promocija u daleko gledanijim udarnim informativnim terminima.

Kao deo projekta Monitoring finansiranja izborne kampanje 2016, ovog puta je praćeno 28 funkcionera. Zbirno, za sve njih, broj promotivnih aktivnosti je bio gotovo tri puta veći u odnosu na isti period 2015. godine. Najviše su ih imali gradonačelnik Beograda Siniša Mali (62) i gradski menadžer Goran Vesić (60), a slede ministar Aleksandar Vulin, predsednik opštine Zemun Dejan Matić, ministarka Snežana Bogosavljević Bošković... Od 13 funkcionera koji su imali značajniji broj promotivnih aktivnosti pre izbora, njih sedmoro je posle izbora imalo pad između 80 i 100 odsto, a samo je Vulin zadržao prilično visok procenat. S druge strane, ministarka Bogosavljević Bošković iz SPS-a posle izbora nije imala nijednu aktivnost.



U okviru tih i takvih aktivnosti, svi su ili igrali na liniji zakona ili su je i te kako prešli. Recimo, korišćeni su državni resursi za ličnu promociju i to ne samo za podelu kanti već je, recimo, ministar Velimir Ilić tokom stranačke posete Priboju obećao angažovanje ministarstva za rešavanje lokalnih infrastrukturnih problema. Zorana Mihajlović je tokom svojih aktivnosti na 15 minuta menjala državnu za stranačku funkciju, pa je u Trgovište otišla kao stranački funkcioner, ali je usput otvorila most u selu Donji Kozji Dol i obezbedila sebi besplatnu medijsku promociju. Aleksandar Vulin je u svojstvu ministra posetio Dom za smeštaj starih lica u Smederevu, a u izveštaju TS piše: Nije izvesno kakva je bila priroda posete ministra i šta je mogao za tridesetak minuta da sazna o aktivnostima Doma, s obzirom na to da se 45 minuta kasnije kao stranački funkcioner pojavio tri kilometra dalje, u centru Smedereva, ispred Doma kulture i razgovarao s građanima. Kamen temeljac za dom zdravlja na Labudovom brdu, pored gradonačelnika Siniše Malog i predsednika opštine Rakovica Vladana Kocića, položio je i ministar unutrašnjih poslova, mada se iz govora Nebojše Stefanovića nije moglo zaključiti kakve veze bi dom zdravlja mogao da ima sa, na primer, lečenjem pripadnika MUP-a.

Predsednik SNS Aleksandar Vučić je najavio da putuje kao stranački funkcioner, ali je javnosti dozvolio da njegovu promociju sagleda i u drugačijem svetlu. Otišao je na Kosovo s namerom da govori na stranačkom skupu u hali u Zubinom Potoku, a kada je u noći pre njegovog dolaska bačena bomba, RTS nas je izvestio da je napadnuta hala u kojoj se premijer obraća građanima. A tako je izveštavao i Marko Đurić na sajtu Kancelarije za KIM. Inače je sajt te vladine Kancelarija tokom izbora neprekidno služio kao poligon stranačke propagande, pa je preko njega Đurić 15. marta pozvao da se ne dozvoli povratak opozicije, a njegov zamenik Dušan Kozarev je direktno napao stranke i rekao da DSS i Dveri ne bi smeli ni da pomenu Kosovo i Metohiju. Na sličan način je kao stranačko dobro tretiran i sajt Ministarstva zdravlja, gde je objavljen opširan izveštaj o poseti ministra Zlatibora Lončara Velikom Gradištu i ambulanti u obližnjem selu, uz poziv građanima da izađu na izbore i pomognu premijeru Vučiću, a tu je i molba predsednika opštine da se glasa za SNS jer je to jedini način za realizaciju planova.

U izveštaju TS je veliki broj sličnih primera, a na pitanje koji od njih predstavljaju kršenje zakona a koje zloupotrebe nisu definisane, Nemanja Nenadić kaže: Postoje određene situacije koje bi i po sadašnjim propisima mogle da budu predmet razmatranja da li je zakon povređen, posebno kada funkcioneri nisu jasno razdvojili svoju partijsku i državnu funkciju, što bi bila prilika da Agencija za borbu protiv korupcije pokrene spor. Pošto nemamo baš nikakvu praksu kažnjavanja u takvim prilikama, ne bih se usudio da procenjujem kojim pravcem bi taj postupak išao ukoliko bi uopšte bio započet. Ali, to bi svakako trebalo učiniti, mada bi prioritet trebalo da nam predstavlja i onaj ogroman broj primera koji je u sivoj zoni. Moramo doći do situacije u kojoj će pravila vođenja izborne kampanje biti u potpunosti uređena i po kojima javna funkcija više neće biti resurs za zloupotrebe.

Na pitanje NIN-a koje su nepravilnosti do sada registrovali i koje bi mogle da budu razlog neke eventualne tužbe, u Agenciji za borbu protiv korupcije rečeno nam je da se provere još uvek rade, kao i da tu spadaju dobrovoljno davanje krvi, besplatni lekarski pregledi, organizovana priprema za polaganje ispita za maturante i slično. Te aktivnosti nisu specifične samo za ovu izbornu kampanju, a Agencija će, kao i prethodnih godina, ispitati sve evidentirane slučajeve i postupiti u skladu sa svojim nadležnostima.
Nažalost, šta god uradila Agencija teško da će biti dovoljno, imajući u vidu da je na izborima pre samo dve godine jedan od najvećih skandala bio to što je SNS besplatno lečio, a sada je počeo i da obrazuje.