U sigurnim gubitaškim rukama

Mandatara za sastav vlade Aleksandra Vučića neko bi trebalo da posavetuje da u novom mandatu ne koristi rečenicu ovo je veliki dan za ovaj grad i celu Srbiju, jer se to i gradu i Srbiji obično obije o glavu. Tako je bilo sa pribojskim FAP-om, ali i sa Železarom Smederevo, proleća prošle godine, kada je Vlada rešila da je poveri na upravljanje slovačkom timu HPK inženjering, na čelu sa Peterom Kamarašom. Iako je Železara na kraju dobila novog vlasnika, kineski Hestil, svetski šampioni u apsolutnoj kategoriji, kako je Vučić svojevremeno predstavio Kamaraša i DŽona Gudiša, nekadašnjeg menadžera Ju-Es stila, četiri dana pre zvaničnog dolaska Hestila u Smederevo, odjednom su postali nepoželjni upravljači. A od Vučićevog obećanja radnicima, Smederevu i Srbiji da su u sigurnim rukama njihovim dolaskom na čelo upravljačkog tima posrnule Železare, ostali su samo gubici koje će opet morati da plate građani Srbije.

Vučić je, ruku na srce, i danas pun razumevanja za traljave rezultate koje je Kamarašov tim postigao u poslednjih godinu i nekoliko meseci u smederevskoj Železari, jer je situacija na globalnom tržištu čelika teška, ali niko još uvek ne nudi odgovor na pitanje kako je odjednom HPK inženjering postao nepoželjan, odnosno kako se baš četiri dana pre dolaska kineskog partnera ispostavilo da su ugovorene obaveze kršene.

Odluku u raskidu ugovora donela je Skupština Železare, pod obrazloženjem da se ugovor raskida zbog nepoštovanja pojedinih klauzula, kao i da se na mesto generalnog direktora Železare, koja će se već od prvog jula zvati Hestil Srbija ajron i stil, postavlja Ivan Milošević.
Pošto je već nagovešteno da Kinezi od jula preuzimaju upravljanje, pošto su za 46 miliona evra kupili gotovo svu imovinu Železare Smederevo, Milošević će verovatno biti direktor sa najkraćim mandatom u istoriji srpskih preduzeća.

Ali važnije od toga, jeste to zbog čega se sa smenom Kamarašovog tima, za koju su i oni sami saznali mejlom, kako piše Politika, čekalo toliko dugo, praktično, do dolaska Hestila, ako je već Skupština Železare bila upoznata sa kršenjem ugovorenih obaveza, a isto je bilo poznato i nadležnima u državi. Ili će biti da su odlukom o raskidu ugovora jednako bili iznenađeni i Kamaraš i predstavnici Skupštine Železare, pošto je sada već bivši upravljač do pre neki dan tvrdio da ostaje u Železari i nakon dolaska Kineza, skromno objašnjavajući da su rezultati koje je HPK inženjering postigao spektakularni.

A ti spektakularni rezultati ogledaju se u činjenici da je Železara Smederevo u prošloj godini, umesto pozitivnog poslovanja, uknjižila 145 miliona evra minusa, odnosno da je povećala gubitak u odnosu na godinu ranije za gotovo 40 odsto. Pritom, poredeći izvoz Železare Smederevo u prva tri meseca prošle, dakle pre dolaska HPK inženjeringa i prva tri meseca ove godine, vidi se da je vrednost izvoza u 2016. manja za oko 30 miliona evra, pošto je od januara do marta 2015. on vredeo 80,9 miliona evra, a u istim mesecima ove godine samo 55,4 miliona evra.

I Kamaraš i Vučić ovakve rezultate pravdali su cenom čelika na svetskom tržištu, što se čak i može uvažiti kao delimično opravdanje za gubitke, ali ne i za lažno data obećanja, ako već Železarom upravlja svetski šampion sa iskustvom u ovoj industriji i znanjem o turbulencijama na tržištu čelika.

Ugovor sa timom Petera Kamaraša svakako bi, ako je verovati onome što je sam izjavljivao pre samo nekoliko dana, prestao da važi onoga dana kada formalno-pravno kineski Hestil preuzme Železaru, pa je još manje jasno zbog čega je onda ishitreno doneta odluka o smeni. Da li je to Vlada želela da prevari svog dojučerašnjeg partnera i svetskog šampiona da ne bi plaćala bonus za obavljeni posao ili se iza ove hitne, vikend smene krije nešto drugo. Sudeći na osnovu iskustva, nije neopravdano očekivati da se Srbija i zaletela, pa će umesto neplaćanja bonusa zbog neispunjenog posla, možda morati da plati i troškove arbitraže ili odštetu ako se ispostavi da je previdela neko obećanje parafirano u ugovoru sa HPK.

Iz Ministarstva privrede su umesto odgovora na pitanja NIN-a zašto je ugovor sa HPK raskinut nekoliko dana pre dolaska Hestila u Smederevo, ako je Ministarstvo bilo upoznato sa kršenjem ugovora koji su sklopili Srbija i HPK inženjering, kao i koji delovi ugovora su prekršeni i koliko će na kraju biti plaćeno angažovanje Kamarašovog tima, poslali saopštenje za javnost. Ministarstvo privrede upoznato je sa odlukom Skupštine privrednog društva Železara Smederevo o raskidu ugovora o upravljanju i savetovanju sa kompanijom HPK inženjering BV, koja je doneta na sednici održanoj 25. juna 2016. Ministarstvo je upoznato i sa imenovanjem novog rukovodstva, a i sa svim činjenicama o neispunjavanju i povredama ugovorenih obaveza koje su dovele do odluke Skupštine i u potpunosti podržava donetu odluku. Ovaj ugovor je raskinut u dobroj veri i najboljem interesu Srbije, kako bi se obezbedio nesmetan završetak procesa privatizacije prodajom imovine Železare, stoji u odgovoru NIN-u, uz dodatak da kineski partner nema nikakvog uticaja na odluku koju je donela Skupština Železare, te da transakcija između Hestila i Srbije ni na koji način nije ometena.

Da je javnost u Srbiji imala priliku da vidi šta su tačno potpisali država, Železara i HPK marta prošle godine, odnosno ko se na šta obavezao, možda bi sada i moglo da se pretpostavi ko će snositi odgovornost i platiti ceh lošeg upravljanja i stvorenih gubitaka, ali ugovor ne samo da nije bio javan, nego to nije postao ni nakon insistiranja poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Zato analitičari nagađaju da će na leđa poreskih obveznika pasti i gubitak od 145 miliona evra stvoren prošle godine, kao i starije obaveze Železare, pošto je poznato da je Hestil kupio samo imovinu, neopterećenu obavezama, a da je neto dug srpske čeličane na kraju 2015. bio 284,4 miliona evra.



Politika piše i da su sa HPK raskinuta dva ugovora, jedan o upravljanju i savetovanju, koji javnost nikada nije videla, a drugi, sklopljen sa Kamarašovom firmom Pikaro, iz Košica, za koji se nije ni znalo da je potpisan. Pikaro je, tvrdi Politika, pozivajući se na odluku Skupštine Železare, kršio rokove oko fakturisanja, plaćajući sopstvenoj firmi koja je Železari prodavala sirovine pre ugovorenih rokova, dok je HPK optužen za konstantan manjak obrtnog kapitala, koji je vredeo ispod ugovorenog minimuma od 80 miliona dolara.

Do sada se spekulisalo da je Kamarašov tim plaćan 350.000 evra mesečno, ali je on sam tvrdio da ne prima ni dinara iz Železare, pošto je plaćen u svojoj firmi u Slovačkoj. Informacije o dogovorenom bonusu čuvale su se kao najstroža tajna, s tim što je proleća prošle godine bilo nagoveštaja da bi Železara sa HPK mogla da deli ostvareni profit tako što bi HPK imao pravo na 30 odsto, a ostatak bi pripao čeličani, odnosno Srbiji. Uz to, nagađalo se da će HPK naplatiti i svoje posredstvo u prodaji Železare, pa se i njegov prvi čovek Peter Kamaraš pohvalio kako je on zaslužan za dolazak Hestila i kako je u Smederevo doveo Đokovića među globalnim igračima na tržištu čelika.

Za kraj, najbolje što bi se Srbiji moglo desiti je da je iza ćoška, zbog ishitrenosti i iznuđenih, nerazumnih odluka, ne čeka neka nova tužba zbog jednostranog kršenja ugovora sa HPK, odnosno da ne bude da ovim upravljačima pored bonusa mora platiti i sudsku odštetu.
A još važnije, da je ovaj put Železara zaista pronašla ozbiljnog strateškog partnera koji zna šta će s njom u budućnosti, iako analitičari i dalje ne vide ekonomsku kalkulaciju novog vlasnika.