Prustov kolačić

Svima nama kojima je muzika nasušna potreba krilatica vreme leti nije odgovarajuća uteha u periodu između dva festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi. Svaki novi Egzit daleko je više od prostog kontinuiteta najveće muzičke smotre kod nas. On je svojevrsni Prustov madlen kolačić koji će nas, nepopravljive muzičke entuzijaste, uz letimična iznenađenja koja nam se u međuvremenu možda dogode, održavati u kakvom-takvom spokoju.

Latinska poslovica kaže sve što je lepo, retko je, citat koji je savršeno metaforički koincidirao sa muzikom. Ne samo što je prava muzika retka, već za nju morate žestoko da se borite. U našem užem, a i širem regionu ona vam svakako nije servirana. Često je za otkrivanje kvalitetne muzike potrebna i doza buntovnosti, isključivosti, pa i beskompromisnosti.

Da li to do nje dolazite slikanjem polica u velikim muzičkim prodavnicama na vašim svetskim putešestvijama, pa kasnijim preslušavanjem iste na internet-medijumima, ili kroz umreženost sa pasioniranim muzičkim sledbenicima sa raznoraznih svetskih meridijana, ili besomučnim pretraživanjem internetom, poenta je ista.

Egzit nam tu borbu, makar u ta četiri julska dana (ove godine od 7. do 10. jula) prilično olakšava.
Svaku najavu festivala započinjemo predstavljanjem njenih perjanica, koji nisu nužno i akteri čiji nastupi ostaju najupečatljiviji.

U goste dolazi britanska pop senzacija Bastille, muzičkog ranga DŽona NJumena. Pridružiće im se slavom ovenčana zemljakinja Eli Golding, autorka na čijim karaoke semplovima, mnogobrojne buduće pevačice testiraju svoje glasovne sposobnosti.
Činjenica da je Eli Golding u vremenu iza nas bila jedna od glavnih figura festivala poput kalifornijske Koačele, gotovo monumentalnog Glastonberija, Rok Verhtera u Belgiji, dodatno daje na važnosti njenom prisustvu kod nas.
The Prodigy, odnosno njihovo (ponovno) predstavljanje publici u Srbiji bi bila svojevrsna blasfemija, stoga ih ovde spominjemo isključivo u formi najave.

LJubitelji fanka imaće prilike da uživaju u DŽordžu Klintonu, uz DŽejmsa Brauna i Slaj Stoun, jednog od najvećih inovatora u fank muzici, koji je ujedno i član rokenrol kuće slavnih od 1997. godine. S druge strane, ljubitelji daba, eklektike, kojem su pridodate i primese hip-hopa, big-bita i elektronike, imaće priliku da svoju reminiscenciju i emociju, usled ne tako velike ponude ovog žanra kod nas vežu za Dub Pistolse, čije numere poput Running from the toughts i Stronger imaju status kultnih. Očekujemo i Dejvida Getu, kome je Egzit odavno poznata destinacija.

Viz Kalifa, iza čijeg pseudonima se krije ime Kameron Tomas, možda je muzički najaktuelnije ime ovogodišnjeg festivala. Novi album Kalifa imao je tu nesreću da se vremenski nađe u medijskom kovitlacu, senci dva golijata ovog žanra, Drejka i Kanje Vesta, koji su, potpuno ogolivši rep muzički spektar potražnje, ostalima ostavili samo mrvice. Deo tog trona zasluženo deli i Anderson Pak, zvezda u nastajanju sa svojim nadahnutim albumom Malibu.

Album Viz Kalife u bokserskom žargonu svoje mesto može da bije bitke zajedno sa Rič Homi Kuanom, odnosno njegovim albumom Rich as in spirit i reperom Ty Dolla Sign-om i njegovim izdanjem pod imenom Free TC.

Kalifa u sebi ima notu nesvakidašnjeg, delom zahvaljujući i fank momentima. Takođe, u većini pesama on skreće sa utabanog vokabulara današnje rep muzike, usmerene na socijalne razlike, novac i uspeh, i sve ono što on sa sobom nosi, a to su najčešće devojke koje na sebi ne nose ama baš ništa. Pesma Lit upravo nosi takvu vibraciju. Miljenik Kanje Vesta, Trevis Skot, koji je albumom iz 2015. godine Rodeo napravio tektonski muzički potres na hip-hop sceni, pravio je društvo Vizu u pesmi Bake Sale. Za poštovaoce ove vrste muzike, vreme utrošeno na preslušavanje najnovijeg projekta ovog izvođača, sasvim sigurno će rezultirati sačuvanim pesmama u nekom novom folderu na kompjuteru.

Kao što smo već napomenuli, Kameron dolazi u vreme svog punog muzičkog procvata i sjaja. Momak iz Pitsburga pod ogromnom je medijskom lupom u Sjedinjenim Državama, u kojoj je ekscentrična modna ikona, koja poput košarkaša Oklahome Tandera Rasela Vestbruka diktira smele trendove, i neretko je izvor inspiracije reperima u povoju. Album Rolling Papers ga je vinuo u oblake (u kojima se inače često nalazi, ali oni nisu plod meteoroloških okolnosti).

Naša publika će sa zakašnjenjem dočekati da čuje i segmente albuma Black Hollywood iz 2014. godine, na kome se po našem mišljenju izdvaja pesma House In the Hills, u kojoj mu društvo pravi Curren$y.

Izdvojili bismo takođe nastup grupe Stray Dogg, domaćeg predstavnika, koji van svih klišea brani (muzičku) čast žanra utemeljenog u Americi - amerikane, često nazivane i indi rokom. Šekspir davno reče da bi ruža isto mirisala pod svakim imenom, citat koji spokojno prenosimo kao analogiju sa navedenim žanrom. Album Come Along Wind, svakako će, kao poslednji, izazvati najviše pažnje. NJihovi poštovaoci svakako će nostalgično priželjkivati i poneku pesmu sa njihova prethodna dva albuma, prvenca Almost i Fires Never wrong.



Pesme No one but you, Blind Love, Come Along Wind samo su neke u nizu pesama koje najjasnije potvrđuju samo naizgled neopipljivu moć muzike, koja se meri njenom snagom da vas odvede u neko drugo vreme, povede na neko drugo mesto, pobudi u vama želje i redefiniše osećanja. Ukoliko slušajući Stray Dogg inicijalno osetite setu i melanholiju, pričekajte, na kraju će taj osećaj prerasti u čistu i neiskvarenu ljubav, nošenu spokojem.

Ostaje žal što se na Egzitu nije našlo mesta za Demijena Rajsa, jer je u toku njegova velika evropska turneja, na kojoj promoviše album iz prethodne godine My Favorite Faded Fantasy. Odsustvo drugog bisera ovog muzičkog žanra je geografski opravdano. U njegovoj muzici trenutno uživaju u dalekom Klivlendu, NJuportu i ostalim američkim gradovima. Radi se o Reju Lamontanju, slavujskom glasu iz NJu Hempšira, koji promoviše svoje najnovije izdanje naslovljeno Ouroboros. Pesma sa pomenutog albuma In My Own Way i melodijski i simbolično svojim nazivom najbolje dočarava autentičnost njegove muzike. Nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti imati tu čast da čujemo ove umetnike. Do tada vam od srca preporučujemo njihove posebne i iskrene emocije, ovekovečene u nekom od dostupnih audio-formata.

Elektronska muzika najizvesnija je i najjača potka ovogodišnjeg festivala. U kontekstu najavljenih izvođača, njihove neupitne slave, afirmacije, ali i trenutne potražnje, Egzit u tom pogledu staje rame uz rame sa eminentnim svetskim festivalima, što nažalost nije slučaj sa festivalskim hedlajnerima u proteklih nekoliko godina, pa i ove.

Di-džej Solomun postao je azbuka početnicima u puštanju muzike, kako u pogledu umešnosti u vidu fuzionisanja različitih elektronskih žanrova, tako i u energiji koju jedan muzički set treba da nam ponudi. Čak i oni koji su se od Solomuna distancirali usled njegove ogromne popularnosti i dostupnosti, ne mogu da ospore kreiranje gotovo karnevalske atmosfere na manifestacijama širom sveta.

Obratite pažnju i na Reboljeda, koji sa Superpičerom čini kultni duo Pačanga Bojs. Reboljedo promoviše svoj novi album Mondo Alterado. Čovek čija muzika gotovo zasenjuje nezaboravne zalaske sunce na sve pomodnijem festivalu Burning Man u pustinji Nevade. Ukoliko vam za ovog autora treba dodatni zamajac, tu je pesma naslova Time goes by, koju je upravo Reboljedo i komponovao, pesma o čijoj su se dinamici, amplitudama i efektima koje ima na slušaoce pisali ozbiljni, egzaktni, gotovo naučno utemeljeni članci, poput onog muzičkog kanala Thump. Ipak, glavne zvezde elektronskog programa biće italijanski duo, nastanjen u Berlinu, koji čine braća Alesandro i Federiko Fonjini, poznatiji kao Mind Against. Okultisti kažu da magija, odnosno realizacija očigledno nemogućeg, može biti ostvarena pravilnim kombinovanjem volje i imaginacije. Mind Against ne oskudevaju ni u jednom od pomenutih činilaca. Jedni su od rodonačelnika potpuno novog pravca u okviru elektronske muzike, melodičnog tehna, koji je senovit i misteriozan, sa izrazito malo vokala, bez trunke monotonije. Momci, pored kojih negativan aspekt slave nije ni prošao, svojom su harizmom zasluženo sebe postavili na pijedestal. U vremenu hiperprodukcije u gotovo svim sferama života, biti neusiljeno drugačiji, a opet i dalje svoj, podvig je vredan divljenja.



U okviru Egzita, i ove godine će se na Jazu realizovati Sea Dance Festival, koji je i dalje nepotrebna muzička disperzija i luksuz, zbog koga trpe oni kojima je Egzit inicijalno i namenjen. Među izvođačima se izdvajaju Hurts, Black Coffee, Jeff Mills, Sister Bliss Čuveni pesnik Halil DŽubran je rekao da ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe, ljubav nema ništa niti se ona može imati. Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. Isto je i sa muzikom.