Svi su isti

Jaoj, šteta što emisija ide na odmor, ovi naši lupetaju samo tako, imali biste materijala da radite non-stop! Ovo je rečenica koju čujemo pred svaku pauzu, i u potpunosti je istinita. Čak i kad mi odemo na odmor, ovi naši nastavljaju punom parom da rade ono što inače rade.
Međutim, moramo nešto da priznamo. Koliko god bilo zabavno praviti emisiju 24 minuta, toliko zna i da umori, pa će nam možda čak i dobro doći ovaj redovni letnji odmor, da napunimo baterije i sveži započnemo novi deo sezone u septembru. Ni sami nismo sigurni da li je ovde bolja paralela uporediti sebe sa đacima ili sa učiteljima, jer na kraju polugođa se ne zna kome više treba odmor od onih drugih.

Ali ako ste mislili da nam odmor treba jer se umorimo od gledanja jedni drugih i od slušanja gomile glupih fora koje svi predlažemo do besvesti, da bi se do ulaska u studio iskristalisale one najmanje glupe, grešite. To je dobar deo posla, i zabavan, i svi mi koji smo sada već dobro uigran tim smo svesni koliko smo privilegovani time što radimo jedni sa drugima. Ne, to nije ono što umara, naprotiv.

Ono što zaista umara jeste činjenica da moramo iz nedelje u nedelju da pregledamo sve moguće snimke i iščitamo sve moguće izjave koje su izašle iz usta naših glavnih zvezda. Čudna mi čuda, reći ćete vi, ima mnogo stvari koje su napornije od praćenja vesti non-stop, i u pravu ste.
Stvar koja nam zapravo otežava posao jeste što nakon nekog vremena počnete da uviđate jasne šablone po kojima se kreće srpska politika: jedne te iste trikove kojima se služe političari, standardne zamene teza, gestikulacije i pažljivo odabran ton prilagođen prilici, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, već godinama, dok više ni mi sami ne znamo šta je realnost a šta samo fikcija. Ovo možda ne bi bio toliki problem da takvo ponašanje za cilj nema samo jednu stvar: dokopati se vlasti ili ostati na vlasti, u zavisnosti od toga o kom političaru pričamo. Ne postoji ništa osim toga, i to je verovatno ono što je tako naporno gledati i slušati i čitati iz nedelje u nedelju.

Uteha, ako se to uopšte može nazvati utehom, jeste to što srpska politika očigledno nije po tome posebna u svetu. Kada pogledamo Trampa u Americi i bregzit kampanju u Britaniji, veoma jasno se vide obrasci ponašanja vrlo slični ovim našim autohtonima: činjenice nisu bitne, bitno je samo pričati bilo šta što zvuči lepo u ušima glasača. Glasače istina više ionako ne interesuje - sluđeni sistematskim bombardovanjem kontradiktornostima godinama unazad, i razočarani u političke elite, oni glasaju mimo svih pravila i logike i teraju političke analitičare, novinare, pa i nas koji se bavimo komedijom da se uhvatimo za glavu. Jedino je pitanje da li će se trend glasanja uprkos očiglednim lažima kandidata u Americi i Britaniji kod nas tek desiti ili se već desio?

Nadamo se da sada shvatate zašto nam je potreban odmor. Do septembra se isključujemo! Do septembra nema dnevnika, nema vesti, nema javnog servisa, nema Tanjuga (iako ga ima?), nema konferencija za štampu, nema intervjua...
Nije šteta što emisija ide na odmor. Šteta je samo što nam je taj odmor stvarno potreban.