Godine radosti, ili šta će nam Vlada

U normalnim zemljama crta se podvlači kada nova vlada napuni prvih 100 dana, a u Srbiji ćemo 2. avgusta proslaviti prvih 100 dana bez vlade. I, gle, kako vreme prolazi, sve više mi se čini da je nama zapravo najbolje kada i nemamo vladu! Nema ko da smeta, pa bez vlade stvari nekako i funkcionišu. Ništa, doduše, nije drugačije ni kada imamo vladu, jer se ionako za sve pita, što bi rekao Zoran Kesić – jedan čovek. Ne znam da li preterujem, ali stičem utisak da i Aleksandar Vučić slično razmišlja. Uostalom, nekako baš otkako je postao samo „tehnički“ premijer, Srbiji je krenulo. Ove godine biće među tri-četiri zemlje u Evropi sa najvećom stopom privrednog rasta, a već dogodine, daće Bog, i evropski šampion. A jesmo li o tome smeli i da sanjamo dok smo imali regularnu vladu? Pa, zar nismo prošlu godinu, kada smo imali vladu u punom kapacitetu, bili u grupi od 10 zemalja sveta sa najsporijim tempom privrednog rasta od tričavih 0,7 odsto? I kako nam je bolje? Sa vladom ili bez nje? Možda, svestan te činjenice, mandatar i odlaže formiranje nove vlade. Šteta što mu početkom septembra ističe zakonski rok za to. Da nema tog roka, mogao bi ovako da vlada do sledećih izbora. Prokleti rokovi, međutim, pritiskaju Vučića i on će narednih dana morati da preseče – da li će sam da formira vladu ili će to, kako je natuknuo, prepustiti nekom drugom, s tim što ni to, kako kaže, „neće biti smak sveta“. Mada u SNS-u sigurno ima onih koji su prvi put spremni javno da protivureče lideru. Iako je u noći između 24. i 25. aprila, osim stanovnicima Savamale, sve izgledalo vrlo jednostavno, Vučić je sam sebi zakomplikovao život. Obećao je da neće praviti vladu protiv koje bi i sam bio. Što, jelte, znači da je i to bila jedna od mogućih opcija. Da li i vas kopka ko bi sedeo u takvoj vladi? I šta mislite, da li bi vam se svidela više od nekih vlada koje se Vučiću sviđaju i kakve je do sada pravio? Uz to, vlada koja ne bi bila po njegovoj volji, u ovom trenutku bila bi i najbolje rešenje za Vučića. Iako na prvi pogled deluje apsurdno, to za lidera naprednjaka ne bi bilo rđavo rešenje. Pa, takvu vladu mogao bi da sruši kada god mu se ćefne! A onda bi Srbija, bez vlade, ponovo počela da prestiže ne samo susede, već i najrazvijenije zemlje sveta. I svima – dobro. Ovako, ko veruje da će nova vlada obezbediti ono što je Vučić obećao, da naredne četiri godine budu „godine radosti“? U najnovijoj epizodi „Igre prestola“, Vučić se, ipak, malo i zaigrao. Pobrkao je lončiće. Rekao je da će, ako ne uspe do polovine avgusta da sastavi vladu, taj posao poveriti nekom drugom. Klasična greška u koracima. Ili samo spoljna manifestacija kako zaista u Srbiji funkcioniše pravna država. I institucije pride. Mada, čak i da ime novog mandatara saopšti predsednik Tomislav Nikolić, da li bi iko poverovao da je odluku o tome sam doneo, da mu Vučić nije doturio ceduljicu sa imenom i prezimenom „izabranog“. Biće, ipak, da se mandatar samo šegači sa nama. Da nas, narodski rečeno, vuče za nos. Ama, ljudi, dokle ćemo juriti sopstvenu stražnjicu i boriti se za oglodane koske koje nam se povremeno serviraju, kako bi se pažnja skrenula sa suštinskih pitanja i problema. Ima i onih koji su se prepali da će na jesen morati ponovo na izbore. Taj strah je neopravdan. Pa, zar ste zaboravili da su Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin obećali da će vlada biti formirana - u zakonskom roku!? Greše svi koji su olako zaključili da bi drugačija izjava bila besmislena. Ne, pre nego što je Srbija otvorila poglavlja 23 i 24. i postala pravna država, ko je mogao Stefanovića ili Vulina da spreči da kažu kako će se vlada formirati limburga meseca, kada se šišaju majmuni? Sada sa pravnom državom više nema zezanja. Mada mi ponekad sve ovo što se dešava posle izbora deluje kao da nas neko dobro vuče za nos. I pravi majmunima. Za šišanje, ili ne, sasvim svejedno. Posle svega samo mi jedna sitnica ne da mira. Isprovociran optužbama opozicije, Vučić je „hiljaditi put“ obećao da se 2017. neće kandidovati za predsednika. Priznao je, međutim, da najnovija istraživanja pokazuju da bi u drugom krugu ubedljivo pobedio, sa 66:33 odsto, bez obzira na to ko bi mu bio protivnik. Ne sumnjam u to, samo mi nije jasno ko još naručuje istraživanja o ishodu izbora na kojima ne planira da učestvuje?