Smetnje na vezama

Iako turske vlasti tvrde da iza puča stoji imam Fetulah Gulen, koji još od 1999. živi u Filadelfiji, SAD zasad odbijaju da ograniče aktivnosti njegove mreže, koja uključuje lanac škola i mnoge organizacije civilnog društva. Ta mreža Gulenovom pokretu omogućava da se snažno angažuje na prikupljanju sredstava kojima se potom, kako veruju u Ankari, finansiraju tajne operacije ogranaka tog pokreta u Turskoj. Usled toga, okolnost da Gulen i dalje boravi u Pensilvaniji postala je ne samo sporno pitanje bilateralnih odnosa, nego i važan uzrok rasta antiameričkog raspoloženja u Turskoj; pokušaj puča sada će neminovno podstaći taj trend. „U predstojećem periodu SAD će se naći pod pojačanim pritiskom da preispitaju svoj laissez-faire odnos prema Gulenu“, posebno nakon što Turska, kao što je nagovestila, uloži i formalni zahtev za njegovo izručenje, smatra Ulgen. Neuspeli vojni udar je potrebu da dve zemlje reše ovo sporno pitanje učinio još urgentnijom: neuspeh da se nađe zajednički jezik pod ovim promenjenim okolnostima oslabio bi izglede za njihovu saradnju na mnogim nivoima. Efikasnost zajedničke borbe protiv Islamske države, velikim delom oslonjene na vazdušne udare u koje avioni kreću iz baze Indžirlik u južnoj Turskoj, nesumnjivo bi bila narušena. Šire posmatrano, narušavanje ovog ključnog bilateralnog odnosa oslabilo bi koheziju NATO u njegovoj politici prema Rusiji, jer bi Turska mogla da potraži alternativni pristup Rusiji, nasuprot onom konfrontacionom, formulisanom na nedavnom varšavskom samitu Alijanse. U svakom slučaju, neuspeli puč već je uvećao verovatnoću da će u odnosima Turske sa SAD i, iz drugih razloga, Evropom, uskoro uslediti nove ozbiljne krize, zaključuje Sinan Ulgen.