Dvostruki odjek

Nagrada za najboljeg mladog umetnika Dimitrije Bašičević Mangelos, koja se od 2002. godine dodeljuje u Srbiji, deo je mreže internacionalnih programa za mlade koji je još 1990. godine u Čehoslovačkoj pokrenuo Vaclav Havel. Svaka od trenutno deset zemalja koje čine mrežu ovih nagradnih rezidencijalnih programa razvila je sopstvenu formu podrške umetnicima. Kod nas nagrada kao oblik rada sa mladima opstaje zahvaljujući pojedincima iz muzeja u Beogradu i Novom Sadu i pre svega gotovo volonterskim naporima vaninstitucionalnih organizacija kao što su bili Centar za savremenu umetnost, Kontekst kolektiv, Udruženje Dez.org i sada Nezavisna umetnička asocijacija Remont i Fond Ilija i Mangelos. Pored ove činjenice, izložba u Legatu Čolaković ukazuje i na druge aspekte funkcionisanja programa Mangelos.

Pre svega skreće pažnju na aktuelnu produkciju dobitnika nagrade. Izostaje jedino Nina Simonović, koja je zajedno sa ovogodišnjim finalistima nagrade nešto ranije bila predstavljena u Remontu. Iako je reč o četrnaest različitih umetničkih pristupa, izložba predstavlja kompaktnu izložbenu celinu koja pokazuje kontinuitet i postojanost u aktivnom savremenom umetničkom izrazu i u tematskom i u izražajnom i u produkcionom smislu. Takav kontinuitet je plod višegodišnjeg strateškog delovanja na nekoliko nivoa, od kojih svaki ima svoju putanju. Najpre, nagrađeni umetnik morao je da pokaže talenat kao potencijal izražen u kvalitetnom vizuelnom jezičkom izrazu da bi uopšte bio uzet u obzir za nagradu. Sledi pristup selekciji koja je slojevita i zasniva se na analizi ozbiljne konkursne građe pripremljene u formi portfolija, ali i na verbalnoj artikulaciji i društvenoj kontekstualizaciji tako predstavljenih radova.

Drugi deo nagrađivanja čini rad žirija, koji je u najvećoj meri i sam sačinjen od mladih istoričara umetnosti, za koje takođe ovaj proces predstavlja put učenja i profesionalizacije. Na taj način proces selekcije ima dvostruki odjek jer istovremeno edukuje i umetnike, ali i kritičare koji će u budućnosti biti u stanju da prate njihov rad. Zahvaljujući tako uspostavljenoj komunikaciji, oni zajedno, svako iz svoje perspektive, nastavljaju rad na produkciji radova, pripremi izložbi i javnom predstavljanju, što odlikuje i aktuelnu izložbu, čiji tim, pored umetnika čine i kustosi Miroslav Karić i Una Popović.

Do sada je kroz taj proces prošlo stotinak mladih profesionalaca. Nagrada Mangelos podrazumeva plaćeni višemesečni rezidencijalan boravak u NJujorku, jednom od središnjih gradova savremene umetnosti, gde dobitnik još jednom, ali na mnogo složenijem i višem nivou, prolazi profesionalni proces. To mu omogućava da na najbolji način stekne uvid i dodatne veštine koje su mu u današnje vreme potrebne da bi radio i opstao na međunarodnoj umetničkoj sceni. Činjenica da je većina dobitnika već izlagala na međunarodnim izložbama i najznačajnijim svetskim muzejima poput Tate Modern u Londonu ili Centra Žorž Pompidu u Parizu, dokazuje da nagrada, i kao forma reprezentativne obuke, daje rezultate. Svi pomenuti delovi procesa su gradivni i funkcionalni elementi koji bi ozbiljan i uređen umetnički sistem trebalo da prigrli kao dobar model. U praksi nije tako. Podrška institucija postoji, ali je nestalna i periodična. Posledice su marginalizacija umetnika i onemogućavanje kontinuiteta i daljeg razvoja. Zbog toga većina odlazi i odlučuje se da živi i radi u inostranstvu. Zvuči poznato, zar ne?