Globalisti

Ne, nije pogrešno „olimpijada“ u smislu „olimpijske igre“, ali o tome ćemo drugi put.) Mlađi čitaoci verovatno ne znaju da smo i tu zemlju zvali „Brazilija“ (nem. Brasilien, rus. Brazilija), sve do 1960. godine. Te godine završena je gradnja novog brazilskog glavnog grada, nazvanog upravo Brazilija. Ta vest je odjeknula širom sveta, pa je i Pravopis dveju Matica, objavljen iste godine, propisao: odsad je država Brazil, kako je i u originalu, a Brazilija je glavni grad. Verovatno je i ta promena, koju smo svi prihvatili, uticala da „Portugal“ postane jak konkurent dotadašnjoj „Portugaliji“. Čitalac Nebojša Mićić javlja mi da je u memoarima Milutina Milankovića („Uspomene, doživljaji, saznanja“) zapazio da slavni naučnik daleku ostrvsku zemlju naziva „Nova Zelandija“. To je svakako po ruskom (Novaja Zelandija), ali je kasnije preovladao engleski oblik New Zealand, primljen s izgovorom nemačkog Neuseeland. S obzirom na tu analogiju, Nebojša veruje da će i oblik Portugal vremenom potisnuti varijantu sa „ija“. Olimpijske igre su jednom već uticale na pravilnost imena u našem jeziku. Tokom većeg dela dvadesetog veka, kod nas se pisalo i govorilo „Los Anđelos“, izjednačavajući završetak drugog dela imena s prvim. Jezikoslovci i geografi uzalud su upozoravali na grešku. Onda je održana olimpijada u tom gradu, 1984. godine, i gle čuda, valjda zahvaljujući mnogobrojnim izveštačima s lica mesta, nametnuo se i ostao pravilan oblik, Los Anđeles. Najveći jezičko-sportski kuriozitet za mene su ipak nedavne utakmice Crvene zvezde sa Ludogorecom iz Bugarske. Bugarska prezimena se završavaju na „ov“ ili „ev“, zar ne? Pa dobro, golman im se zvao Stojanov a dva igrača odbrane Minev i Đakov, ali ostatak tima izgledao je ovako: Plastun, Moci, Natanael, Anicet, Kafu, Misiđan, Marselinjo, Vanderson, Kešeru, Palomino. U Zvezdi, opet, imali smo četiri prezimena na „ić“, ali glavni igrači bili su Kahriman, Fibel, Ibanjez, Le Talek, Donald, Kanga, Vijeira, Mouče, Ruiz i Katai. To vam se zove globalizacija.