Dan velikih talasa

Foto Siniša Pašalić

Zakazani referendum u Republici Srpskoj izgleda da je uznemirio mnoge, jer najnovije u ovoj prilično velikoj zavrzlami je da je zvanično otkazana sednica Saveta za sprovođenje mira koja je i bila sazvana ovim povodom. Taj Savet, inače, čine neke od najmoćnijih država sveta (SAD, Rusija, Turska...) i on je na neki način poslodavac međunarodnom namesniku u BiH, u ovom slučaju Valentinu Incku. Retko se događalo za ove dve posleratne decenije odgađanje zasedanja i sad su počele spekulacije da nema saglasnosti šta da radi međunarodna zajednica. I po već ustaljenim stereotipima, dobro obavešteni tvrde da Rusija koči postizanje konsenzusa o merama međunarodnog namesnika. Po saznanjima NIN-a, međutim, raznoglasje postoji i među zapadnim zemljama.

Ovaj najnoviji dramaturški zaplet unutrašnje nesporazume u BiH sasvim realno može dimenzionirati kao širi međunarodni problem, a onda, veruje se, ni banjalučka ni sarajevska optika ne moraju da znače ništa, jer veliki i moćni imaju svoje mere i svoju logiku, a i svoje međusobne račune u traženju rešenja za bilo koji, pa i ovaj problem.

Mada se o referendumu govori mnogo, u onoj najširoj javnosti se, ipak malo zna, jer je cela priča višeslojna, a političke elite koriste samo ono što je njima u interesu. I još, priča o kojekakvim referendumima traje više od decenije, pa se negde usput zamaglila suština.

Kao što je poznato, ovaj referendum je raspisala Narodna skupština Republike Srpske na predlog predsednika RS Milorada Dodika. Sve parlamentarne srpske partije, pozicione i opozicione, jednoglasno su to podržale, a građani treba da se izjasne da li su za to da slave 9. januar kao dan Republike Srpske. To je bio odgovor na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koji je ukinuo slavljenje tog dana, a apelaciju Ustavnom sudu sa takvim zahtevom uputio je bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Prethodno je taj isti Ustavni sud ukinuo himnu i grb Republike Srpske. Procedura se dešavala po istom scenariju, a obrazloženje je gotovo identično da to ne odražava identitet dva druga konstitutivna naroda koja žive u Republici Srpskoj. E, sad kod 9. januara je stvar prilično čudna obeležava se, u stvari, 9. januar 1992. godine, dakle datum koji prethodi početku rata, kada su srpski poslanici proglasili Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu, koja će se kasnije preimenovati u Republiku Srpsku. Taj datum je, dakle, istorijska stvar i nemoguće ga je sad naknadno menjati, tako da Srbi u ovoj i u još nekim prethodnim odlukama Ustavnog suda vide nameru da po strategiji korak po korak obesmisli sama Republika Srpska i u krajnjem poništi srpski identitet. Pogotovo što u drugom entitetu, Federaciji BiH, niko i ne pokazuje nameru da Srbe bar u simboličkoj ravni učini ravnopravnim. Uostalom, taj entitet je gotovo potpuno očišćen od Srba prema popisu ih je tek dva i po odsto.

Važno je znati da je kod ove, a i kod svih prethodnih sličnih odluka, u Ustavnom sudu BiH došlo do preglasavanja. Naime, Ustavni sud broji devet članova, po dvojica Bošnjaka, Srba i Hrvata i troje stranaca. BiH je jedina zemlja na planeti u čijem Ustavnom sudu sede stranci. Kod poslednje odluke o ukidanju Dana Republike Srpske za odluku su glasali troje stranaca i dva Bošnjaka, dok su sudije Srbi i Hrvati bili protiv, kao kod ukidanja grba i himne.

Odgovor je, nakon ovakvog preglasavanja, koje se iz odluke u odluku ponavlja, morao uslediti. Politički prvaci Republike Srpske su našli da je to referendum. Po zakonu, referendum nije obavezujući, već samo konsultativni za organe vlasti u RS, ali ta činjenica se prenebregava, kako od međunarodne uprave, tako i od Sarajava, ali ima mnogih i u najširoj javnosti RS koji to ne razumeju. I zametnula se velika kavga.

Bošnjački politički prvaci su u prvim reakcijama čak zapretili rečima da je ugrožen mir, što su mnogi doživeli kao neku vrstu najave rata ili nečeg što na to liči. Nisu mnogo zaostajali ni najvažniji iz međunarodne uprave, pa su stvari otišle baš predaleko sve zbog, eto, jedne velike ankete kako neki zovu ovu vrstu konsultativnih referenduma.

Po njihovom verovanju, ovo je samo prvi referendum kako bi se izborilo pravo na takve stvari, a onda će, tvrde, doći do serije referenduma pa i do onog koji će dovesti do samostalnosti Republike Srpske. Niko od njih, međutim, nikako da se seti da Srbi, pa i oni najumereniji među njima, u seriji odluka Ustavnog suda BiH vide vertikalu koja omogućava da budu majorizovani, u kojima se poništava nacionalni identitet i obesmišljava entitet Republika Srpska.

Kao frontmen najnovijeg sukoba, sa srpske strane se našao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, što formacijski što zbog činjenice da on te oštre duele voli. Nevolja je, međutim, što on otvara frontove i tamo gde nema nikakve potrebe, što ne bira rečnik pa je mnoge iz međunarodne uprave nazvao međunarodnim kriminalcima, a onda ga je ambasador Austrije nazvao uličarom i toj spirali neodmerenosti i kojekakvih prostakluka se ne vidi kraj.



Nevolja sa Dodikovim referendumima je i ta što ih on najavljuje više od decenije i po pravilu uvek uoči izbora. Verovali ili ne, ovo su šesti izbori (što opšti što lokalni) sa kojima paralelno ide i priča o kojekakvim referendumima. Mada ovaj oko Dana RS podržava ogroman broj građana i svi već znaju rezultat, mnogima nije pravo što je zakazan za 25. septembar, samo sedam dana pre lokalnih izbora, pa je tako dobrim delom obezvređen jer, jasno je, to je glavno što Dodik i njegov SNSD imaju reći u ovoj predizbornoj kampanji. Tako je i bilo i u nekoliko prethodnih izbora. Opozicija nije imala ni snage ni smelosti da se suprotstavi odluci i da se referendum odloži za neko vreme posle izbora, jer je raspoloženje najšire javnosti u Republici Srpskoj da se Sarajevu oštro odgovori. Ozbiljniji poznavaoci ovdašnjih prilika veruju da ukoliko Dodik i ovu priču o referendumu potroši samo za predizborne svrhe, neće mu biti oprošteno.

Dabome, ovde postoje i spekulacije da referenduma možda i neće biti, mada je po zakonskoj proceduri raspisan, formirana tela za njegovo sprovođenje i slično. Po jednim verovanjima, zabraniće ga međunarodna uprava i onda po tom mišljenju Dodik ima sigurnu pobedu na izborima. Ako se referendum održi, rezultat je, veruju, opet isti Dodik bi bio na dobitku jer bi mu za izbore najbolji vetar u leđa bila priča kako je pobedio istovremeno i Sarajevo i međunarodnu upravu. Ima, međutim, i drugih teorija, kako će se Vučić umešati u poslednjem trenutku i ubediti Dodika da odustane. Postoji i verovanje da bi neku vrstu izlazne strategije mogao ponuditi i Ustavni sud BiH, jer nakon preglasavanja prilikom donošenja odluke, kažu upućeni, ostavljena je neka mogućnost dalje debate, jer niko ne osporava da Republika Srpska ima svoj dan, ali, eto, ne može biti 9. januar. Ima pravnika koji veruju da postoji čak i mogućnost da to bude i 9. januar, ali da se zakon koji to reguliše mora drugačije strukturirati. Da li je za sve te finese kasno, nije baš najjasnije, ali je sasvim sigurno da u celoj BiH predstoji prilično dramatično vreme mada isprepadane i one slabijih živaca i ovo podseća na ono predratno.