Bez pravog pobednika

Foto AP

Od slučaja do slučaja, taj zaključak bi mogao da bude i kako je Hilari razbila Donalda, i kako je Donald uništio Hilari, i nešto između ta dva ekstrema. Sve se, dakle, svodi na to kome ste (ako ste uopšte) spremni da poverujete.

Lični uvid u tok debate, bez obzira na to što ni on nije i ne može da bude lišen subjektivnosti, pomaže da se razume zašto se procene o tome ko je bio bolji a ko lošiji toliko drastično razlikuju. A na osnovu tog uvida reklo bi se da su u pravu oni koji kažu da je Klintonova imala solidan nastup, da je nastupila autoritativno i da nijednom nije kiksirala; ali i da nije dovoljno koristila prilike za napad koje joj je protivnik davao, te da ni ovog puta nije bila u stanju da saopšti šta je zapravo njen politički credo. Što se pak Trampa tiče, s obzirom na to o kakvom egomanijaku i egzibicionisti je reč, i on se, barem neko vreme, dobro držao i u nekoliko navrata efektno poentirao ukazivanjem na slabe tačke u rezimeu Klintonove - npr. na njenu podršku trgovinskim sporazumima koji su mnoge američke radnike ostavili bez posla, ili korišćenje privatnog mejla u službene svrhe.

Ali pošto se od sopstvene prirode pobeći ne može, kako je debata odmicala počeo je da se pokazuje u pravom svetlu: da diže glas, upada u reč (neko je izračunao da je Klintonovu za sat i po prekinuo 51 put, a ona njega 17 puta), izvrdava i, generalno, demonstrira kako njegova tvrdnja da, za razliku od Hilari, ima idealan temperament za predsednika ne može biti dalje od istine. (Kad joj je prigovorio da se od upotrebe već izlizala njena i u debati ponovljena ocena kako se čoveku poput njega, koga je u stanju da isprovocira već i nečiji tvit, ne sme poveriti kofer s šiframa za aktiviranje nuklearnog oružja, Hilari mu je uzvratila da tu dosetku ponavlja jer dobro opisuje problem koji s Trampom postoji.)

Ko je, onda, po NIN-ovoj oceni, dobio debatu? Ako je ključna stvar bila nastupom u njoj pridobiti makar deo neopredeljenih birača, onda bismo rekli: niko.