Priče iz kujne

Nema ništa prirodno kada stojite na sceni, pred hiljadu ljudi iz Floride i pričate im o svom rodnom gradu u Minesoti. U stvarnom životu, Ejmi, veoma malo pričam, tako da mi je nastup poput ovog koji pominjete neprirodan. Ja sam pisac, znate, ne komičar. Ono što pokušavam jeste da kanališem glasove s kojima sam odrastao, naime, moju tetku Eleonoru i mog ujaka Lua, i mnoge druge, da kondenzujem ubrzanu verziju davnih kuhinjskih razgovora, kako ih se sećam. Taj svet nije slušao radio.

Razgovarali su i pričali priče. Zabavljali su se tokom Depresije, oluja prašine i rata, sedeći za kuhinjskim stolom koji je bio prekriven mušemom, pijući slabu kafu, i grickajući rolat s karamelom, i hleb od banane, i govoreći bez prekida. Kakav god ritam da imam u glavi, to je nešto što sam nasledio. G. K.