„O“, „oko“ i odluke

Tu piše da je na dnevnom redu, između ostalog, bilo „donošenje odluke oko zajedničkih prostorija“, „donošenje odluke oko neizmirenih obaveza“, „upoznavanje i donošenje odluke oko nadstrešnice“, „upoznavanje i donošenje odluke oko betonskih ploča odnetih sa krova“. Naš čitalac je u svim ovim odlomcima podvukao predlog „oko“. Verovatno ga je još u srednjoj školi profesor srpskog upozorio da se ne odlučuje „oko nečega“, nego o nečemu. Zašto je onda spoj „odluka oko (nečega)“ tako čest u našim zvaničnim spisima? Verovatno zato što se na našim sastancima odluke retko kad donose bez svađe, a zna se koji predlog ide uz glagol svađati se. Nije slučajno što je još u rečniku Miloša Moskovljevića iz 1966. godine (zabranjenom tada, a ponovno štampanom 1990) pod odrednicom oko naveden primer „svađati se oko Beograda“, a u najnovijem Rečniku srpskog jezika (2011) „Posvađaše se oko devojke“. S druge strane, treba priznati da su o i oko donekle bliski po značenju, i u nekim jezicima (npr. u engl. about, latinskom circa) za oba se upotrebljava ista reč. U Matičinom šestotomniku među ostalim definicijama predloga oko daje se i „o (kome)“, i to s primerom iz NJegoša: „Nije, brata, ništa među nama, no mu nešto oko snahe zborim“. Taj primer ipak ne treba nijednog birokratu da ohrabri da i ubuduće piše „odluka oko“, jer zna se da quod licet Iovi... i tako dalje. Ono što se ni u kom slučaju ne može smatrati pravilnim jeste „upoznavanje skupštine zgrade oko kućnog reda“. Ovde ne bi valjalo ni „upoznati o“, što inače neretko srećemo u medijskom jeziku („Gradonačelnik je upoznao visokog gosta o situaciji u gradu“ i slično). Kao što dete u prvom osnovne upoznaje mnogo svojih vršnjaka (upoznaje se s njima), kao što se upoznajemo s okolinom ili upoznajemo pravo stanje stvari, tako je i za sve druge objekte glagol upoznati ili prelazni, ili povratni s predlogom sa. Predsednik je, dakle, upoznao stanare sa kućnim redom, ili ih je obavestio o kućnom redu.