Čuvar Kosmičkog levka

Kupam se na Mokranskom vrelu, ali Mokrance to mnogo ne čudi. Uvek je u selu postojala neka seoska luda koja se kupala posle Preobraženja do u kasnu jesen, pa i zimi. Plivam i lepo osećam: kosti mi postaju čvrste kao da su od belog čelika, a mišići, malo mekši, od crvenkastog bakra. A jedna braonkasta koza, sa rogovima kao kratkim gladijatorskim mačevima, posmatra me sa oboda vrela. I vidim joj u očima da se čudi i samo što ne progovori: Gle, još na Zemlji postoje arijevci.

Nego, u prošli petak, gostovao sam kod Žike Promaje u niškoj TV Zoni povodom mog Tanaska i Usnije. Preznojio sam voditelja dva-tri puta. Jer, dokle ćemo da se foliramo!? Uskoro će da se, po zakonu, sklapaju istopolni brakovi, ponosno se paradira Beogradom, a ovamo se zgražavamo što se, recimo, četrnaestogodišnja Usnija zaljubila u sedamdesetogodišnjeg Tanaska. Pritom, u sudskoj praksi četrnaestogodišnja devojka se više ne tretira kao maloletna, i ako na polni odnos nije na silu naterana, ako nije drogirana i alkoholisana, to se onda, po zakonu, ne smatra za pedofiliju. Toliko o tome, licemeri.

Posle Žike Promaje svratim kod moje dugogodišnje prijateljice Jelke. Svratim na arabijsku kafu koju dobija od ćerke Sanje iz Kuvajta. Naravno, tu su posle i punjene paprike. Kad, šta će Jelka da mi kaže? Prijateljica njene unuke je, u jednom kafiću pored Nišave, uporno tvrdila da je Gospodara prstenova napisao Dostojevski!? Pa šta!? Ako Ministarstvo prosvete preporučuje srednjoškolcima, kao dopunsku školsku lektiru, roman Ko to tamo peva? od Duška Kovačevića, zašto onda Dostojevski ne bi napisao i Ubistvo u Orijent ekspresu. Jadni Duško jedva se odbranio da je taj roman, u stvari samo scenario za pomenuti kultni film. I još nisam čuo da je ministar prosvete podneo ostavku.

Ali, uzbuđenjima nikad kraja! U samo nedelju dana imao sam bliske susrete sa dva naučnika iz NASA agencije!? Prvo mi je u Vidovo došao inženjer Dimitrije Jovanović, koji je pravio viljušku kojom je Nil Armstrong skupljao, šatro, kamenje na Mesecu. A onda sam u Dragičkinom ateljeu upoznao belopalanačkog zeta Istoka Čadeža (72), koji je u Pasadeni iznad Los Anđelesa, takođe, radio u laboratorijama NASA.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, duboko se zamislio, pa će da me upozorava: Zna se da je NASA puna Srba. NJih šestorica su radila i na programu `Apolo 11`. Razmisli malo: ako je iznad Suve planine, NASA snimila iz satelita Kosmički levak, a za koga je znao još Nikola Tesla, onda ova dva veterana iz NASA dolaze kod tebe da vide da li si podoban za čuvara Kosmičkog levka. Jer, pitanje je dana kada će Elohimi sa Sirijusa, kroz Kosmički levak, da se spuste kod tebe u Vidovo. Vidiš, valjda da se ovo oko referenduma u Republici Srpskoj ozbiljno zaoštrava, a nema Trećeg svetskog rata bez Srba...

Slušam pomno Junga: da li me zamajava?
A dok se ne zarati, u Beloj Palanci beru se orasi, a u tome, naravno, prednjače Cigani. Od jedne Elizabete kupio sam, za moju Bilju, kilo oljuštenih oraha za sto dinara! Da imam tajkunskog dara, ubrzo bih bio pun para pošto na beogradskom Kaleniću kilo oraha, čujem, košta hiljadu dinara.

Tu se moja Crna uskopistila: Mani se ćorava posla sa kupoprodajom oraha! To ne dolikuje čuvaru Kosmičkog levka! Bolje se spremi da, kao Mojsije, primiš nove kamene ploče od Elohima, na kojima će biti ispisane Božje zapovesti za čoveka iz 21. veka.