23.04.
2024.
U Hrvatskoj veje sneg, a u Srbiju stiže drugi meteorološki fenomen
Temperaturne promene i dalje utiču na region, a u Srbiji se očekuje novi meteorološki fenomen.
Gotovo da nijedno sudsko veštačenje za koje je javnost u Srbiji bila zaiteresovana nije prošlo bez osporavanja ili superveštačenja. Najdrastičniji primeri su ubistvo gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića i novinarke Dade Vujasinović. Nažalost, sve veći broj građana i kroz lična iskustva otkriva da veštačenja, pa i ona sudskomedicinska, koja bi morala da budu egzaktna, postaju prostor za najrazličitije manipulacije. Vlasti su se u Srbiji menjale, obećavajući da će urediti ovu oblast, ali to se do danas nije desilo.
Profesori sa Instituta za sudsku medicinu za NIN potvrđuju da je problem sa veštačenjima u Srbiji sistemski i ne odnosi se samo na slučajeve poznate javnosti. Oni otvoreno govore i kakve im je opstrukcije pravila vojska i pojedine kolege u dobro poznatom slučaju smrti gardista na Topčideru, jer su utvrdili da je vojnike ubila treća osoba. Država je pomoć u slučaju ubistva gardista i Dade Vujasinović zbog protivrečnih veštačenja potražila u inostranstvu. Svi se sećamo i da je u jednom od najvažnijih postupaka srpskog pravosuđa za ubistvo premijera Zorana Đinđića pomoć u veštačenju takođe tražena u Institutu u Visbadenu, što govori o nepoverenju u ovdašnje stručnjake. Građani koji nemaju sredstava ni mogućnosti da plate nepristrasna veštačenja u inostranstvu prepušteni su ovdašnjem sistemu u kome nije neobično da žrtvu pretvore u okrivljenog.
Profesori i doktori sudske medicine Slobodan Savić, Miroljub Obradović i Ivanka Baralić, sada u penziji, kažu da je osnovni problem što se u praksi često dešava da doktorima sudske medicine koji urade obdukciju žrtve, nije omogućeno da u daljem sudskom postupku rade i veštačenje.
Veštačenja se dodeljuju lekarima koji nisu adekvatno stručno osposobljeni da ih izvrše. Dešava se da lekar specijalista sudske medicine izvrši obdukciju smrtno povređenog pešaka, a kasnije veštačenje mehanizma povređivanja, umesto obducentu, bude povereno ortopedu, što neretko uzrokuje pogrešne zaključke sa dalekosežnim posledicama po učesnike u postupku. Tako je na primer, teške telesne povrede, nanesene kod četiri mladića tupinom, vatrenim oružjem i nožem, u istražnom postupku veštačie specijalisti ginekologije i ortopedije. On je izneo stručno mišljenje: Ove povrede nanete su delovima ljudskog tela ili dejstvom tupine, teškog i zamahnutog mehaničkog oruđa, a u konkretnom slučaju povrede su mogle nastati u predmetnom događaju sa najmanje jednim pucnjem iz vatrenog oružja.
Ova nesuvisla rečenica dovoljno govori o neodgovornosti . A takvo veštačenje koštalo je sud 71.484 dinara. Zbog propusta je ponovo moralo da se sprovede u krivičnom postupku od strane specijaliste sudske medicine. Takvih primera je, nažalost, sve više u toku poslednjih godina, navodi dr Savić.
Dr Ivanka Baralić dodaje da takvu lošu organizaciju veštačenja, koja znatno produžava sudske postupke, plaćaju svi građani Srbije.
Daje se nestručnim lekarima da veštače. Oni često u zaključku navode da bi sud trebalo detaljnije odgovore da potraži od doktora sudske medicine, a to svoje veštačenje naplate. Bilo bi dobro kada bi tužioci i sud tražili da predmete veštače oni koji su radili i obdukciju. Tada bi bilo mnogo manje grešaka, navodi dr Baralić. Za početak predlaže da Ministarstvo pravde formira Komisiju koja bi morala da proceni stručnu osposobljenost svih veštaka, kao i način na koji ih sudovi i tužilaštva angažuju.
Kakve probleme veštaci imaju, doktori Savić, Obradović i Baralić opisuju kroz rad na slučaju ubistva gardista. Bili su angažovani u Nezavisnoj komisiji jer je vojska izašla sa dve različite verzije.Oni su dali mišljenje da je vojnike Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića ubila treća osoba 5. oktobra 2004. u kasarni na Topčideru u blizini tada tajnog objekta Karaš.
Tvrdnje vojnog pravosuđa nisu bile bazirane na medicinskim i balističkim činjenicama. Hteli su da završe brzo, a mi ne znamo šta je bio razlog. Problem je što su prvo tvrdili da je Milovanović ubio Jakovljevića pa sebe, a zatim obrnuto, da je Jakovljević ubio Milovanovića pa sebe. To sada pokušavaju da negiraju, ali, koliko nam je poznato, obavestili su i porodice vojnika o obe verzije. Sve što su radili veštaci angažovani od strane vojske bilo je usmereno da prvo potkrepe jednu, a potom drugu verziju događaja o navodnom ubistvu i samoubistvu, navode naši sagovornici.
U drugoj, zvaničnoj verziji tvrdili su i da su se vojnici pre pucanja fizički sukobili, za šta nisu imali nikakvih dokaza, jer na uniformama i opremi vojnika, kao ni na njihovim telima, nije postojalo nijedno oštećenje i nijedna povreda, koji bi potvrdili priču o svađi i tuči.
Ovo troje veštaka napominju da se posle druge verzije vojnih istražnih organa, zvanično saopštene od strane predsednika Vojnog suda, neočekivano pojavila treća verzija koju je na zahtev vojnog tužioca dao dr Branimir Aleksandrić i to u vidu animacije navodnog ubistva i samoubistva, prikazane u televizijskoj emisiji, a ne u formi veštačenja.
Dr Baralić opisuje da je u to vreme dr Branimir Aleksandrić bio direktor Instituta za sudsku medicinu i da se kod njih kao kolega raspitivao šta se dešava sa veštačenjem gardista.
A onda se pojavio na državnoj televiziji u udarnom terminu da iznosi svoju verziju i to na poziv vojnog tužioca. To je bila drugačija verzija od onih koje je vojska u početku iznela, ali takođe sa zaključkom da se radilo o ubistvu i samoubistvu bez učešća trećeg lica. Ne znamo kako je došlo do toga da ga angažuje vojni tužilac mimo redovne procedure koja je trebalo da bude završena zvaničnim saopštenjem predsednika Vojnog suda. U to vreme to nije bilo moguće prema Zakoniku o krivičnom postupku, jer tužilac, pa ni vojni, tada nije bio zadužen za vođenje istrage već istražni sudija. Bilo je barem korektno da nam kaže šta će uraditi, a ne da to vidimo na televiziji, navodi dr Baralić.
Doktor Obradović napominje da Aleksandrić tada nije mogao objektivno da veštači, jer su svi spisi i dokazi bili u posedu Nezavisne komisije.
NJemu se dozvoljava da napravi animirani film i da bude prikazan tri puta u udarnim treminima na RTS. Zaključke Nezavisne komisije gledaoci su mogli da vide samo jednom i to između 23 sata i ponoći. Pokušali su tada da prilagođavaju dokaze do kojih smo došli sa svojom početnom tvrdnjom da su se vojnici međusobno ubili, ali to naučno nije bilo moguće. Odmah smo shvatili da postoje skandalozni propusti i tražili smo ekshumaciju. Kada su videli da su im pale prve verzije, ni po koju cenu nisu dozvoljavali da se izvrši ekshumacija tela pokojnog Jakovljevića, navodi dr Obradović.
On podseća da su oni kao predstavnici Nezavisne komisije sva saznanja morali da iznose na sednicama gde su bili predstavnici vojske i vojne bezbednosti.
Moguće je da smo bili i prisluškivani. Postojali su pritisci. Neki generali su nam čak govorili da smo protiv države, da napadamo i rušimo vojsku, kaže dr Obradović.
Ovi veštaci podsećaju da je američki FBI, kome je poslat predmet gardista, potvrdio svaki njihov nalaz i zaključak, a da je u potpunosti odbacio balističko veštačenje veštaka angažovanih od strane vojnog istražnog sudije. Troje veštaka ukazuju da u slučaju ubistva dvojice gardista, što je za njih nesumnjiva istina, nisu ispitane neke osnovne stvari. Nabrajaju da je u blizini gde su ubijeni postojala velika rupa na žičanoj ogradi, da nisu radile kamere, da svim licima prisutnim u to vreme u kasarni nije urađen test parafinske rukavice, sa pušaka vojnika nisu skidani otisci niti su vršene DNK analize, nije istraženo otkud se civilni automobil reno našao u krugu vojnog objekta...
Dodaju da ne znaju koja je motivacija kolege dr Branimira Aleksandrića bila da tvrdi da su se gardisti međusobno ubili, a za šta, nema uporište ni u jednom materijalnom dokazu.
Uvredljivo je da nam i danas doktor Aleksandrić preko pojedinih medija poručuje da smo u tom postupku bili skloni friziranju i izmišljanju dokaza, da smo se bavili lažima i nameštaljkama. Ne znam zašto nas nikada nisu pozvali na sud da tamo iznesemo svoje tvrdnje, da se suočimo sa kolegama koji drugačije tvrde i da razmenimo argumente. Nijednom za sve ove godine nisu nas pozvali u sud ili tužilaštvo, kaže dr Savić.
Tadašnji direktor Instituta za sudsku medicinu dr Branimir Aleksandrić, koji ih je iznenadio kada se pojavio na televiziji sa vojnim tužiocem, veštačio je i smrt novinarke Radislave Dade Vujasinović. Da podsetimo, novinarka Duge je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine, kada je objavila seriju tekstova, između ostalog i o spornim dešavanjima u vojsci. Doktorka Baralić se priseća da je Aleksandrić tada tvrdio da se novinarka ubila.
Mi nismo bili uključeni u to veštačenje. Međutim, znamo da je njegova prvobitna verzija da se novinarka ubila više puta bila ozbiljno osporavana, kaže dr Baralić. Podsećamo da su tu verziju osporili veštaci koje su privatno angažovali roditelji novinarke, kao i balističar Vladimir Kostić koga je angažovao sud, zaključujući suprotno, da je u pitanju ubistvo.
Sukob mišljenja veštaka Aleksandrića i Ivanke Baralić desio se i povodom veštačenja tela Andree Bojanić (17), koja je poginula u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića. Dr Baralić je vršila obdukciju tela, ali je u daljem sudskom postupku određeno da veštačenje radi dr Branimir Aleksandrić, a ne ona kao lekar obducent.
Na obdukciji je utvrđeno da je devojka imala krvni podliv na ruci. Međutim, u veštačenju dr Aleksandrića taj podliv se pojavljuje na nozi, gde obdukcijom nije nađen i on je zaključio da je devojka trčala u momentu kontakta sa vozilom. Mene kao obducenta, koji je najpozvaniji da se izjasni o povredama ustanovljenim obdukcijom, nisu zvali da se na sudu izjasnim o načinu povređivanja, niti o navedenom mišljenju veštaka, kaže dr Baralić i dodaje da je upoznata da se u ovom slučaju sada radi novo veštačenje.
U Srbiji, tako, veštačenja koja bi morala da budu egzaktna, nepristrasna i da ne ostavljaju prostor za interpretacije, postaju poligon za najrazličitije manipulacije. Pritisci političara i drugih centara moći, kao što je vojska u slučaju ubistva gardista, postali su vidljivi svima. I o njima pojedini mediji izveštavaju. Mnogo opasnije je urušavanje celog sistema veštačenja o kome govore stručnjaci sa Instituta, koje se dešava ispod radara medija. Takavo odsustvo sistema omogućava postojanje lanca zloupotreba koji se proteže preko advokata, tužioca, sudija, i veštaka u kome suštinski ni za koga nema pravde i sigurnosti. Jer kad se opravdana sumnja uselitamo gde je nikako ne bi smelo biti, ceo sistem se ruši.
