Neodoljiva lakoća izvoza

Godišnje se ovde preradi oko 4.500 tona polietilena i 900 tona papira, od kojih se proizvede oko 900 miliona ambalažnih kesa raznih namena, od pakovanja robe u maloprodaji do kesa za pakovanje hrane, kao i širok asortiman papirne galanterije. Osim na domaćem tržištu, Polipak svoje proizvode plasira i kroz izvoz u 12 zemalja Evrope. Najveće izvozno tržište su severna i zapadna Evropa, naročito Danska i Nemačka, a po vrednosti prodaje izdvajaju se i zemlje okruženja - Grčka, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Slovenija. Izvozni rezultati Polipaka su impresivni ako se zna da u proizvodnji ambalaže, naročito industrijske, u svetu vladaju izuzetno visoki zahtevi korisnika za kvalitetom. Greške se teško tolerišu, naročito kod proizvođača iz Srbije, budući da su oni suočeni i sa predubeđenjem stranih kupaca da je reč o području bez razvijene industrijske kulture. Tokom prethodne dve i po decenije rada, Polipak je uspeo da razveje predrasude o kvalitetu proizvoda koji stižu iz Srbije, i dokaže da profesionalnim pristupom i istrajnošću vrata kupaca u ekonomski najrazvijenijim zemljama Evrope mogu biti širom otvorena. Pored toga - što je još važnije - Polipak je uspeo da otkloni predrasude domaćih proizvođača da je izvoz nedostižan cilj:

Srbija je zbog sankcija dugo bila zatvorena zemlja, a posle otvaranja granica, većina domaćih firmi na strane kompanije gleda sa srahopoštovanjem i predrasudom da je sa njima teško raditi. Na osnovu našeg iskustva, sa stranim kompanijama je veoma lako raditi, daleko lakše nego sa domaćim. Problemi sa strancima rešavaju se lakše i brže, a jedini problem koji smo imali u početku je što nismo mogli da prihvatimo određene poslove jer nismo imali dovoljno kapaciteta za njihove velike narudžbine. Kao ilustraciju neusklađenosti naših kapaciteta sa potrebama firmi iz inostranstva, navešću primer jedne kompanije iz Danske, koja je od nas kupovala ambalažu za prehrambene proizvode. Godišnje ta firma, iako posluje u državi sa samo pet miliona stanovnika, preradi 30 miliona svinja. NJihove potrebe su ogromne, a kapaciteti naših firmi mali. Polipak je uspešan u izvoznim poslovima, ali to bi mogle biti i druge firme stanje bi se umnogome popravilo ako bi država malo više pažnje posvetila manjim proizvođačima, kroz podsticaje za razvoj i povećanje izvoza, kaže Viktor Grujić, suvlasnik i direktor Polipaka.

Do današnjeg asortimana proizvoda i ugleda koji ima kod potrošača širom Evrope, Polipak nije stigao preko noći - prešao je razvojni put dug četvrt veka. Kako izgleda taj put iz današnje perspektive i koje biste tačke na njemu istakle kao naročito bitne?

Preduzeće Polipak d.o.o osnovano je 1992. godine. Bio je to skroman pogon za proizvodnju kesa tregerica sa svega nekoliko radnika. Već u sledećih nekoliko godina proizvodnja je narasla nekoliko puta a broj zaposlenih radnika je 2000. godine bio dvadesetak. U novom milenijumu Polipak se razvijao sve brže, da bi 2012. godine otvorio i novi proizvodni pogon. Te godine je proizvodnja PE ambalaže premeštena na novu lokaciju, tako da je i fizički izdvojena proizvodnja papira. Doba ekonomske krize od 2008. godine ne samo da nije zaustavilo trend rasta, nego se smatra najboljim periodom u razvoju Polipaka! Svetsku krizu smo videli pre kao šansu, nego kao problem. Nakon premeštanja u novi pogon, krećemo u izvoznu ekspanziju, tako da poslednjih nekoliko godina izvoz raste najmanje 30 odsto godišnje, i dostiže gotovo trećinu proizvodnje. Uvode se, 2013. godine, nove linije za reciklažu kapaciteta 350kg/č, odnosno preko 200 tona mesečno, koje se trenutno koriste samo za reciklažu sopstvenog otpada u količini od oko 70 tona mesečno, što dovoljno govori o posvećenosti preduzeća očuvanju životne sredine. Standard ISO 9001 uveden je naredne godine, a uveli smo i standarde ISO 14001 i OHSAS 18001. Godine 2015. uvodi se novi informacioni sistem koji je rađen po zahtevima preduzeća Polipak, što znači da je načinjen tako da prati sve specifičnosti naše proizvodnje. Broj radnika je premašio 150 ljudi, a godišnji obim proizvodnje je narastao na 9 miliona evra. Izvoz se neprestano širi sa tendencijom daljeg rasta.

Kako uspevate da se borite sa sve većom konkurencijom srodnih proizvođača iz Azije?

Najveća konkurencija u poslu sa inostranstvom su firme iz Kine i ostalih delova Dalekog istoka. Oni nude nižu cenu proizvoda, a i cena transporta je niža jer koriste brodove za prevoz ogromnih količina robe. Firme iz Evrope uglavnom se okreću kineskim firmama zbog nižih cena, ali, kad ustanove da je stepen reklamacija visok, a kvalitet često nizak, vraćaju se evropskim proizvođačima, tako da se poslednjih godina sve uspešnije na izvoznim tržištima borimo sa konkurencijom iz azijskih zemalja. Mi, kao srpska firma, još uvek možemo da koristimo mnoge prednosti Srbije kao zemlje u razvoju, kao što su jeftina energija, jeftinija radna snaga i slično.

Te prednosti često su praćene i specifičnim teškoćama na koje ne možete da utičete?

Da. Kada je reč o radnoj snazi, činjenica, da je ona jeftinija nego na Zapadu ima i drugu stranu, a to je nedovoljna motivisanost ljudi da rade, koja katkad odaje utisak da mnogi nezaposleni ljudi zapravo i ne žele da rade. U Batočini, na primer, ima oko hiljadu ljudi na evidenciji NSZ-a, a mi stalno imamo otvorene konkurse za radna mesta u proizvodnji. Drugi problem je kvalitet radne snage. Čim firma pređe određeni broj zaposlenih i počne da raste, počinje da se suočava sa tim problemom. Poseban problem sa kojim su suočene mnoge firme je činjenica da Srbija nije članica Evropske unije. Sve okolne zemlje su ili članice ili su u procesu učlanjenja u EU i time su stekle pravo da koriste fondove EU u nabavci opreme - nepovratna sredstva ponekad idu i do sedamdeset odsto od vrednosti opreme. Zbog toga smo došli u situaciju da kupujemo polovnu opremu od firmi iz zemalja iz okruženja, za polovinu njene originalne cena, a za koju su oni platili samo trećinu. Tako te firme, nakon pet godina korišćenja, opremu prodaju nama, pritom zarađuju, i ponovo kupuju novu opremu pod sličnim uslovima. Kako to utiče na našu konkurentnost, ilustruje primer jedne bugarske firme koja je osnovana kada i Polipak. Kada smo se upoznali sa njima, imali su 50 radnika kao i Polipak, a sada mi imamo 150 zaposlenih, a oni preko 600. To najbolje oslikava mogućnosti razvoja firme u Evropskoj uniji i van nje. Pri tome, nemamo pomoć ni matične države koja je više orijentisana ka stranim kompanijama, u cilju privlačenja stranih investitora. Tako mi kao domaća firma u državi van Evropske unije, nemamo pomoć ni podsticaje ni od EU fondova, ni od matične države. Donedavno je postojala još jedna nelogičnost koja je, za sada, prevaziđena. Naime, glavna sirovina u našoj proizvodnji su plastične mase, odnosno polietilenski granulat koji se proizvodi u Petrohemiji Pančevo. Logično bi bilo da sirovinu nabavljamo od domaćeg proizvođača, ali smo mi skoro petnaest godina sirovinu uvozili iz Mađarske, zbog niže cene i boljih uslova plaćanja. Pritom, Petrohemija Pančevo je imala mnogo niže cene za izvoz nego za domaće tržište, što je suprotno logici. Ove godine se situacija promenila i odnos prema domaćim i stranim firmama je napokon isti. Zahvaljujući promeni dobavljača mi ćemo od izvozno-uvozne firme, moći da pređemo u neto izvoznu firmu, što svakako mnogo više donosi državi.



I pored teškoća o kojima ste govorili, Polipak neprekidno ulaže u razvoj. Kakvi su vaši planovi za naredni period?

Polipak poslednjih godina sve više napreduje od proizvođača najjednostavnijih kesa za čestu upotrebu, ka proizvodnji ambalaže za upotrebu u industrijskom pakovanju, i od proizvodnje jednoslojnih, ka proizvodnji višeslojnih folija, od 2 i 3 sloja. Za izvoz na zahtevna tržišta severne i zapadne Evrope usvajaju se interni standardi praćenja kvaliteta proizvodnje, obeležavanja robe i smanjenja reklamacija koji su daleko ispred domaćeg tržišta. Sve ovo je rezultiralo stalnim povećanjem izvoza i zadovoljstvom kupaca koji nas danas smatraju jednim od najpouzdanijih dobavljača. Zbog toga, stalno povećanje izvoza na najzahtevnija tržišta, kao i prilagođavanje najvišim standardima kvaliteta, pakovanja i distribucije smatramo našim najvećim uspehom i glavnim ciljem u budućnosti, sa željom da više od 50 odsto ukupne realizacije ide u izvoz, što je lako ostvarivo. Za naredni period predviđeno je usavršavanje u oblasti proizvodnje biorazgradivih folija na bazi prirodnih materijala, pre svega na bazi skroba. U oblasti papirne galanterije prelazi se 100 odsto na laminirane proizvode, pre svega na liniji salveta. Već je u proizvodnji dvoslojna salveta sa efektom tekstila. U proizvodnji folija, u pripremi je osvajanje i nekih specifičnih proizvoda za primenu u mesnoj industriji. Pored povećanja izvoza, dalji plan razvoja nam je poboljšanje kvaliteta štampe na industrijskoj ambalaži, i u tom cilju smo nabavili novu, najsavremeniju mašinu za štampu.

Recite nam za kraj razgovora da li je Polipak u Srbiji prepoznat kao kompanija od ogromnog značaja za lokalnu zajednicu i, zbog izvoznih rezultata, od značaja za jačanje pozitivne reputacije domaće privrede u svetu? Kako vidite Polipak u bliskoj budućnosti?

Polipak d.o.o. je nosilac sertifikata privredne komore Excellent SME. Rejting preduzeća kod svih ozbiljnijih agencija i rejting kuća je već godinama A++ , Učesnici smo niza humanitarnih akcija kako institucionalno, tako i pomažući pojedince svuda gde je ta pomoć potrebna. Dobitnici smo nagrade lokalne zajednice za poseban doprinos razvoju opštine Batočina. Preduzeće za same promotivne delatnosti ne izdvaja prevelika sredstva, čak se može reći da su ona veoma mala, a razlog je to što se veći deo proizvodnje odnosi na industrijsku ambalažu koja je no name proizvod i gde je najveća reklama zadovoljstvo kupca, minimalne reklamacije i pouzdanost u radu, zato nisam siguran da šira javnost zna koliko je Polipak bitan ne samo za zaposlene već i kao važna karika u izvoznom lancu. U poslednje vreme smo dobili više nagrada, sertifikata i priznanja, a jedna od važnijih je nagrada Superbrands. Usvajanje međunarodnih standarda, iako oni nisu usko vezani sa samim kvalitetom proizvoda, već više sa ekologijom, menadžmentom i uslovima rada zaposlenih, omogućavaju nam plasiranje robe u skoro sve zemlje u Evropi. Naravno, jednom dobijeni sertifikati o ispunjenosti uslova po svim standardima ne oslobađa nas obaveze da ih stalno unapređujemo, jer svakih nekoliko godina uvode se novi standardi, jer na taj način te zemlje štite svoja tržišta i forsiraju poslovanje sa evropskim proizvođačima. Poverenje se stvara korak po korak, dograđuje godinama, a neozbiljnost u bilo kom segmentu saradnje ozbiljno može narušiti dugo godina građeno poverenje. Postoje kupci na stranom tržištu kod kojih je zahtev i osnovni uslov saradnje da je škart u proizvodnji 0 odsto, i mi smo taj zahtev uspeli da ispunimo i kod tih najzahtevnijih kupaca. Ideal kome težimo je da broj naših neispravnih proizvoda u bliskoj budućnosti bude ravan - nuli.