Čekajući političku majku

Muškarac, starosti između 40 i 50 godina, prosed, oženjen, sa dvoje dece, višeg obrazovanja, koji govori dva strana jezika i nije korumpiran. Tako su proletos u istraživanjima bugarski studenti opisali kakvog bi predsednika želeli.
Možda će takvu osobu i da pronađu među dvadeset jednim kandidatom koliko ih se prijavilo za predstojeće predsedničke izbore, što je najveći broj još od prvih demokratskih izbora početkom devedesetih, kada ih je takođe bilo baš toliko. Izbori će, inače, biti održani 6. novembra.

Svoj najvažniji izbor Bugarska je napravila 1989, kada se odlučila za demokratiju. U međuvremenu smo postali članica EU i NATO i čvrsto stojimo na tom putu, rekao je Radko Vlajkov, bugarski ambasador u Srbiji, na javnoj debati Predsednički izbori u Bugarskoj, koju su u okviru projekta Godina izbora organizovali Institut za evropske studije i NIN. Ovo su veoma važni izbori, uprkos spekulacijama da institucija predsednika nije bitna. Naravno, neću navoditi imena, niti konkretne osobe, ali sasvim je moguće da se na tom mestu ovoga puta nađe žena, kazao je Vlajkov.

A to je bilo prvo iznenađenje ovih izbora - Cecka Cačeva, dosadašnja predsednicu Sobranja (prva žena u istoriji zemlje na tom mestu) u trku je ušla pošto ju je odabrao Bojko Borisov, premijer i prvi čovek vladajuće partije Građani za evropski razvitak Bugarske (GERB). Dosadašnji predsednik Rosen Plevnelijev ispao je iz igre, jer je izgubio poverenje Borisova. Nesporazumi su nastali oko spoljne politike, okolnosti su sada nešto drugačije, i u Evropi i u Bugarskoj, nego što su bile na početku njegovog mandata i Plevnelijev, prema oceni šefa partije, više nije osoba koja to može da prati. Razlaz je u stvari nastao zbog ukrajinske krize tokom koje je predsednik pokazao izvestan višak entuzijazma.

Borisov mu je zamerio, kako je rekao, preveliku vezanost za evroatlantske strukture. Geopolitički odnosi se menjaju i Bugarska to takođe oseća. Naravno, bez obzira na to ko će da bude pobednik na izborima, zemlja sigurno neće ozbiljnije menjati kurs kada su u pitanju evroatlantski odnosi, ali će nešto menjati u svom odnosu prema Rusiji, rekao je Vladimir Todić, doktorand Filozofskog fakulteta.

Cačeva je izabrana u poslednji čas, iako se već znalo da Plevnelijev odlazi, ali se očekivalo da partiju predstavlja Jordanka Fandakova, gradonačelnica Sofije. Ali je to mesto, ispostavilo se, isuviše važno da bi se rizikovalo da sa njega ode osoba takvog ugleda i sposobnosti za kakvu važi Fandakova. Na kraju je dvoumeći se između nje i Tomislava Tončeva, svog prvog saradnika u vladi Borisov odlučio da to bude Cačeva.

Kako je objasnio izabrao je nju jer kada zemlja već ima političkog oca, može da ima i političku majku, kaže Todić i objašnjava da premijer na Cačevu računa zbog njene lojalnosti, zato što je spremna za drugačije odnose sa Moskvom, ali i zato što je procenjeno da bi mogla da bude sposobnija za komunikaciju sa onim delom biračkog tela koji ne podržava GERB. Kandidat za potpredsednika, Plamen Manušev, trebalo bi tu da se nađe kao pomoć u rešavanju problema u vojsci, koja je sve nezadovoljnija svojim statusom.

Istraživanja Cačevu stavljaju u sam vrh, a prati je tek jedan kandidat general Rumen Radev iza koga stoji Bugarska socijalistička partija (BSP), najveća opoziciona partija u Sobranju. Radev je nekadašnji komandant avijacije vojske Bugarske, školovan u SAD, čovek čija kandidatura treba nekako da spase BSP, pomiri unutrašnje frakcije i vrati partiju na političku scenu, pre nego što se raspadne. On glasačima nudi nešto drugačije odgovore, ne spori, naravno, ni NATO ni EU, ali insistira na očuvanju bugarske kulture i nacionalnog identiteta, kao i na čvršćim vezama sa Rusijom.

Treći po rejtingu, mada već daleko ispod Cačeve i Radeva je Krasimir Karakačanov, kandidat koalicije Ujedinjene patriote (VMRO, Nacinalni front za spas Bugarske, Ataka), političke grupacije koja u sebi ima partije koje su se donedavno zalagale za izlazak iz NATO i EU, ali i one koje su podržavale integracije. Takve i druge manje partije, koje ne mogu ničemu da se nadaju u prvom krugu, računaju da bi mogle da dobiju na značaju u drugom, kada će njihova podrška biti potrebna vodećim strankama. Nedavnu krizu u vladi, podseća Todić, GERB je prevazišao zahvaljujući takvoj podršci, pa se govori o tome da bi posle predsedničkih izbora moglo doći do prekomponovanja vlade, gde bi manje stranke mogle da se nađu uz vladajuću.

Tu je i Georgi Prvanov, nekadašnji predsednik, i njegova Alternativa za bugarski preporod (ABV), čiji je kandidat Ivajlo Kalfin, bivši ministar inostranih poslova i ministar rada i socijalne politike, donedavno i potpredsednik vlade. Najzad, tu je i peti kandidat, Trajčo Trajkov, nekadašnji ministar energetike, koji je napustio GERB pre tri godine, iza koga stoji Reformistički blok. On je kampanju bazirao na borbi protiv korupcije, pozivajući vlast da kao što je napravila zid prema izbeglicama, napravi takav zid i prema korupciji.

Jasno je da Cačeva i Radev idu u drugi krug, ali je pitanje kako će proći ostali kandidati. Recimo, Karakačanov, koji je svoju antirusku poziciju sada morao da umekša, jer je primio u koaliciju Ataku. Ali je zato ostala izražena njegova antiturska i antimigrantska politika, kaže Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije. Pitanje je i šta će uraditi Pokret za prava i slobode (MRF) Ahmeda Dogana, partija turske manjine, koja nema svog kandidata, ali ima značajno i disciplinovano glasačko telo. U svakom slučaju, ko god da izađe kao pobednik, neće doneti promene na spoljnopolitičkom planu.

Analitičari se slažu da je atmosfera prilično usijana. To se videlo čak i tokom kampanje za generalnog sekretara UN. Premijer je iznenada rešio da povuče kandidaturu Irine Bokove, generalnog sekretara Uneska, i imenuje Kristalinu Georgijevu, potpredsednicu Evropske komisije. Mesto nije pripalo Bugarskoj, ali je zemlja ostala u raspravama ko je, kako i zbog čega osujetio tu mogućnost.

Ovakvih tenzija nije bilo od sredine devedesetih, rekao je Kalojan Metodiev, docent Univerziteta Neofit Rilski iz Blagoevgrada. Nije reč samo o sukobu sa opozicijom, već o sukobu između samih vladajućih stranaka. Pritom se ređaju skandali. Prošle nedelje su narodni poslanici izglasali mesec dana kolektivnog godišnjeg odmora tako da je onemogućena bilo kakva politička debata. A dvadeset dana pred izbore objavljena je izmena izbornog zakona, dakle u trenutku kada je trećina kampanje već prošla.

Izbori se dočekuju u prilično napetoj atmosferi, ali ako bude onih koji ne nađu svoju opciju na ponuđenoj listi, postoji i još jedna mogućnost - da zaokruže ne podržavam nijednog kandidata. Takvu odluku donela je Centralna izborna komisija, u nadi da bi mogla da smanji broj nevažećih listića, pošto je proletos izglasan zakon po kome je glasanje obavezno. Ovakvi listići smatraće se važećim.