Tuđi dug, naš drug

Foto Marko Đoković

Osim ako savremenom istorijom premijer Srbije ne smatra poslednjih pet godina, deficit budžeta projektovan za 2017. nije najniži ikada. Ako se, zbog jezičke preciznosti, zanemari konsolidovani račun države za 2005, godinu koju je Srbija završila suficitom od oko 20 milijardi dinara, jer premijer je ipak pričao o deficitu, on je i 2006. i 2007. bio manji od 69 milijardi dinara, koliko je planirano za narednu godinu. Meren udelom u BDP-u, deficit konsolidovane države 2006. je bio 1,5 odsto, dakle manje od 1,7 koliko se planira u 2017, da bi već od tada počeo užurbano da raste, piše i u dokumentima dostupnim na sajtu Ministarstva finansija.

To što istorijski nizak deficit nije ekskluziva budžeta o kome trenutno raspravljaju poslanici u Skupštini, ne znači da novina nema. Poput one da se sa računa Ministarstva privrede opredeljuje dve i po milijarde dinara kredita za funkcionisanje RTB Bor i njemu sličnih, i uprkos brojnim kritikama da neracionalno posluju i šalju i državi i javnosti pogrešne signale o stanju u tom preduzeću.

U budžetu su rezervisane čak 84 milijarde za različite subvencije države, od poljoprivrede koja je ove godine dobila više novca, preko privrede, kulture, puteva, železnice... Samo 11 milijardi dinara izdvaja se za subvencije privatnim preduzećima, odnosno za realizaciju ugovora sa Fijatom, Er Srbijom i drugim brojnim stranim investitorima, među kojima je i britanska Endava, kompanija za koju premijer tvrdi da zbog protivljenja domaće IT industrije, ipak, neće dobiti subvencije, ali u budžetu se ta stavka posebno pominje.

Osim takve pomoći, država planira da naredne godine pozamašnu sumu izdvoji i za plaćanje glavnice i kamata za kredite koje su različita preduzeća uzimala uz garanciju države, a među njima se naročito ističe Srbijagas, sa više od 100 miliona evra i oko 40 miliona dolara, koliko će država naredne godine umesto ovog preduzeća vratiti različitim domaćim bankama. Tu su onda i Er Srbija, Jat tehnika, Galenika, opštine na severu Kosova, ali i gotovo pola milijarde dinara namenjenih otplati kredita privatizovane Železare Smederevo. Ta suma je, prema onome što bi trebalo da plati Uprava za javni dug, 48,5 milijardi dinara, računajući i kamate i glavnicu od 41,9 milijardi dinara. Sa druge strane, na početku Predloga budžeta stoji da su rashodi za otplatu glavnice po garancijama zapravo 34,4 milijarde, odnosno oko sedam milijardi dinara manji. Objašnjenje za ovaj raskorak, kažu za NIN dobro upućeni izvori, treba tražiti u dugu Puteva Srbije, koji je zapravo važio za državno zaduživanje, iako je kredit uzimalo samo preduzeće, ali se ovo iz teksta budžeta jasno ne vidi.

Na transparentnost pojedinih stavki u budžetu, a naročito onih koji se odnose na državne garancije javnim preduzećima, ali i na subvencije koje se dodeljuju investitorima, ukazali su i ove godine, baš kao i prošle, članovi Fiskalnog saveta. Na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, ukazao je na činjenicu da u budžetu postoji spisak investitora i ukupan iznos subvencija, ali se ne vidi ko će koliko novca dobiti pojedinačno. Tražili smo iznose subvencija po svakom pojedinačnom investitoru, kazao je Petrović, uz opasku da transparentnosti nedostaje i u delu koji se odnosi na budžetsko finansiranje dugova državnih preduzeća.

Kada se samo ove dve, sa stanovišta transparentnosti sporne budžetske stavke saberu, ispada da će građani Srbije za subvencije i državne garancije iduće godine platiti 132 milijarde dinara, odnosno oko 1,1 milijardu evra, otprilike onoliko koliko je planirano i za socijalna davanja. I dok se ovi potonji označavaju kao previsoki i često pogrešno usmereni izdaci, prvi gotovo i da se ne dovode u pitanje. Socijalna pomoć pogrešno targetiranim korisnicima se, s pravom, smatra bačenim novcem, ali se zato dodeljene subvencije investitorima koji ne poštuju ugovor, nisu zaposlili dovoljan broj radnika, a i prema onima koje jesu ne postupaju u skladu sa Zakonom o radu, i dalje tretiraju kao pametno utrošena sredstva i jedan od najboljih oblika za privlačenje investicija.

Predlogom budžeta su, inače, predviđeni prihodi od 1.092 milijarde i rashodi od 1.161 milijarde, odnosno deficit od 69 milijardi dinara. Kako će budžet na kraju izgledati, zavisi i od toga koliko će i kakvih amandmana do njegovog usvajanja prihvatiti skupštinska većina. Poslanici vladajućeg SNS već najavljuju amandman kojim traže da se smanje, kako kažu, enormno visoke zarade poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i republičkog ombudsmana Saše Jankovića, ali istovremeno ne zahtevaju transparentnije očitavanje subvencija ili garancija koje je država preuzela na sebe. A kada im već toliko smetaju plate pomenute dvojice, mogli bi, recimo, već nakon rasprave o budžetu, da insistiraju i na raspravi o zaradama direktora preduzeća čije nagomilane kredite i dugove vraćaju poreski obveznici.