Rističevića za ombudsmana

Ne znam kako vama, ali meni je Marijan Rističević idealan kandidat za ombudsmana. Malo je neobrazovan, mada - to je samo trenutni utisak. Kad zatreba, doktoriraće, izbiće vam taj argument iz ruke. Lakše je da odmah priznate: jeste, to je pravi kandidat. Ne samo da bi bio bolji ombudsman, bio bi on i bolji ministar policije od ovog, sadašnjeg. Jer, Rističević nije kukavica. Ne beži taj od TV duela, kao onaj Stefanović što se kao miš sakrije, svaki put kad predložim da ga pred celom Srbijom preslišam o plagijatu. Rističević nije plagijator. Nije pisao - pa nije ni prepisivao. A ume, brate, da govori, rođeni je parlamentarac i polemičar. Još se na internetu može naći trag teške polemike koju je vodio sa Evom Ras, u TV rijalitiju Farma: „Posvađali smo se zato što nisam sačuvao jaja za Ekrema, koji ne jede svinjsko meso“. I stvarno, makar u znak sećanja na rahmetli Ekrema, dobro je da je Rističević danas narodni poslanik. Nije to običan narodni poslanik, dresiran da glasa „za“ kad predsednica stisne zvonce. Ne, Rističević je predsednik Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Gde ga je verovatno kandidovala nerešena afera, u novinama poznata kao „misterija nestajućeg kukuruza“. Kukuruz je bio državni, iz robnih rezervi, a firma u kojoj je završio - Rističevićeva. Pa kad se kukuruzu više nije moglo ući u trag, država je izgleda shvatila da je vreme da neko ozbiljan u parlamentu povede ovaj odbor. Kad se još saznalo da Rističević ima višemilionske dugove za porez, pa još ima i dve firme u blokadi - boljeg kandidata za ovo mesto jednostavno nije bilo. Nije bilo boljeg ni za mesto šefa parlamentarne grupe za prijateljstvo sa Vatikanom. Sad, kojom se rukom prekrstio ovdašnji apostolski nuncije (ambasador Vatikana) na tu božju milost, verovatno nećemo nikad saznati. A nećemo saznati ni kako je Sveta stolica ovu vest primila - da li kao priznanje ili kao pokoru za trud što čuva Kosovo u srpskim granicama. Mogla bih ja i da nastavim sa pohvalama, ali bolje da stanem pre nego dođem do cinkarenja informacija o bolesnom detetu, jer, što je dosta - dosta je. Ako sam vas ubedila, prihvatite, ako nisam, čitajte dalje - imam ja još jednog kandidata za ombudsmana. Moj drugi kandidat je Milanka Karić, supruga kontroverznog biznismena Bogoljuba Karića. Inače, ovdašnja parlamentarka i koleginica Rističevićeva. Zlobnici joj zameraju to što joj je za mužem raspisana međunarodna poternica, ali, ako je verovati našem nezavisnom sudstvu, ta će poternica na proleće da zastari. Samo da tužilaštvo ništa ne radi još par meseci - kao što nije zadnjih deset godina - i eto Karića nazad u Srbiju, na velika vrata. Gospođa Karić je svakako ozbiljan kandidat za ombudsmana. Najpre, nije ona tek neki obični šef parlamentarne grupe, ne. Mislim, jeste ona i to, ali je istovremeno - počasni konzul Kazahstana! I sad, Nušić je kriv, nisam ja, što mi na pomen počasnog konzula iz glave ne izbija znojavi Rista, kožarski trgovac i počasni konzul Nikaragve, za koga Živka ministarka hoće da uda svoju već udatu ćerku. U ovoj epizodi, međutim, sve je drugačije. Počasna konzulica više liči na jedan drugi lik iz te komedije - na onog Peru Kalenića, onog koji traži da se njegove mahinacije zaborave, pa da se lepo vrati u službu (kao Pera), ili u zemlju (kao Bogoljub). Evo šta kaže Nušić: „Dozvolite mi sad, tetka, da vam i ja kažem svoj slučaj. Mene su pre godinu dana isterali iz službe. Nestala su neka akta iz moje fioke... i, kao što vidite, ja sam punu godinu dana strpljivo čekao da se zaboravi. Ja ne znam, možda se stvar nije još zaboravila, ali, kad je sad već tetka Živka ministarka, može narediti da se zaboravi. I ja ništa drugo ne tražim nego da se popravi nepravda koja mi je učinjena, to jest, da se ja vratim u službu.... Ujka-Vaso, zapiši molim te: Pera Kalenić da se vrati u službu sa satisfakcijom (zaviruje u Vasinu knjigu). Jesi li zapisao`sa satisfakcijom`­?“ Za koga god se odlučite, ispašće dobro. Nušić bi bio ponosan na svoje potomke.