Mesto gde vreme staje

Ako nekim običnim danom, u neodređeno vreme, uđete u podzemnu etažu Hrama Svetog Save, sedam metara u dubinu Vračarskog platoa, pomislićete da ste u muzeju nalik Ermitažu u Sankt Peterburgu. Praznikom i nedeljom sve je drugačije, još svečanije, velelepnije, kao da ste na nebesima. Na to utiče poj malenog hora, ali i pozlata kojom je optočena Kripta, kako je u narod ušao zajednički naziv za buduću grobnicu srpskih patrijarha i bogomolju posvećenu velikomučeniku knezu Lazaru. NJena namena nije samo sakralna - bogoslužbena i komemorativna, već se u toj reprezentativnoj raskoši često odigravaju predavanja, koncerti duhovne muzike, promocije publikacija o pravoslavlju, susreti... Ako te prilike uveliča svojim prisustvom patrijarh Irinej, i atmosfera je još ceremonijalnija i posebnija. Vreme tada stane, tačnije, vrati se u vekove o kojima govore freske na zidovima i svodovima. U krstolikom centru trobrodne crkve, na njenoj tavanici, prikazana su sva čuda Hristova. Biblijski prizori pretvaranja vode u vino i druga, praćena su kratkim objašnjenjima na srpskom jeziku. Napisi poput „svaki koji sebe uzvisuje, poniziće se, a koji sebe ponizuje, uzvisiće se“ ili „ko jede od ovog hleba živeće večno“, današnjeg čoveka uputiće na čudesno, u koje mahom ne veruje, ophrvan „fantastičnom“ stvarnošću i zadojen naukom. Razumljive reči, a ne na crkvenoslovenskom, pretežnom u našim bogomoljama, učiniće da pronikne u suštinu hrišćanstva. Uključujući i moralnu dimenziju Hristovih poruka. Ovaj prostor od 1.810 kvadratnih metara, zaista je i vrsta muzeja, jer nas uči i svetovnoj istoriji. Na zidovima se može pratiti kontinuitet srpske vere i države, od začetnika Svetog Save i Stefana Prvovenčanog, do maltene današnjeg vremena. Pored „namenskog“ dela živopisa, o ovozemaljskim danima i smrti cara Lazara, predstavljenim ciklusom fresaka, tu su i novi velikomučenici, žrtve zločina u Jasenovcu i Prebilovici. Oni su lane kanonizovani, pa je njihova predstava u opancima, gunjevima, suknenim košuljama... u Kripti, jedna od prvih njihovih živopisanih eminencija. „Za njihov kanonski izgled i raspored bila je zadužena specijalna komisija, sastavljena od teologa, istoričara umetnosti, freskopisaca i liturgičara“, objašnjava kustos „stalne postavke“ Marko Jovanović, istoričar i teolog. „Komisija je definisala dispozicije i izbor kompozicija, a kreativni deo je bio na živopiscima“, precizira Vojislav Milovanović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, protoneimar Hrama i učesnik u radovima na podzemnoj crkvi i kripti od 2000. do 2012. Kada ga, kako kaže, „u većoj meri apsorbovalo stvaranje uslova za realizaciju unutrašnje mozaične dekoracije Hrama“. Sve su to tehnička pitanja, manje važna i nevidljiva u prilikama kakva je Božić, proslave svetaca označene „crvenim slovima“ u kalendaru, svaka nedelja. Tada se okupi narod i crkva vrši liturgijsku ulogu zbornog mesta. Na verniku je da se obrati izobraženju svetaca na freskama i ikonama, i oni će mu pomoći, osnažiti, ojačati seme vere u duši... Crkvu obasjava desetak polijeleja (lustera), pozlaćenih, a zlato dominira celokupnim ambijentom. „Zlato je na prvom mestu od dragocenih metala po simboličkoj hijerarhiji“, objašnjava protoneimar Milovanović. Kao „apsolutna metafora svetlosti“, zlato je i „apsolutna metafora Boga“, odnosno njegove energije, dodaje. Svetlost kao duhovni simbol ima više vrednosti. Jasnoću, koja otkriva suštinu postojanja, ali je svetlost i blistanje Božanske slave, odnosno „tajanstvenog mraka“, kako ovaj, čulima nepojmljiv sjaj, opisuju u svetootačkim predanjima. Tu svetlost uspeva da spozna onaj „koji je vaistinu uspeo da se izdigne iznad vida i saznanja“, piše Dionisije Areopagita. Sa terminom „raskoš“ kojim opisujemo zdanje, Milovanović se ne slaže, tvrdeći da je sve rađeno „krajnje racionalno, a samo izgleda bogato“. Izuzetno su lepe i bogato urađene kripte u crkvi svetog Đorđa na Oplencu, u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, koje svakako treba pogledati, pa prosuđivati o velelepnosti ove, preporučuje. Ili imati uvid u monumentalnu koncepciju kripte na Vračaru u prvobitnim nacrtima projektanata Hrama, Aleksandra Deroka i Bogdana Nestorovića. Od njihovog koncepta se odustalo iz tehničkih razloga. Autor novog projekta je arhitekta Dragomir Acović. Međutim, izmenom izgleda nije napuštena ideja o funkcijama originalne kripte. Crkva kneza Lazara završena je pre postavljanja mozaika u svetosavskom Hramu. Kripti je dat prioritet zbog stvaranja mogućnosti da se deo svečanosti jubileja Milanskog edikta ovde održi. To, nažalost, nije bio slučaj, ali je ideja iz 2000. realizovana. „Konstrukcija podzemne etaže završena je 2001. za šest meseci, čime su postavljeni ’temelji’ crkve, grobnice zemnih ostataka naših patrijarha, kao i višenamenskom prostoru za koncerte, predavanja i slična dešavanja“, protoneimar Milovanović opisuje tok radova. Nad kriptom je 2002. Božićnu liturgiju služio NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Septembra 2005. godine započeta je druga faza, montiranjem 56 površinskih nosača, urađenih na tlu, pa postavljenih površinom celog plafona. Teški su od 6 do 20 tona, podignuti na 6,20 metara visine, dokle dopire najviši svod. „Podizani su po istom principu kao i glavna kupola Hrama“, kaže Milovanović, ističući izuzetnost inženjerskog izazova u svakom pogledu. Za „grubim“ građevinskim poduhvatima sledilo je postavljanje instalacija za klimatizaciju, odimljavanje, ventilaciju i podno grejanje. Potom su zidovi i stubovi obloženi mermerom, a do 2009. i ikonostas. Umesto drvenih ili kamenih nosača ikona, ovde su postavljeni zlatni, prozračni. NJihovu „čipku“ tvore floralni elementi koji kao da grle Bogorodicu, arhangela Gavrila, i Hrista. Tako vernici, osim što okosnicu liturgijskih zbivanja razumeju rečju, ponešto od „svetih tajni“ mogu i da vide kroz proreze. Hristos, Bogomati i anđeo koji joj je doneo glas o čudesnom začeću otelotvoreni su u visokom reljefu sa 24-karatnom pozlatom. Isti kvalitet finog nanosa zlata je i na freskama po zidovima i svodovima. Naneti su u listićima, a preko njih slikani likovi svetaca „al seko“ tehnikom na suvoj podlozi, kaže arhimandrit Arsenije, vikar patrijarha Irineja i namesnik Hrama. Prizori na plafonu su urađeni na zemlji, kao i njihova betonska „podloga“, pa preneti, što je u skladu sa savremenim freskopisačkim tendencijama. „Danas se freske često slikaju i na platnu“, naglašava Milovanović. Kripta u pravom smislu reči, mesto gde će biti pohranjeni zemni ostaci patrijarha u kamenim sarkofazima, još nije završena. Prvobitno je predviđeno da ovde počivaju četvorica patrijarha koji su započeli i nastavili gradnju Hrama (Varnava, Gavrilo, Vikentije i German). Zasad je jedino sigurno da će ovde biti prenete mošti Varnave iz male crkve Svetog Save, jer se on testamentom opredelio da bude sahranjen u Hramu. U Kripti za sada ima 12 grobnih mesta sa mogućnošću proširenja, naglašava Milovanović. „Periodično radove na kripti obiđe patrijarh Irinej“, kaže kustos Marko Jovanović. U poslednjem navratu, brzinu završavanja prokomentarisao je šalom. Rekavši da neimari ne treba toliko da žure, još mu se ostaje u ovom životu, zavisnom od protoka vremena. Još mu se, čini se, bruse vrline podvižništva, kao neprolazne i nepropadljive. U vreme Božićnih praznika i „obični“ vernici se sete da je suština pravoslavlja težnja ka bogolikosti. Podražavanje Hrista u mudrosti, odricanju, plemenitosti.., a prevashodno u ljubavi. I praštanju. Tako će doseći nebesa, metaforu Božje svetlosti kojom odiše crkva svetog Lazara. U narodu od milja zvana Kriptom.