Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   28.03.2017. 10:09
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
сурови данак цивилизације
Мала нам Земља

Човеку је тренутно потребно више од планете и по да би и даље могао да троши све на шта је навикао, а да притом живот на Земљи опстане. Од 1970. до 2012. масакрирали смо 58 одсто светске популације кичмењака, а до 2020. побићемо равно две трећине фауне којој и сами припадамо

Када човек код офталмолога чује да му је вид „20/20”, чује да његов вид има нормалну оштрину. А када види шта извештај Светске фондације за природу предвиђа за 2020. годину, види да није нормалан. Највећа светска еколошка организација саставила је крајем прошле године нов Извештај о живој планети проучавајући 3.706 врста кичмењака (сисара, птица, риба, водоземаца и гмизаваца) у 14.000 популација широм света. Нашла је да се светска популација кичмењака за једва педесет година, од 1970. до 2012, смањила за 58 одсто, а да ћемо до 2020. побити равно две трећине фауне којој и сами припадамо.
Ваљда љубоморан на то што све мање његових јединки има кичму, хомо сапиенс је решио да пресуди и другим кичмењацима. Светска фондација за природу не оставља трага сумњи да је овај покољ наша заслуга. Холандски хемичар и нобеловац, истраживач климатских промена Паул Круцен тврди да је утицај човека на животну средину тако колосалан да више не можемо рећи да живимо у холоцену – како се зове наша геолошка епоха – већ у „антропоцену”. А главно обележје Земљине епохе назване по нама по свој прилици ће бити ново масовно изумирање. Масовна изумирања су периоди у историји Земље када се – из разноврсних разлога, попут промена у саставу атмосфере, глобалних хлађења или загревања, па и судара са другим небеским телима – драстично смањивала бројност и разноврсност вишећелијских организама. Догодило их се свега пет за претходних 540 милиона година и за свако од њих биле су потребне стотине хиљада или милиони година.
„Антропоцен изузетним чини то што се ове промене дешавају у екстремно сабијеном распону времена. Штавише, и узрок им је јединствен. Ово је први пут да ће геолошка епоха бити обележена нечим што је једна врста свесно урадила планети, а не планета својим житељима”, објашњавају уз дашак ироније аутори Извештаја о живој планети.
Истраживачи кажу да смо од 1970. до 2012. масакрирали 36 одсто морских, 38 одсто копнених и 81 одсто слатководних животињских популација. Биће довољна и два примера са хрпе коју је Светска фондација за природу скупила. У резервату Селус-Микуми у Танзанији 2009. је било 44.806 слонова. Пет година касније било их је 15.217, једва трећина, а процењује се да више од половине слонова не страда од старости, болести и слоновских размирица, већ од руку славног хомо сапиенса који себе и даље проглашава врхунцем еволуције и(ли) божје креативности.
Један од разлога шестог масовног изумирања јесте то што смо од 1990. године уништили 129 милиона хектара шуме, дакле целу једну Јужну Африку. Заправо, уништили смо 239 милиона хектара, две Јужне Африке, али смо то замаскирали покајнички понешто садећи. Светска фондација за природу подсећа, међутим, да наше шуме можда јесу добре за индустријску употребу дрвета, али да као екосистеми нису ни принети природним.
Методе нашег (само)уништења толико су добро познате да нема потребе о њима говорити опширније – деградација и уништење животињских станишта неодрживом пољопривредом, сечом, саобраћајем, комерцијалним развојем; претерано рабљење животињских врста ловом и криволовом; загађење; инвазивне врсте које често сами уносимо баш тамо где ће да направе највећу штету; климатске промене. Човеку је тренутно, подсећају истраживачи Светске фондације за природу, потребно више од планете и по да би и даље могао да троши све на шта је навикао, а да притом живот на Земљи опстане, а биће и горе. Извештај се бави и такозваним „Земаљским лимитима“, што је девет поља на којима човек не би требало да „зађе у црвено“ осим ако не намерава у избеглиштво на друге планете. Нека од тих девет поља су растурање биосфере, кисељење океана, неодржива употреба воде и уништење озона у стратосфери. Анализе кажу да смо на четири поља већ зашли у карминцрвено - у променама климе и тла, и у растурању биосфере, како уништењем биолошке разноврсности, тако и ремећењем њеног хемијског баланса. Томе, кажу стручњаци, вероватно треба додати и неодрживу употребу воде.
Зато се, вероватно опет са дашком ироније, аутори Извештаја о мртвој планети, питају како би неки будући геолог, вероватно ванземаљски, могао да идентификује антропоцен.
„Много шта би могло да сведочи о људском утицају. На пример, остаци бројних метропола могли би да се претворе у комплексне фосилне структуре. Геолог би и саму урбанизацију могао да посматра као промену у седиментацији. Научници сматрају да би се у стенама могла открити разноврсна обележја попут пестицида… Акумулација пластике у морским седиментима… Најзад, будући геолог ће вероватно приметити брз пад броја врста у фосилима“.
Не, дакле, славна цивилизација, већ акумулација пластике у морским и пестицида у земаљским седиментима; не градња, већ шесто масовно уништење - то ће остати иза хомо сапијенса, јер сигурно нема наде да би неки Шел или ЕксонМобил могли послушати сумарни вапај Марка Ламбертинија, генералног директора Светске фондације за природу.
„Током наших живота дивље врсте нестају до сада невиђеном брзином. Није реч само о дивним врстама које сви волимо. Биолошка разноврсност је темељ здравих шума, река и океана. Нестану ли врсте, екосистеми неће моћи да нам обезбеде чисту воду, ваздух, храну и климатске услове које нам сада пружају“.
Или речи Душке Димовић, директорке програма Светске фондације за природу у Србији: „Људи су део богатства природе и једини имају моћ да је заштите или униште. Немамо избора хоћемо ли или нећемо заштитити природу, морамо то учинити, наши животи зависе од ње“.
Јер код хомо сапиенса вид 20/20 не допире ни до 2020, а камоли до даље будућности.

Марко Ловрић







Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg





Прочитајте све мисли
bg