Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.01.2017. 10:37
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
25.минут
Марко и Миша

Шта се то, побогу, догађа са млађаним Марком Ђурићем, који пет дана није могао да се сети да ли код њега ради Миша Вацић? Је ли то утицај Вулина? И зашто онда Младен Обрадовић не би могао да се запосли у Канцеларији за људска и мањинска права

Ради ли некадашњи лидер екстремно десничарске организације „1389“ Миша Вацић у Канцеларији за Косово и Метохију? На ово питање претходних дана вероватно ни сам Миша Вацић није знао одговор, бар ако је пратио збуњујуће и потпуно контрадикторне изјаве првог човека те институције Марка Ђурића.
Знамо да је Ђурић пословично збуњен, али ово је заиста превише чак и за њега. Он је, наиме, пред крај прошле године, 23. децембра, изјавио како су у питању измишљотине и клевете које му неки, ето, подмећу док он напорно ради, а свега пет дана касније Ђурић ипак потврђује да Вацић ради у Канцеларији за КиМ, али да није баш његов лични саветник. Као да је и битно. Човек не може а да се не запита шта се то, побогу, догађа са млађаним Ђурићем? Да није у питању некаква вулинизација личности? Да ли човек Марко има другачије мишљење од Марка директора Канцеларије за КиМ?
Или је једноставно схватио да је баш бесмислено и даље лагати након што су медији објавили, црно на бело, визиткарту дотичног службеника? Јер, иако би се од Вацића свашта могло очекивати, тешко да би му баш пало на памет да иде около и лажно се представља и то са све визиткартом.
„Ћао, мачко, шта има? Ја сам из Канцеларије за КиМ, ево ти визитка, јави се да идемо у неко зезање.“
А како је уопште све почело? Па, биле су довољне две ствари: хвалисавост и интернет. У преводу, Миша Вацић није могао да издржи да се не похвали васколикој јавности, а то је учинио тако што је на интернету објавио фотографије са свог радног места.
Тако се сироти Ђурић нашао у необраном грожђу, можда још и већем него ономад када је чекао премијера Александра Вучића да, док је говорио о њему на конференцији за медије, заврши ону бескрајно дугу паузу од девет секунди.

Но, сада кад је млеко проливено, не треба за њим плакати, нарочито ако је обогаћено афлатоксином. Пи-ар криза дође и прође, али опасност да политичар нешто забрља остаје. Зато ево неких савета за убудуће.
Прво, не запошљавајте у важним државним органима људе који су осуђивани због позивања на насиље.
Друго, ако баш морате да људе који су осуђивани због позивања на насиље запослите у важним државним органима, онда их упозорите да не причају о томе на сва уста.
Треће, немојте лагати да их нисте запослили, већ признајте грешку и преузмите одговорност.
И четврто, да бисте избегли другу и трећу ставку, можда је ипак најбоље да се држите само прве.
Осим ако пракса из Канцеларије за КиМ не постане уобичајена кадровска политика државних органа. У том случају треба размислити о потенцијалним кадровима за друга министарства и институције, а на основу њихових стручних предиспозиција.
Тако би, рецимо, Младен Обрадовић могао да припомогне у Канцеларији за људска и мањинска права, што да не?
Штета је да он и њему слични потенцијали остану неостварени и неискоришћени. То би, уосталом, била и сјајна порука младима који све масовније одлазе из Србије. Овде буквално свако може да дође до високе функције. Зашто би тек тако одбацили прилику која не постоји нигде у белом свету?




Зоран Кесић
и екипа Njuz.net-а


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg





Прочитајте све мисли
bg