Država bez završnog računa

Gugl pretragom lakše je naći završni račun Pikado saveza nego budžeta Srbije. Arhiva Ministarstva finansija sadrži samo zakone o završnom računu budžeta Srbije za 2000. i 2001, ne zato što neko sporo ažurira njihovu internet-stranicu, već zato što se od tada taj zakon nije ni usvajao. U Ministarstvu nisu odgovorili na pitanja NIN-a zbog čega propis obavezan po Zakonu o budžetskom sistemu za poslednjih 14 godina nije prolazio skupštinsku raspravu, pa je trošenje novca građana Srbije opredeljeno budžetom, mimoišlo kontrolu narodnih tribuna. I ko je za to odgovoran? Skupštinska većina, onaj ko utvrđuje dnevni red, Vlada koja je u obavezi da u Narodnu skupštinu dostavi Predlog zakona o završnom računu ili samo Ministarstvo finansija koje prethodno treba da sačini nacrt tog dokumenta. I dok sadašnja opozicija upire prst na vlast, okrivljujući je što u skupštinsku proceduru pre usvajanja budžeta za narednu godinu ne šalje Predlog zakona o završnom računu za prethodnu, aktuelna vlast je istu stvar svojevremeno zamerala sadašnjoj opoziciji, pozivajući se na odredbe i Ustava i zakona. Gotovo da i nema političara, pogotovo ministra finansija koji prethodnih deceniju i po nije obećavao da će se ova ružna praksa čim pre promeniti. Ishod je, međutim, da i jedni i drugi, ne obazirući se ni na Ustav, koji članom 92 propisuje da „Narodna skupština razmatra predlog zakona o završnom računu budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije (DRI)“, ni na Zakon o budžetskom sistemu, godinama izbegavaju raspravu o završnom računu, koji bi utvrdio koliko je izvršna vlast trošila i na šta u odnosu na ono što je utvrđeno Zakonom o budžetu. Predlog zakona o završnom računu budžeta za prethodnu godinu ako i dospe u republički parlament, to obično biva sa zakašnjenjem od nekoliko meseci u odnosu na propisani budžetski kalendar, po kojem je vlada dužna da ga usvoji i dostavi do polovine jula, ali uglavnom ne odmakne dalje od skupštinskog Odbora za finansije. Poslanici o njemu već više od decenije ne raspravljaju, verujući, valjda, da je dovoljno to što je Nacrt ovog dokumenta analizirala DRI. Tako istraživanje Otvorenog parlamenta pokazuje da u periodu od 2002. do 2006, kao i 2010. ovakav predlog nije ni ušao u parlamentarnu proceduru, dok je ostalih godina on dostavljen Skupštini, ali nije uvršten u dnevni red. Primera radi, Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2015. nije usvojen, a nema ga ni među propisima koji su u skupštinskoj proceduri, mada je od isteka zakonskog roka prošlo gotovo šest meseci. Zakonom o budžetskom sistemu je osim propisanih rokova, odnosno takozvanog budžetskog kalendara, utvrđeno i šta mora da sadrži završni račun, od godišnjeg finansijskog izveštaja o izvršenju budžeta, preko izveštaja o izvršenju plana organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, do izveštaja eksterne revizije - Državne revizorske institucije. DRI, doduše, revidira završni račun države redovno od 2008, ukazujući na manjkavosti izvršenja budžeta i odstupanja od zakonskih propisa i konstatujući iz godine u godinu da „finansijsko upravljanje i kontrola kod budžetskih korisnika, koji su bili predmet revizije, nije u potpunosti organizovana na način koji obezbeđuje primenu zakona, propisa, pravila i procedura“. Barem polovina analiziranih ministarstava i drugih državnih organa nema adekvatnu evidenciju o stvarnom stanju preuzetih obaveza, pa DRI, primera radi, u reviziji završnog računa budžeta za 2013. konstatuje da Ministarstvo privrede nema evidenciju o preuzetim obavezama Srbije na osnovu uredbi kojima se subvencionišu i pravna lica i kamate za potrošačke kredite. Ekonomiste posebno zabrinjava što je izvršna vlast u budžetu za 2017. dodatno povećala i tekuću budžetsku rezervu, sa inicijalnih oko 10 milijardi dinara na čak 40 milijardi. Automatski, ove godine tih 40 milijardi dinara Vlada, na zakonom dozvoljen način, može trošiti diskrecionim odlukama i po sopstvenom nahođenju, bez ikakve parlamentarne kontrole i prethodne rasprave o opravdanosti trošenja tog novca. U svom najnovijem izveštaju o budžetu za 2017. i vladinoj fiskalnoj strategiji, Fiskalni savet tvrdi da su i pored 1.000 stranica objašnjenja različitih programa i indikatora koji su uključeni u tekst budžeta, suštinska transparentnost i parlamentarna kontrola budžetskog procesa umanjene. „Mogućnosti za nadzor ovog diskrecionog trošenja novca iz tekuće budžetske rezerve su u praksi dodatno smanjene zbog toga što Skupština Srbije već duže od decenije ne usvaja završne račune republičkog budžeta gde bi se videle diskrepance između inicijalno usvojenih i konačno realizovanih republičkih budžeta. Ovako veliki okvir za diskreciono trošenje novca, mimo Zakona o budžetu, praktično će ukinuti potrebu za zakonskim rebalansima tokom godine, budući da će u većini slučajeva tekuća budžetska rezerva biti dovoljna da pokrije promene politika tokom godine ili greške u budžetskim projekcijama. Novi iznos rezerve omogućava izražene izmene vladinih politika tokom godine, bez prethodne parlamentarne debate i izmene zakona“, upozorava u svom izveštaju Fiskalni savet i poziva državu da još jednom preispita trenutni pravac budžetskih reformi i usredsredi se na suštinske nedostatke, od nepoštovanja budžetskog kalendara, preko nepotpunog obuhvata republičkog budžeta, do nepostojanja sistema za praćenje docnji i zaposlenih u državnom sektoru. Postoji li u Srbiji, uostalom, ijedan propis na koji se vlasti ne oglušuju? Nije li ovde tek nedavno ukinuta praksa da se budžet za narednu godinu usvaja samo nekoliko minuta pre no što kazaljke označe Novu godinu? Zašto bi član 92 Ustava Srbije bio važniji od nekih drugih koji propisuju da različite odluke moraju biti verifikovane zakonom, a država ih redovno sprovodi na osnovu uredbi? Pa šta sad ako se i zakonodavno telo ne obazire na Ustav i propise koje samo usvaja?