Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   28.03.2017. 10:07
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Интервју: Владимир Вучковић, члан Фискалног савета
Корак назуад

Чак и у стручној јавности буџет је почео озбиљније да се чита тек након 2009. и експлозије дефицита и јавног дуга, а и данас те буџете сричемо, каже за НИН Владимир Вучковић, члан Фискалног савета. „Ипак, и такви какви јесу, пружају информације о намераваним економским политикама. Можемо да видимо намере у вези са платама, пензијама, субвенцијама, јавним набавкама и да онда указујемо на могуће и потребне промене“, истиче Вучковић.



На питање чему у Србији заправо служи Закон о буџету, када никога ни на шта не обавезује, јер се годинама стварни и приходи и расходи битно разликују од оних планираних Законом о буџету и – ником ништа, Вучковић наглашава да је проблем то што се често важне политике само наслућују из буџетских бројева, пошто ни у образложењу ни у програмском делу буџета на око 1.000 страница нема објашњења зашто имамо баш такве вредности у буџету.

„Ми у Фискалном савету, на пример, морамо да из масе отпремнина рачунамо колико запослених у јавном сектору треба да остане без посла, пошто се то експлицитно не наводи. И онда испадне у јавности као да ми заговарамо отпуштања, само зато што разјашњавамо буџетске планове“, објашњава Вучковић.

Само у последњих годину дана са 10 на више од 40 милијарди динара увећане су буџетске резерве, које Влада може дискреционо да користи, мимо парламентарне контроле. Каква се порука тиме шаље? Зар не би требало да се резерва смањује, а не повећава?

Разумљиво је да Влада има слободу да десетак милијарди динара распоређује с једних на друге позиције. Тешко је да се у нашој економској стварности очекује да план потпуно прецизно покрије неопходне расходе који ће уследити током године и буџетска резерва од око један одсто расхода је прихватљива. Међутим, као по изреци „даш му прст, тражи целу руку“, Влада је у два наврата за годину дана увећала буџетску резерву до изузетно високог износа. Сада је тек тешко да очекујемо ребаланс буџета, пошто Влада може да пресипа велики новац без потребе да тражи сагласност Скупштине и без упознавања јавности с тим процесима. Ово је свакако корак уназад у буџетском процесу.

Да ли је грешка што ни 2015, ни 2016. није било ребаланса буџета, иако су планиране ставке битно другачије од реализованих?

У суштини би било боље да смо имали ребалансе. Не би се много добило - пошто су разлози за промене ионако познати - али бисмо ипак били свеснији да Влада крајем године непланирано покрива нагомилане губитке. Чињеница да се већ успоставља традиција да дефицит у децембру буде већи него минус за претходних 11 месеци - и да се то дешава без ребаланса - показује још једну велику мањкавост буџетског процеса, па и приличну бесмисленост праћења резултата током године.

Годинама се парламенту не доставља завршни рачун буџета. Можемо ли без њега бити сигурни да је све у реду и ко је највећи кривац што се та законска обавеза избегава?

Завршни рачун треба да се усваја у Скупштини, како бисмо сви могли да упоредимо у којој мери и зашто је извршење буџета одступило од плана. Без завршног рачуна ми имамо сазнања само о ширим групама расхода, а недостаје нам слика трошења по буџетским корисницима. И то је показатељ да владе желе да сва министарства уклопе у рам за сликање, а да је мање битно који од министара се на тој слици раширио, а ко је згужван и једва се види.

Завршног рачуна нема, јер владе желе да сва министарства уклопе у рам за сликање и мање је битно који од министара се на тој слици раширио, а ко је згужван и једва се види







Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg





Прочитајте све мисли
bg