Slučaj Haradinaj Francuski ključ

U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) su uvereni da imaju dokaze za postupak protiv Haradinaja, ali su svesni da pravni razlozi nisu dovoljni da bude izručen iz Francuske gde je uhapšen 4. januara na osnovu srpske poternice i gde mu je određen pritvor od 18 dana. Šanse da se Ramušu Haradinaju sudi pred srpskim sudom skoro da ne postoje, a male su i da će biti pozvan na odgovornost pred novoosnovanim Međunarodnim sudom na Kosovu i Metohiji. „Od postupka protiv Ramuša Haradinaja nećemo odustati sve dok neki sud ne utvrdi da li je odgovoran za ratne zločine“, kaže Milan Petrović, rukovodilac TZR. Prilikom svakog eventualnog izručenja okrivljenog drugoj državi, osim pravnih razloga, vagaju se i politički, kao i da li bi izručeni imao fer suđenje. Tužilac Petrović je, kako saznajemo, zatražio da se kontrolišu svi postupci u svim sudovima i tužilaštvima opšte nadležnosti u Srbiji koji se odnose na pripadnike OVK. Provereno je oko 500 postupaka i u nekima je utvrđena povezanost sa postupkom protiv Haradinaja koji se vodi u TRZ. Ministarstvo pravde Srbije poslalo je francuskim pravosudnim organima zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja, a uz zahtev za izručenje poslata je i prateća dokumentacija prevedena na fransuski jezik, na osnovu koje će francusko pravosuđe odlučivati o ispunjenosti uslova za izručenje Haradinaja Srbiji. Ovim su ispunjeni uslovi da pritvor Haradinaju ili neka druga mera zadržavanja može da bude produžena do konačne odluke o izručenju. Advokat Arijan Hoci, koji brani Haradinaja, najavio je da će sud 12. januara razmatrati žalbu kojom se traži da bude pušten uz kauciju bez prava napuštanja Francuske. Bivšeg komandanta OVK za oblast Dukađini (Metohija), srpsko tužilaštvo tereti da je odgovoran kao naredbodavac, ali i kao neposredni počinilac u 63 ubistva. Haško tužilaštvo je 4. marta 2005. protiv Haradinaja, koji je u to vreme bio premijer na Kosovu, podiglo optužnicu sa 37 tačaka zbog zločina protiv čovečnosti, ali je u pritvoru u Sheveningenu bio kratko u dva navrata. Haradinaj se u novembru 2012. konačno vratio u Prištinu, jer ga je Haški sud po drugi put oslobodio svih tačaka optužnice. NJega je za 15 miliona evra branila advokatska kancelarije „Matriks“ u kojoj je radila Čeri Bler, supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji je savetovao aktuelnu vladu Srbije. Odbrana nije izvela nijednog svedoka, ali su zato mnogi svedoci Haškog tužilaštva odustali od svedočenja, a neki su bili i ubijeni. Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte kritikovala je Unmik i NATO, da svedoci protiv Haradinaja nisu bili zaštićeni. Albanci, koji su bili ključni svedoci protiv Haradinaja u postupku u Hagu su ubijeni, a te podatke je 2011. izneo tadašnji srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Zanimljivo je da su prisluškivani razgovori vođa OVK koje je imala DB Srbije nestali i nisu nikada dostavljeni ni srpskom ni haškom tužilaštvu. „Pregledao sam svu dokumentaciju koju je država Srbija poslala Haškom tribunalu, ali nije bilo prisluškivanih razgovora iz DB. Takođe, mnoga druga dokumenta nisu dostavljena. Ne znam gde je sve to nestalo“, izjavio je za NIN Zoran Stijović, nekadašnji pripadnik DB, koji je svedočio u haškom postupku protiv Haradinaja i njegovih pomoćnika Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja. Haradinaj se pre hapšenja uputio u Švajcarsku, u Bazel u kome je vlasnik najmanje tri hotela. On i njegova porodica stekli su znatno bogatstvo dok je bio komandant OVK i kasnije dok je bio politički predstavnik Albanaca. Pre sukoba je živeo u Švajcarskoj i radio kao izbacivač u klubovima, dok se nije priključio OVK 1994. godine. Od trenutka njegovog pritvaranja, Albanci vrše pritiske i lobiraju da bude pušten. Grupa „Anonimus“ iz Albanije zapretila je Francuskoj da će platiti cenu i biti krivac za početak rata na Balkanu. Na demonstracijama je paljena i zastava Francuske. Poznati Albanci su se uključili u kampanju, pa je tako i fudbaler francuskog Nanta, poreklom iz Prištine, Lorik Cana pružio javnu podršku Haradinaju na društvenim mrežama i pozvao sud da ga oslobodi.