Budućnost u rukama Albanaca

Ali taj posao nije lak. Pobeda im je omogućila tek dva poslanika više u Sobranju od opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Pri tome je Zoran Zaev, lider SDSM uspeo ono što do sada niko nije – da privuče i albanske birače i tako albanske partije ostavi sa desetak mandata manje nego do sada. To je donelo sasvim nove odnose. Sada nije sigurno da će se poštovati dogovor iz 2008. godine, prema kome najjača albanska partija ulazi u koaliciju sa pobednicima izbora. Trebalo bi da to bude Demokratska unija za integraciju (DUI) Alija Ahmetija, ali nije izvesno da će se Ahmeti, razočaran i rezultatima i rasipanjem glasova ne samo ka SDSM-u već i ka novoosnovanoj partiji Besa, držati tog dogovora. Naročito posle najnovije vesti, koju je svojski podržao albanski premijer Edi Rama, o zajedničkoj platformi albanskih partija za pregovore o formiranju makedonske vlade. Poduži je to spisak zahteva, od uvođenja albanskog jezika kao službenog, preko izmene zastave, himne, grba, kako bi odslikavali multietničnost zemlje, do veće zastupljenosti u državnim službama, kao što su bezbednosne i poziva na usvajanje rezolucije kojom se „osuđuje genocid nad albanskim narodom u Makedoniji u periodu 1919. do 1956. godine.“ Skoplje sada čeka rasplet. Na ove zahteve teško da može da odgovori i sam Zaev, a Gruevski nikako. Sve su opcije na stolu, pa i da Zaev napravi dogovor sa albanskim partijama ili da ne bude dogovora uopšte, pa da se opet raspišu izbori. Ali kakav god rasplet da bude i ko god da sastavi vladu, ta vlada nema velike šanse da donese stabilnost. Niti da duže potraje.