Čitaj NIN budi građaNIN

Doprinos ministra policije nauci više nije sporan jer će domaći društvenjaci „efekat Barbare Strejsend“ ubuduće familijarno zvati „efektom Nebojše Stefanovića“. Efekat Barbare Strejsend – citiramo Vikipediju – nekontrolisano je širenje informacije kao posledica pokušaja da se ista cenzuriše. Kao što je ceo svet saznao gde Barbara Strejsend živi baš zato što ona nije htela da to iko zna, tako je i Stefanović sudskim uspehom dao spornom tekstu NIN-a publicitet kakav ne bi dobio ni da smo štampali 300.000 primeraka. Ne samo čitaoci, već i ljudi koji „štampu ne kupuju godinama“, okupili su se oko ideje da skupe novac za našu kaznu brže no i spontana ministrova podrška oko zgrade Višeg suda u novembru. „Poštovani, želim da vas ohrabrim, podržim i da lično doniram hiljadu dinara…“, napisao nam je elektronskom poštom D. Š. iz Kragujevca. Što elektronskim, što staromodnim putevima, ljudi su nam broj računa tražili češće nego Vučić novi mandat. Režiser Srđan Dragojević Tviterom je ponudio deset hiljada, a kolege iz pokreta „Podrži RTV“, kao i drugi građani, predložili su kampanju skupljanja novca ne samo za ovu, već i za buduće kazne medijima koji još nisu stradali od izliva vlasti u mozak. Penzioner S. B. savetovao nam je da odštampamo već pomenutih 300.000 primeraka i obećao da će kupiti pedeset. Pošto je štampanje novina ozbiljniji posao od, recimo, pisanja sudske presude, ovu smo galantnu ponudu morali da odbacimo, a to što smo zamolili da nam se ne šalju novčani prilozi, nije sprečilo najupornije, pa je jedan „tviteraš“ postavio fotografiju uplatnice sa porukom „Nek’ crknu dušmani“. Poziv dušmanske redakcije – tako je rekao Viši sud – svim ljudima zdrave pameti da nas, ako već hoće da pomognu, čitaju, prihvatila je Maja Stojanović iz „Građanskih inicijativa“, koja je „tvitom“ poručila pratiocima da na NIN pretplate „komšiju, tetku i mamu“ pošto je prethodno pretplatila tatu. Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ našu je ideju transformisala u poziv građanima da se slikaju sa NIN-om, pa je njena stranica na Fejsbuku zatrpana fotografijama NIN-a u svojstvu dodatka jutarnjoj kafi, artikla u bakaluku, maske (fantomske?) u dečjim rukama i jutarnjeg štiva za oca, sina i položajnika u jednoj šabačkoj porodici. Sa NIN-om se fotografisao i još jedan filmski režiser, Goran Marković. LJudi nisu bili voljni da pomognu samo materijalno, već i duhom. „NJuzovac“ Marko Dražić objasnio je zbunjenom pučanstvu da se pravosuđe nije bavilo rušenjem u Hercegovačkoj jer je skupljalo snagu za Stefanovićevu tužbu, dok nam je kolega Slaviša Lekić poručio da se ne brinemo jer postoji i viša instanca koja će nam povećati kaznu. Čitalac S. K. nam je na „Fejsbuku“ predložio da spasemo stvar tako što ćemo objaviti naslovnicu sa natpisom „Nebojša Stefanović nije glavni fantom iz Savamale“ – što smo zapravo hteli i 16. juna, al’ nam je jedna reč ispala tehničkom greškom – dok je D. M. primetio da bismo bolje prošli da smo bagerom srušili ministrovu kuću. NIN, međutim, ne podržavaju samo antinarodni elementi, te su neki građani preko interneta pomogli istrazi ukazujući na moguće savamalske krivce. Na spisku osumnjičenih za sada su Duh koji hoda, Patak Dača, Pera Detlić i pokojna baba gospodina Stanića. Kolumnisti Draža Petrović (Danas) i Mihailo Medenica (Nedeljnik) podržali su nas u svom stilu. „… Baš sam na Kaleniću kupovao šarane za Badnji dan, kad naiđem na štand SNS i jedan aktivista mi uvali presudu sa oznakom SNS. Oni su tu delili presude sa oznakom SNS jer im je ponestalo upaljača, kačketa, hemijskih olovaka, blokčića i privezaka. Tek kad sam stigao kući i pogledao malo bolje, video sam da je NIN osuđen na 300.000 dinara, a Milan Ćulibrk na čupanje brkova – objasniće ovaj izuzetni sudija, zreo za izuzeće, kako je uspeo da jednu novinarsku metaforu shvati bukvalno…”, zapisao je Petrović. Medenica je, pak, izrazio oduševljenje time što je „u državi gde sudski sporovi traju u proseku životni vek tužitelja i punoletstvo najbližih srodnika, Justicija dokazala da niti je slepa, niti spora, već i te kako dostižna karijerna starleta”, a još je mnogo publike primetilo da je sudstvo u ovoj trci na 300.000 dinara bez prepona razuma sprintalo tek malo sporije no u vreme Zakona o informisanju iz devedesetih godina. Dobitna taktika se ne menja, kažu iskusni fudbalski i politički stručnjaci, a u domaćoj medijskoj sferi možda će nešto promeniti redak primer združene podrške koju je NIN dobio od medijske zajednice. „Kako novinaru može biti ,nedozvoljeno’ ono što mu je posao?”, pitali su u zajedničkom saopštenju Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i drugi potpisnici, a saopštenjem nas je bodrio i pokret „Podrži RTV”. O efektnosti Stefanovićevog autogola govori i to da radost zbog uspeha nije mogao da podeli sa stranačkom koleginicom Zoranom Mihajlović. „Svaki građanin ima pravo na zaštitu suda, to pravo ima i Nebojša Stefanović. Ali, mislim da mu nije bilo potrebno da na suđenju protiv NIN-a okuplja svoje pristalice… NIN nije bulevarska štampa, već nedeljnik koji je gotovo stariji od mene i njega zajedno“, rekla je potpredsednica Vlade. Pošto zaista ne bi bilo fer da se građanin Stefanović od čitavog voda novinara NIN-a brani samo sa dvojicom vernih prijatelja, Sudstvom i Ostatkom Sistema, reč treba dati i objektivnim građanima koji su iz opravdanog straha hteli da ostanu anonimni. „Mislim da će nakon ove presude mediji ubuduće voditi više računa šta pišu, a ne da bez ikakvih dokaza stave nekog na stub srama (Radenko, 13:13) – Možda će ova presuda Višeg suda pomoći da se vrati etika i profesionalizam u srpsko novinarstvo (Boki, 13:31) – Nadam se da će ova presuda biti za nauk ubuduće ne samo NIN-u nego i drugim novinama koje objave notornu laž (Hudini, 13:44)…“, pisali su dirljivo jednodušno objektivni građani spontano okupljeni na raznim tačkama interneta.