Brojke govore drugačije

Ekonomska 2016. bila je najbolja godina u poslednjih četvrt veka, izjavio je 29. decembra Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. Tako „hrabru“ procenu nije se usudio da izgovori ni premijer Aleksandar Vučić. I gle, baš sa njim je Kovačević razgovarao samo par sati pre konferencije za novinare, na kojoj je i saopštio „svoje“ uverenje da od 1990. nije bilo bolje ekonomske godine. Za taj „slučajan“ susret javnost možda nikada ne bi ni saznala da u novogodišnjem broju Politika nije objavila reportažu Dejana Spalovića: „Jedan radni dan sa premijerom – Tri minuta tišine u napetom danu“. „Tek se razdanilo u zgradi Vlade Srbije... Tačno u 6.55 premijer ulazi u zdanje u Nemanjinoj 11 i pozdravlja obezbeđenje... Nedugo zatim u njegovu kancelariju ulazi direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, s kojim je održao prvi dvadesetominutni sastanak“, piše Politika. Nekoliko sati kasnije Kovačević je izašao pred novinare sa rečenicom koja je postala naslov u većini srpskih medija: „Mogao bih 2016. da uporedim sa 1990. Rast bruto domaćeg proizvoda je 2,74 odsto, a za celu godinu možda bude i više, kad u januaru dobijemo podatke za decembar“. Kovačević je saopštio i da su lane neto zarade nominalno povećane za 3,7 a realno za 2,5 odsto, tako da je prosečna plata u 2016. bila 45.770 dinara ili oko 370 evra. Izdiktirao je i niz drugih pokazatelja, ali nažalost ni jedan od njih baš i ne potvrđuje osnovnu tezu da je 2016. bila za Srbiju najbolja ekonomska godina još od poslednjeg premijera SFRJ, Ante Markovića. Ako je rast BDP-a najvažniji relativni pokazatelj napretka neke ekonomije, onda je jasno da je za Srbiju 2004. bila mnogo bolja od 2016. Tada je BDP povećan za čak devet odsto, dakle skoro 3,3 puta više nego lane. Prošla godina nije bila šampionska ni po stopi rasta izvoza, jer su 2006. srpske kompanije povećale eksport za čak 41,4 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 9,9 odsto. Iste godine i strane neto direktne investicije dostigle su do sada nedostižnih 3,3 milijarde evra. Iako prilično stabilna, bez velikih oscilacija kursa i cena, 2016. ni po tome nije bila najbolja, jer je 2007. prosečna vrednost evra bila za 5,5 dinara manja nego godinu dana ranije. Po stopi realnog rasta neto plata i penzija teško da će se ikada više ponoviti 2002, u kojoj su prosečne zarade, doduše sa mnogo nižeg nivoa, povećane za 29,9 a penzije za 16,8 odsto. Poređenja radi, do kraja novembra 2016. plate su realno porasle za 2,5 odsto, a penzije za samo 0,1 odsto, što znači da je njihovo nominalno povećanje „pojela“ do sada najniža inflacija. Ništa, dakle, ne ide u prilog tvrdnje direktora zvanične statistike. Biće da je za toliki optimizam, ipak, zaslužan njegov susret sa premijerom uoči konferencije za novinare. Same brojke, naime, govore drugačije. Srećom i one pokazuju da se Srbija konačno priključila grupi zemalja koje su, doduše odavno, premašile BDP iz 2008. Nažalost 1990. je još uvek nedostižna. Osim za direktora statistike.