Državna parada ili jeftina fasada

Iz Banjaluke za NIN Mediji su, čini se, zabeležili baš svaki detalj brojnih manifestacija kojima je obeleženo četvrt veka postojanja Republike Srpske, ali im je nekako promaklo ono što dosad nije viđeno, a to je da su se u mnogim porodicama, zaseocima, gradskim kvartovima organizovale neformalne male svečanosti. Deluje kao fraza, ali ljudi su se stvarno samoorganizovali i baš tako manifestovali svoju ljubav prema Republici Srpskoj i to je ono, utisak je, što je više čuva od bilo kakve dreke političkih elita. Očekivano, različita optika Sarajeva i Banjaluke dramaturgiju obeležavanja ovog puta dovela je do pravog verbalnog rata. U Sarajevu je kreirana atmosfera po kojoj je sve što dolazi iz Banjaluke u najmanju ruku sumnjivo i opasno, pa su pretnje ne samo RS, već i Srbima kao narodu baš eskalirale. Vrlo često se vidi i ono čega u stvarnosti nema, pa se neskriveno najavljuje u svakom pogledu ofanziva i pokušaj ozbiljne majorizacije znatno brojnijih Bošnjaka nad Srbima. Kao da baš niko tamo ne razume da je za Srbe Republika Srpska pravni i politički okvir u kojem oni jedino vide mogućnost svog i opstanka svog identiteta. Na drugoj strani, u Banjaluci neretko se mogu čuti junačenja bez ikakvog pokrića, nepotreban egzibicionizam, potreba za posrbljavanjem Srba, potreba da se pokaže više snage i umeća nego što ih stvarno ima... Od Dodika se i očekivalo da on bude frontmen u toj verbalnoj tuči sa Sarajevom, ali poziciono nadgornjavanje sa oficijelnim Sarajevom i komandom NATO štaba podstakao je predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić. I pored oštrog protivljenja i pretnji Bakira Izetbegovića i NATO komande, on je ipak dva dana na svečanostima u Banjaluci držao deo Oružanih snaga BiH. Bilo je tu svečanog postrojavanja, predaje raporta i sličnih ceremonijalnih stvari. Tako je, čini se, poslao poruku da u ovako ustrojenoj BiH „’bosanske stvari“’ nisu rezervisane i privilegija, kako to u Sarajevu često misle, samo za Bošnjake. A NATO je od jednog sasvim umerenog političara dobio neku vrstu lekcije da je njihovo mešanje u političke razmirice uglavnom trapavo i da njihova logika kada pokušavaju odigrati ulogu medijatora u međunacionalnim sporovima obično završi proizvođenjem još većih problema. Cela ova galama i nadgornjavanje, dabome, trajaće još dugo, ali je već potpuno jasno da je međunacionalno poverenje u BiH na najnižoj mogućoj tački, da je BiH podeljenija nego ikad dosad i to polako postaje redovno stanje. Ovde je teško naći nepristrasne i neostrašćene i sve više građana se pita: „’Na šta će ovo izaći?“’, a odgovori su sve sumorniji. Kao da se sluti dramatičan rasplet. Sva ta prepucavanja oko Dana Republike Srpske, očekivano, prekrila su i obesmislila svaki pokušaj iole ozbiljnije analize šta je i kakva je RS, pogotovo što je ona jedina potpuno nova geopolitička činjenica nastala raspadom SFRJ – sve drugo je ranije postojalo kao republika ili pokrajina. Na nekim međunarodnim naučnim i sličnim skupovima u svetu Republiku Srpsku, kao geopolitičku činjenicu dugog trajanja, sve češće ubrajaju u red onih teritorija koje zovu de fakto države, a takvih je u svetu, kažu, sve više, mada de jure nisu priznate. I tu se prilično često uočava da je ona po površini veća od četrdesetak zemalja članica Ujedinjenih nacija. Zanimljivo je da je RS za pet hiljada kvadratnih kilometara veća od Slovenije, dva puta veća od Crne Gore, skoro dva i po puta veća od Kosmeta, veća je i od Izraela i još nekih vrlo poznatih zemalja, otprilike veličine Makedonije. Republika Srpska ima i sedam svojih predstavništava u svetu. Reč je o najvećim zemljama i pokušaju da se na tim mestima srpska priča učini vidljivom. Za ovih četvrt veka na unutrašnjem planu sve ovdašnje relevantne političke opcije su se izmenile i na vlasti i u opoziciji. Vlast se ovde osvaja i brani uglavnom na priči o patriotima i izdajnicima i tako se godinama drži previsoka emotivna temperatura najšire javnosti, a Republika Srpska je u prilično neveselom stanju. Demografske i ekonomske prilike se dramatično pogoršavaju. U poređenju sa okruženjem u demografskom pogledu Republika Srpska je ubedljivo u najlošijoj situaciji. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, ovde se u proseku dnevno rađa 25 dece, a umire 40 ljudi. Mladi i obrazovani sve više odlaze u svet, tako da danas Republika Srpska nema ni 50 stanovnika na kvadratnom kilometru, Federacija BiH ima oko 90, kao i Srbija, Makedonija ima 82, Hrvatska 76, a Slovenija čak 103 stanovnika, Evropska unija u proseku ima više od 120 stanovnika. Svi dosadašnji pokušaji da se vlast natera da utvrdi pronatalitetnu politiku i uopšte da se tim bavi ostali su bez uspeha. Jednostavno, niko o tome ne brine, a to je prema ozbiljnim procenama, već na srednji rok, veća opasnost za Republiku Srpsku od nakana nekih sarajevskih političkih opcija da je ukinu ili obesmisle na politički ili neki drugi način. I ekonomske prilike ovde su vrlo nevesele. Mada su Dodik i njegovi ljudi ranije voleli da kažu kako je Republika Srpska bolji deo Bosne i Hercegovine, u poslednje vreme su se prilično utišali. Prosečna plata u drugom entitetu, Federaciji BiH, veća je za skoro petnaest odsto, penzije za skoro dvadeset odsto. Bruto domaći proizvod po stanovniku u Federaciji je veći za 800 evra, a javni dug po stanovniku u Republici Srpskoj je veći za čak hiljadu evra. I moglo bi se još štošta nabrajati kao ilustracija sve većeg zaostajanja RS. Za vlast, kao i medije bliske njima, ove teme kao da ne postoje mada će za njen opstanak, veruje se, ovo biti važnije od opšte političke tuče sa onima koji bi da osvoje i ukinu. Dabome, kao i uvek dosad, i u ovim najnovijim sporenjima u BiH pobednika neće odrediti i pobedu dimenzionirati argumenti koji su razumljivi domaćoj javnosti, već, po svoj prilici, ona strana koja bude imala snažnije međunarodne saveznike. To je ono što veoma često ne razumeju ili zaboravljaju zanesene domaće političke elite. A BiH je u poslednje vreme postala predmet interesovanja najvećih svetskih medijskih kuća, o čemu svedoče i vrlo opširni izveštaji o poslednjim događajima.