Anđeli, demoni i zapušena sudopera

Roman počinje zapisom o posrnulom anđelu Milinku. Da li je to priča o veri? Roman Susret pod neobičnim okolnostima jeste priča o veri. Prvenstveno o veri u život, u ljubav, u smisao čovekovog istrajavanja, na kraju i o veri u Boga, tačnije o ljudskoj potrebi da se veruje, ma kako doživljavali ideju Boga. O veri onih koji kroz život hodaju kao bezvernici, koji se izjašnjavaju kao ateisti. Istina, roman sam zamislio kao priču o ženskoj čežnji koja ne zna ni za vremenske, ni za bilo koje druge granice. Ana Žeželj, glavna junakinja mog romana nije obična starica. Ona je kapriciozna, zavodljiva, slobodoumna i neposlušna, ona odbija da se ponaša i živi kao drugi. Anđeo Milinko, koji je mimo običaja i opšte rasprostranjenog uverenja o anđelima ipak posrnuo, trebalo je da predstavlja ogledalo bića Ane Žeželj, međutim, on je bio još jedno njeno iskušenje. A kako su iskušenja uvek odlučujuća, tako je i anđeo Milinko postao važan lik u romanu, a i pitanje vere je postalo važno. Ali čitaoci mogu videti i različite socijalne aspekte porodičnog života, čoveka u okruženju koje nije birao, a mogu razmisliti i o fenomenu samoće. Iz „perspektive anđela“ spuštate se u čekaonicu bolnice, u gorku stvarnost. Iako čitaoce dočekuje gorčina čim moja junakinja izađe iz kuće ili pogleda kroz prozor, a melanholija ih obuzima dok je ona u kući, voleo bih da roman čitaju kao poetičan i duhovit. Život moje junakinje se odvija između prizemnih, svakodnevnih trivijalnosti života, zapušene sudopere, pokvarenog vodokotlića, dosadne komšinice, bolničkih čekaonica, ali i ljubavnih maštarija i uživanja u porocima. Ona neprestano hoda po tankoj žici svoje mašte, vešto izbegavajući da se ne strmoglavi u blato dana. Pritom su anđeli i demoni svuda oko nje, kao što su i oko nas. Suštinsko pitanje je čije društvo ćemo odabrati, ili ko će nas odabrati. Ana Žeželj, o kojoj porodica i okolina govore i misle loše, znala je da izabere. U najavama romana pominju se teške reči: sudbinsko, nebesko… Kako pisac prilazi takvim rečima, ispisujući priču koja je zapravo zagnjurena u realnost? Ako pisac napiše iole dobru priču o čoveku u čijoj se blizini nalazi smrt, ta priča skoro uvek ima i nečeg sudbinskog, nebeskog. Ako Ana Žeželj više od pedeset godina čeka voljenog čoveka, onda tu mora biti i nečeg vanvremenskog. O romanu Ana Žeželj u kupatilu vidi biće s pepeljastim krilima. Sumnjajući da joj ističe poslednji dan života, pita se da li je sve samo plod bogate mašte. Počinje li zaista groteskni i strašni rat između demona i anđela s kojim se sprijateljila... Da li stvarno ponovo sreće ljubav svog života, ili obe priče imaju veze s njenom uobraziljom? O piscu Vladan Matijević (Čačak, 1962), pisac dve knjige poezije, šest romana, dve zbirke pripovedaka, knjige eseja i drama. Dobitnik NIN-ove nagrade 2003. godine za roman Pisac iz daleka. Prevođen je na francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik. Mića Vujičić