Zaglavljeni u nadi

U ime zla koje se preliva svetom, neko diktira njihovu sudbinu. Oni tumaraju desetinama hiljada kilometara tražeći spas i sreću negde na tlu Evrope. Ne znaju tačno kakva je niti kako će je doseći, ali pred sobom imaju tanku iluziju novog srećnijeg života. Stotine dečaka mlađih od 18 godina u ovom grotlu pakla u donjem gradu srpske prestonice čekaju mig krijumčara, koji će im signalizirati da mogu da krenu dalje, ka sledećoj tački njihove rute, negde ka Evropi. Obećanja krijumčara da će granica ka Mađarskoj uskoro biti otvorena, i strah od deportacije, ukoliko krenu ka nekom od vladinih centara za migrante, zadržava ih zaglavljene mesecima već u dubokom minusu u napuštenim depoima beogradske autobuske stanice. Mestu gde ste ranije mogli naći svakakav talog sa margine srpske prestonice. I ako je Si-En-En sa ovog mesta pre godinu, dve mogao da snimi brzi snošaj sa prostitutkama, nekog narkomana zavarenog u tami, beskućnika koji se greje u uglu, sada novinari ove kuće opisuju ovo mesto kroz asocijaciju prizora poslednji put viđenih u Staljinovim logorima. Istina je, potresan je prizor stotinu migranata koji mirno, u nizu, obavijeni sivim ćebadima čekaju svoj jedini obrok u danu, sledovanje, ili pomoć neke od humanitarnih organizacija. Nekima od njih tamne tačke na licu se šire. Prvi simptomi promrzlina. Ali vladine institucije tvrde da nemaju načina da ubede migrante da se transportuju do nekog od centara za izbegle gde bi im bili ponuđeni smeštaj, hrana, odeća i zdravstvena nega. U Komesarijatu za izbeglice negiraju postojanje racija, čestih policijskih patrola tokom kojih kreće lov na migrante koje potom silom odvode do centra u Preševo, odakle ih deportuju na granicu sa Bugarskom. Strah od deportacije drži ovih oko 1.000 migranata što dalje od zvaničnih centara. Pod komandom krijumčara oni veruju da će Mađarska otvoriti granicu uskoro. Ali premijer Mađarske Viktor Orban neumoljiv je. Ove sedmice je izjavio da će ponovo uvesti meru sistematskog pritvaranja migranata koji uđu u njegovu zemlju, iako je to u suprotnosti sa evropskim pravom. „Vlada je odlučila da vrati policijski pritvor stranaca“, rekao je Orban. On je dodao da je sistematsko pritvaranje migranata „otvorena mera protiv Evropske unije“ jer je Mađarska „primorana da štiti svoj suverenitet“ i da će ove godine „voditi važne bitke“ s Briselom. Po zvaničnim podacima, u prihvatnim centrima u Mađarskoj 27. decembra je bilo svega 467 migranata. Savetnik ministra u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Milenko Nikić vodi prihvatni centar u Preševu. Tvrdi da niti jedna država osim Srbije ne poštuje princip kvota. Slovenija je prihvatila oko 8.000 migranata, ali nema ni 200. Makedonija 2.000, a nema ih ni 150. „Takva je glupost reći da Srbija manipuliše migrantima, zarad nekih političkih igrica, sada kada je zatvorena balkanska ruta i kada je prošla 2015. kada smo dnevno imali oko 15.000 ulazaka“, kaže on za NIN. Tvrdi da je država dobila minimalan iznos novca od Brisela za migrante. U stvari, on kaže: „Kakve pare od Brisela?! Pitajte Brisel koliko novca je dobila država, institucije, a koliko nevladine organizacije. Državne institucije su dobile nula dinara. Da, od te poslednja sume, od šest miliona evra, državne institucije su dobile nulu“, tvrdi. Bez objašnjenja ko tačno nadzire i kontroliše novac od EU, kaže da je od prethodnih iznosa deo utrošen na adaptaciju objekata kao što je ovaj u Preševu, gde se trenutno nalazi 1.000 ljudi. „Juče smo dobili grupu od 193 migranta koji su bili u Beogradu u depou. Otišli su za Suboticu, peške, sami, misleći da će tamo biti smešteni, ali kapaciteti Subotice davno su prepunjeni. Komesarijat uz pratnju MUP-a ih je transportovao do Preševa“, kaže on. Tvrdi da do sada nije bilo migranata sa registrovanim promrzlinama, iako već odmah po prijemu vide ko je od njih stigao iz beogradskog depoa. Imaju telesne vaši i šugu. „,Dan, dva nakon što se opuste počnu da pričaju gde su bili i koliko. Neki od njih bili su po turskim kampovima po godinu dana. Od kada su napustili kuću, selo, minimum šest meseci. To više nije ruta kojom se putuje par meseci. Evo upravo su pristigli, 190 njih. Sada su tu u fazi registracije, i po zakonu imaju 72 sata da zatraže azil. Mada, niko od njih ne želi da ostane u Srbiji. Ukoliko odbiju azil u roku od 72 sata dužni smo da ih deportujemo u zemlje odakle su ušli u Srbiju“, objašnjava. Ali, Srbija je za njih na ovoj teškoj ruti usputna stanica. Oni su na vezi sa krijumčarima od mesta u kom su živeli, gde su obično uplatili novac. A onda se putem mobilnog telefona dogovaraju o nastavku rute. „Nevladine organizacije, kojima je u interesu da ovi ljudi ostanu van sistema, kako bi imali posla i donacija, i krijumčari drže ove ljude u sivim zonama poput one u depoima u Beogradu“, tvrdi direktor ovog centra u Preševu. On uporno negira tvrdnje o deportacijama, iako smo imali slučajeve poput onog kad je dvadesetočlana grupa ostavljena u šumi na bugarskoj granici u noći na minus 11 stepeni i koja je pronađena sa promrzlinama. U grupi je bilo i žena i dece. „U Preševu niko ne deportuje ljude. Par ljudi je od sudije Opštinskog suda u Vranju dobilo otkaz boravka. Pre neki dan, tri ili pet lica. To se retko dešava, ali obično je razlog kada neko učini krivično delo - krađa, pokušaj krađe, ometanje, tuča... Policija ih onda odvede do sudije, dobiju otkaz azila i imaju nekoliko sati da napuste Srbiju. Ukoliko ih policija vidi bilo gde na teritoriji Srbije, odvodi ih u Padinsku skelu i deportuje u zemlju iz koje su došli. Dovode ih do graničnog prelaza, policajci im kažu da pređu granicu, unapred ih obaveste da će tamo biti uhapšeni bez dokumenata, a nemaju ih, ili zbog nelegalnog boravka. Prema tvrdnji Ministarstva za rad i socijalna pitanja, od početka godine desetak migranata je deportovano. „Bila je to grupa od oko 20 ljudi, nešto dece i žena, o kojoj pričate. Proveli su kod nas par dana, većina njih. Još su tu kod nas neki. NJihova priča je da su se kretali po dogovoru sa krijumčarem. Tražili su da se vrate u Rumuniju i da preko nje probaju dalje. Krenuli su peške odavde.“ Otkako je zatvorena balkanska ruta, marta prošle godine, prema evidenciji Ministarstva suma koju zahtevaju krijumčari porasla je za 100 do 200 odsto. Ima VIP klijenata, kao što su oni koji su poginuli kod Niša, onih koji idu prevozom, i običnih, oni koji moraju peške. Cena po osobi je ne manja od 8.000 evra i dostiže sumu od oko 15.000 evra. Neki se zadužuju, a neki postižu dogovor sa krijumčarima da ih dovedu do određenog mesta u Evropi, obezbede smeštaj i posao od kojeg će isplaćivati dug. Na taj način oni faktički postaju robovi krijumčara. Ako krene porodica, reč je o ne manjem iznosu od 50.000 evra, koji treba da bude uplaćen na račun krijumčara pre no što krenu na dugu i iscrpljujuću rutu. Na ovaj put mahom kreću mladići ispod 18 godina. Prema nemačkim zakonima, kada maloletnik uđe u zemlju i u proces dobijanja azila, ima pravo da traži da mu se pridruži čitava porodica. Osim toga, maloletnici se računaju kao izdržljiviji za naporan put, ali i kao dobra radna snaga koja može da vrati novac i plati za dolazak porodice, što je u interesu krijumčara. Prema zvaničnim podacima srpskih institucija, više desetina hiljada maloletnika je prošlo balkanskom rutom kroz Srbiju. Oko 90 odsto njih, bez dokumenata. Raspolažu mobilnim, pomoću kojeg kontaktiraju sa krijumčarskom mrežom koja ih navodi kuda da idu ili kome da se jave. Portparol Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković kaže da su ljudi iz Komesarijata danima u tri smene u parkovima i napuštenim zgradama, pokušavajući da ubede migrante da se smeste u neki od centara. „Uspeli smo da ubedimo više od 400 ljudi. Nema više žena i dece u parkovima, barakama, garažama. LJudi koji su u depoima autobuske stanice mahom su mladi od 15 do 35 godina, koji su već pokušavali da pređu granicu i odbijaju da se registruju“, navodi Mišković. Ubeđuje nas da su njihovi strahovi od deportacije neopravdani i da nema ni govora o nasilnim deportacijama. „Da se pročulo o deportacijama, oni bi zaobilazili Srbiju. A od eksjugoslovenskih država Srbija je zemlja sa najvećim brojem migranata, i dalje ubedljivo“, kaže Mišković. Gordan Paunović iz Fonda B92 međutim tvrdi da država nema plan šta i kako s ovim ljudima. Ubeđen je da država koristi ove ljude kao neku vrstu uloga za pregovore sa EU i svetom oko finansijske pomoći. Srbija se obavezala na prihvat 6.000 migranata. U ovom trenutku ima još 200 mesta. Oko 2.000 njih je neregistrovano, i van sistema. Samo u Beogradu u depou ih je oko 1.000 do 2.000. Među njima ima onih kojima je odbijen zahtev za azil, i koji imaju tri dana da napuste zemlju. Mahom su katastrofalnog zdravstvenog stanja. Država je zabranila distribuciju hrane još početkom novembra. Vladimir Cucić iz Komesarijata za izbeglice kaže da je na našoj teritoriji oko 30, 40 migranata umrlo prolazeći balkanskom rutom kroz Srbiju.