Nepotrebna nula

Pravopis, u tačkama 20g i 26b, propisuje da se grupa dc, kako ne bi došlo do udaljavanja od osnovne reči, ne uprošćava „u pisanju ponekog vlastitog imena: Aradac – Aradca, Brgudac – Brgudca, Zabrdac – Zabrdca (prezime)“, a pogotovu Gradac – Gradca, radi razlikovanja od austrijskog Graca. Nažalost, verovatno omaškom, primeri Aradac i Brgudac izostali su u rečniku. U titlu jedne emisije na televiziji Slobodan Kozarčić je pročitao sintagmu „između dvo- i trodimenzionalnosti“. Da li je pravilno napisano to dvo-? Biće da jeste, jer u stručnim tekstovima često nalazimo parove složenica kao „sva prvo- i drugorođena deca“, „jedno-, dvo-, ili višečlani priključak“, gde bi ponavljanje drugog, neizmenjenog dela složenice (-rođena, -priključak) zvučalo glomazno i rogobatno. Zato bi takav način pisanja trebalo normirati i u Pravopisu. Još jedno nerešeno pitanje u vezi s brojevima jeste pisanje nule uz jednocifrene datume, npr. 5. 1. 2917. Čitalac D. A. smatra da činovnici možda tako pišu da bi sprečili da neko falsifikuje datum, ubacujući jedinicu ili dvojku. Kako god bilo, nastavnici srpskog (uz podršku nastavnika matematike) morali bi upozoriti učenike da takvo pisanje pripada birokratskom stilu i da, bar u privatnom pismu, nula ispred jednocifrenog broja nema šta da traži. Da ne bismo ostavili utisak da naši priručnici vrve od praznina i nerešenih pitanja, evo i jednog ohrabrujućeg primera. Inž. Vladimir Lapčević mi piše da na svim televizijama, u svakoj vrsti govorne emisije, čuje uvek oblik drugačiji, nikada drukčiji, kako je on navikao da kaže. Je li neko proglasio „drukčiji“ za grešku, pita se on? Nije. I Pravopis i rečnici jasno kažu da su drukčiji i drugačiji ravnopravni oblici datog prideva. Imaju i treću varijantu, drugojačiji, koja je danas ređa u upotrebi, ali je i ona jednako pravilna.