Za pravdu slepi

Razlog je bio jednostavan, valjalo je zadovoljiti zver od desetina hiljada bioskopskih sala u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, trinaest hiljada samo u Italiji tokom šezdesetih i milione ljudi koji su ih pohodili najmanje pet puta nedeljno. No, uvek se radilo o kretanju u oba pravca. Američki žanrovi (baš svi, uključujući noir – osećaj beznađa begunaca iz Evrope pre Drugog svetskog rata, ili vestern – britanske „stand and deliver“ priče o romantičnim razbojnicima) nastali su lokalnom primenom evropske literarne ili pozorišne tradicije. U suprotnom pravcu, špageti vestern razvio se nakon globalnog uspeha Sedam veličanstvenih, rimejka Sedam samuraja, dok je euro war podžanr nastao nakon Dvanaest žigosanih i njegove pre za nihilističku Evropu karakteristične mešavine ekstremne surovosti i humora kao posledice nepoštovanja autoriteta. Zver se u poslednjih petnaestak godina promenila, bioskopski hitovi su nastavci ili ekranizacije stripova, te su danas usta koja valja nahraniti milioni televizijskih ekrana. Amerikanci, ipak, nemaju vremena za razvijanje žanrova koji bi mogli donositi korist na duže staze (jer, svi su odavno izmišljeni i razvijeni) već preuzimaju pojedinačne, često skandinavske, nešto ređe britanske ili francuske, proizvode dokazanog kvaliteta. Najnoviji takav slučaj je serija Kobna noć čiji autori, prepisujući dramaturgiju britanskog originala, svoju verziju boje lokalnim nijansama koje su u međuvremenu postale globalne. Tako, karakteristično britanski klasni sukob postaje etnički. Dalje, britanska učmalost i, pored (ili zbog) sve temeljnosti, za pravdu slepi pravosudni sistem u američkoj izvedbi dobija potpuno novi komplet tema. Sasvim je, naime, drugačije, kada na suđenje za zločin koji niste počinili mesecima čekate u američkom zatvoru, okruženi pripadnicima crnih „blads“ i „kribs“ bandi, belim neonacistima i građanima islamske nacije. Sporost i detaljnost, očekivane u britanskoj seriji, sa urbanim, njujorškim naglaskom dobijaju kvalitet nečega naoko novog, na taj način nikada viđenog. Kobna noć pomenutim, i mnogim drugim, smislenim prilagođavanjima uspeva da drži napetost tokom skoro desetosatnog trajanja, gradeći dve linije gledaočeve potrage za nepoznatim delom jednačine. S jedne strane se nalazi sam slučaj. Dvojac advokata–autsajdera koji moraju, pre svega samima sebi, da dokažu svoju vrednost, ne može da ne izazove saosećanje. No, gledalac sklon razmišljanju zapitaće se da li njihova taktika odbrane koja se svodi na zanemarivanje dokaza protiv klijenta i prikupljanja svojih dokaza oko drugih potencijalnih ubica sa motivom ima pravnog i ljudskog smisla. Setimo se, porotnik br. 8 u 12 gnevnih ljudi okomio se, hladno i radoznalo, na naizgled neupitne činjenice koje tvore tužiočev slučaj. Sa druge strane, nalazi se paralelna misterija vezana za karakter optuženog. Da li je toliko bezopasan i dobronameran koliko je delovalo na početku? Da li je za kasniju transformaciju u zatvorsku zver krivo društvo ili njegov, u mirnodopskim uslovima uspavani, istinski karakter? Sve su to pitanja koja bi najbolje bilo da ostanu stvar lične gledaočeve interpretacije i američkim autorima serije valja odati priznanje što su donekle uspeli da kraj ostave bez uredno uvezane mašnice. Ipak, naš advokat–gubitnik moraće da, na kraju, spasi dobru macu od eutanazije. Zar ne?