Voz bez voznog reda, ali sa freskama

Protekle nedelje pušten je u rad prvi voz oslikan freskama u novijoj srpskoj istoriji. Zapravo, prvi put u istoriji i to ne samo Srbije, jer, koliko god to zvučalo neverovatno, nikome još nije palo na pamet da unutrašnjost kupea oslika freskama iz srednjovekovnih manastira. A zlonamernici su govorili kako Srbija nikada neće biti prva u nekim tehničkim inovacijama. Ideja je bila krajnje jednostavna – uvešće se železnička linija Beograd – Kosovska Mitrovica, a da se putnici ne bi dosađivali gledanjem kroz prozor, vladina kancelarija za Kosovo i Metohiju je odlučila da vagone oslika našim najpoznatijim freskama, koje su pod zaštitom Uneska. Spoljašnjost voza dekorisana je tekstom „Kosovo je Srbija“ na dvadeset jednom jeziku i ona bi, kao jedinstveni civilizacijski poduhvat, takođe jednog dana mogla da se nađe pod zaštitom Uneska. Direktor Kancelarije za Kosovo, Marko Đurić bio je među prvim putnicima, koji je sedeo u vagonu čitavim putem od glavne železničke stanice u Beogradu do Topčidera. Mnogi su ovih dana negativno komentarisali ovu kratku vožnju, ali istina je da Đurić nije znao da je izašao u Topčideru. On je verovao da su freske dale vozu čudotvorne moći i da je stanica u Topčideru zapravo stanica u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Izašao je tako Đurić u Topčideru, pogledao oko sebe i video nekoliko slučajnih prolaznika koji su se pitali zašto se na stanici nalazi toliko išaran voz i zbog čega od svih ljudi na svetu iz njega izlazi baš Marko Đurić. „Pomaže Bog braćo Srbi, kako ste junaci“, pitao Đurić dvoje prolaznika, koji su samo zbunjeno klimnuli glavom. „Kako živite, da li imate problema sa Albancima?“ „Sa Albancima? Nemamo. Nemamo baš nikakvih problema sa Albancima“. „Drago mi je da to čujem, to je zbog marljivog rada naše vlade, koja će sve učiniti da zaštiti sve svoje građane. Moram da vas obradujem da od sada imate i direktnu liniju do Beograda“, rekao je Đurić, ali su njegovi sagovornici uvređeno krenuli kućama, jer su pomislili da aludira da Topčider nije deo Beograda. Put voza ka Mitrovici delovao je kao čitava večnost, što i nije bila tolika novost za srpski železnički saobraćaj, osim što su mediji ovu vožnju pratili sa podjednakim žarom kao prvo sletanje čoveka na Mesec. Ipak, za razliku od astronauta koji su pre četrdeset osam godina zakoračili na Zemljin satelit, putnici voza Beograd – Mitrovica mogli su da zakorače samo u Raški, pa su umesto rečenice „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo“, mogli samo da kažu „Ovo je mali korak za čoveka“. Kako voz neće ubuduće saobraćati do Kosovske Mitrovice već najdalje do Raške, a predstavlja jedinstven primer fresko dekoracije koja bi bila grehota da propadne, Vlada Srbije bi na sledećem zasedanju mogla da donese odluku da se samo malo doradi motivima manastira iz blizine Raške, Sopoćana i Gradca. Sledećeg dana predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da će srpska vojska ući na sever Kosova ako naši sunarodnici budu napadnuti, što je vrlo slično izjavi koju je istog dana imao vojni analitičar i poslanik SNS Miroslav Lazanski: „Ako nas Albanci napadnu, Vojska Srbije da zauzme sever Kosova.“ A onda je nešto tišim glasom dodao: „A ja moram na neki izbor za mis, ranije sam to već zakazao, pa mi glupo sad da ispalim. Ali vi slobodno idite, ne obraćajte pažnju na mene.“