Šifra „rezano cveće“

Kolika je Savamala bruka za srpsko društvo, tolika je bruka za srpsku kulturu izbor upravnika Narodnog pozorišta. Bila je to najveća bruka za prethodnog ministra kulture, bruka je i za sadašnjeg, a najveća bruka je za srpsku vladu kojoj je jedan nelegitimni upravnik, Dejan Savić, pokazao da je jači od nje i da može da radi šta hoće i koliko hoće. Vlada Srbije je po zakonu o vladi i po zakonu o kulturi bila dužna da u roku od 30 dana reši predlog ministra kulture Ivana Tasovca da se za direktora Narodnog pozorišta imenuje Božidar Đurović koga je izabrao Upravni odbor ove kuće početkom marta 2015. godine. Prošlo je od tada više od godinu dana, a Vlada nije stavljala na dnevni red ovu tačku. Prošlog leta je postavljen novi ministar kulture, a o ovom predlogu jednako nije bilo reči na sednici Vlade. I onda je ministar odlučio da 22. novembra prošle godine povuče iz Vlade predlog za imenovanje Božidara Đurovića za direktora Pozorišta. I Novi upravni odbor, koji je ministar imenovao, raspisao je peti konkurs za upravnika Narodnog pozorišta u poslednje tri godine. Mesec dana posle povlačenja predloga sa Vlade, tačnije 22. decembra, Božidar Đurović je dobio obaveštenje koje glasi: „Povodom pisma vašeg zastupnika od 15. 12. 2016. godine, dostavljamo vam dokument Ministarstva kulture i informisanja, dopis broj 119-01-23/2016-01, kojim je Ministarstvo obavestilo Vladu Republike Srbije da povlači iz procedure predloga veći broj rešenja o razrešenju i imenovanju. Pod tačkom drugom dopisa broj 01-23/2016-01, Ministarstvo kulture i informisanja obavestilo je Vladu Republike Srbije da povlači iz procedure predlog rešenja o razrešenju v. d. direktora Narodnog pozorišta u Beogradu i predlog rešenja o imenovanju upravnika Narodnog pozorišta, koji su dostavljeni Vladi dopisom pod brojem 119-01-065/2015-07 od 9. marta 2015. godine. Razumevajući Vašu situaciju i imajući u vidu Vašu poziciju jednog od naših najznačajnijih reditelja i nekadašnjeg upravnika ove kuće, mi Vas od srca pozivamo da pristupite novom konkursu koji je raspisan na zakonit i transparentan način i u času slanja ovog pisma još nije zatvoren“, u potpisu Upravni odbor Narodnog pozorišta. Muljavi pečat ispod i to je sve. Bez ijednog imena, bez imena predsednika UO, kao da je Upravni odbor institucija sastavljena od N.N. lica. I tekst od kojeg bi se postidela svaka pismena osoba. A zamislite tek književnika, dobitnika NIN-ove nagrade Aleksandra Gatalicu u svojstvu predsednika UO, koji stoji iza ovih rečenica. Cela ujdurma sa raspisivanjem ovog, petog konkursa je nezakonita, saznajemo u advokatskoj kancelariji uglednog novosadskog advokata Vladimira Horovica, koja zastupa reditelja i izabranog upravnika Narodnog pozorišta Božidara Đurovića. Najpre, kaže se u saopštenju advokata kancelarije Horovic, Vlada Republike Srbije je prekršila zakon jer gotovo dve godine nije donela odluku ni da prihvata ni da ne prihvata predlog ministra kulture da se za upravnika NP imenuje Božidar Đurović. Takvo postupanje Vlade je nezakonito i u suprotnosti sa odredbama člana 23 stav 2 Statuta Narodnog pozorišta, jer Vlada može samo da ne prihvati predloženog kandidata i o tome da donese rešenje, ili da prihvati i imenuje predloženog kandidata za upravnika NP Božidara Đurovića. Iza ovako nezakonitog postupka Vlade krije se i nezakonito raspisivanje konkursa za prvog čoveka Narodnog pozorišta, jer UO koji je izabrao ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević nije imao ovlašćenje da raspiše novi konkurs za novog upravnika. Za svakog normalnog čitaoca neminovno se nameće pitanje: šta se to krije u Narodnom pozorištu zbog čega je funkcija prvog čoveka tako privlačna Dejanu Saviću koji je poslednje dve godine apsolutno van zakona u statusu v. d. upravnika? Oni koji to znaju sede u Vladi Srbije i gotovo dve godine su sprečavali da se legitimno doneta odluka UO NP sprovede tako što bi se na mesto upravnika imenovao na konkursu izabrani Božidar Đurović. Treba i ovom prilikom podsetiti da je Savić javno saopštavao da je on jači od svakog ministra, da će im svima videti leđa i ostati na tom mestu. Pred njim se prvi povukao dotadašnji prijatelj i stranački aktivista Radoslav Lale Pavlović, pisac koji ovog aprila završava mandat kao savetnik predsednika Srbije. Pavlović je bio predsednik UO NP kada je došao u sukob sa Savićem i podneo ostavku zbog zastrašivanja i pretnji kojima je bio izložen onog trenutka kada je hteo da igra svoju igru. Tada su mu na dve sednice UO upadali nepoznati ljudi i pretili mu, da bi se brzo saznalo kako su ti nepoznati bili veoma poznati izvršioci prljavih poslova vazda pri ruci Dejanu Saviću. Dejanu Saviću nije ništa mogla ni Državna revizorska institucija koja je sačinila Izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja Narodnog pozorišta za 2014. Na više od 150 stranica nabrojane su sve nezakonitosti u radu pozorišta, ali zbog toga nikada i niko nije odgovarao. Pred svim marifetlucima ovog proverenog stranačkog preletača bio je nemoćan i prethodni ministar, za šta je imao samo jedno opravdanje: Ivan Tasovac je bio nestranački ministar, bez svoje stranke i bez ičije podrške u Vladi. Nemoćan čak i da na dnevni red Vlade u roku od godinu i po dana stavi na usvajanje odluku o izboru upravnika NP. Danas je situacija takva da sve izgleda kako je ovaj nelegalan konkurs raspisan upravo zato da bi se nelegitimna funkcija Dejana Savića učinila legitimnom. Nema druge do poverovati da obavljanje funkcije upravnika NP samo Dejanu Saviću i njemu bliskim partijskim partnerima donosi enorman novac, jer zašto bi ga, inače, na tom mestu držali partijski i vladini moćnici koji nisu dozvolili da se provedu zakonite odluke kojima bi se bezakonju stalo na put? Autorka ovog teksta je više puta upozoravala na ponašanje Vlade Srbije i Dejana Savića u slučaju nerešavanja ovog problema, ali to u javnosti nikoga nije zanimalo. Danas je očigledno mnogima postalo jasno od kakve je opasnosti ovakvo ponašanje novoizabranog UO kao i ministra kulture, pa je ovih dana tridesetak beogradskih intelektualaca uputilo apel Vladi Srbije i Ministarstvu kulture od kojih traže da „pokrenu postupak za utvrđivanje odgovornosti UO Narodnog pozorišta u Beogradu i hitno obustavljanje nezakonitog i protivustavnog javnog konkursa za izbor upravnika, dok se zakonski ne okonča prethodni konkurs“. Među potpisnicima apela su slikar Vladimir Veličković, sociolog kulture dr Ratko Božović, pisci Dragan Velikić i LJubomir Simović, karikaturisti Predrag Koraksić Koraks i Dušan Petričić, reditelji Dejan Mijač i Aleksandar Mandić... Na ovo, predsednik UO NP Aleksandar Gatalica odgovara da će, ako Božidar Đurović dobije sudski spor, bilo protiv NP, Vlade Srbije ili Ministarstva kulture i informisanja, on odmah podneti ostavku na mesto predsednika UO. Na potezu je sud, ali kako nas obaveštava advokat Vladimir Horovic nadležni se iz Prvog osnovnog suda u Beogradu ne oglašavaju. Taj manir kao da nikoga ne čudi. Baš kao što je bilo normalno da se za „rezano cveće“ u budžetu troškova Narodnog pozorišta odvoji nekoliko miliona dinara. Može li iko normalan da objasni kako se to za „rezano cveće“ potroši nekoliko miliona dinara godišnje, i da nikome ne padne na pamet da pita šta se krije iza ove famozne šifre?