Godina nade

Početak 2017. mogao bi da protekne u znaku postepenog oporavka globalne naftne industrije, posle višegodišnje krize i nestabilnosti na tržištu. Budući da je ovaj sektor izuzetno značajan i za razvoj svetske ekonomije, pre svega zbog velikih ulaganja u istraživanja i razvoj novih tehnologija, njegov postepeni oporavak trebalo bi da doprinese i globalnom svetskom privrednom rastu. Naime, prvi podaci koje su iznele države članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) u 2017. pokazale su da se članice tog kartela pridržavaju sporazuma o smanjenju proizvodnje. Dogovor, koji je sklopljen krajem novembra kako bi se cene nafte stabilizovale i proizvođači oporavili nakon dugotrajne nestabilnosti, počele su da sprovode i države koje nisu članice OPEK-a, a najavile su da će poraditi na smanjenju viškova „crnog zlata“ na tržištu. To se, pre svega, odnosi na Rusiju, kojoj bi stabilizacija cena pomogla u naporima da konsoliduje budžet, ali i ubrza rast BDP-a koji se u ovoj godini, nakon dužeg perioda recesije, procenjuje na oko dva odsto. Uspešno sprovođenje sporazuma potvrdila je i Međunarodna agencija za energetiku (IEA), koja je 19. januara saopštila da je globalna proizvodnja nafte u poslednjih nekoliko meseci prvi put počela da opada. Prema mesečnom izveštaju IEA, OPEK-ova proizvodnja je pala na 33,09 miliona barela dnevno u decembru, sa 34,2 miliona iz novembra, što je prvi pad proizvodnje za sedam meseci. Ta međunarodna agencija je izrazila očekivanje da će u januaru uslediti još značajnije smanjenje OPEK-ove proizvodnje, jer su članice te organizacije navele da preduzimaju značajne korake kako bi dostigle obećano zamrzavanje proizvodnje na nivou od oko 32,5 miliona barela dnevno. Prema IEA, takav razvoj događaja doveo je do toga da zalihe nafte nastavljaju da padaju, dok tražnja ostaje visoka, a OPEK je najavio da će u maju razmotriti da li je potrebno nastaviti sa dodatnim smanjenjem proizvodnje. Tržište je odmah reagovalo na takve izveštaje pa se cena nafte po barelu učvrstila iznad 50 dolara, što je gotovo tokom cele prošle godine bila nedostižna vrednost. Ta slika potpuno je drugačija od one koja je dominirala tržištem nafte u januaru 2016. Pre samo godinu dana cene nafte pale su na manje od 30 dolara po barelu, što je bio njihov minimum u poslednjih 13 godina. Budžeti zemalja proizvođača nafte bili su pod velikim pritiskom, naftne kompanije su odustajale od ulaganja vrednih više milijardi dolara, izgubljene su stotine hiljada radnih mesta u industriji. U tom trenutku nije se nazirao kraj krize koja je počela sredinom 2014, kada se za barel nafte plaćalo oko 110 dolara. Posle dogovora OPEK-a, koji je za sada ograničen na šest meseci, situacija za naftaše izgleda bitno drugačije. Doduše, analitičari i ljudi iz industrije ne očekuju nagli oporavak i rast cena, ali je izvesno da ova godina treba da bude period u kome će početi postepena stabilizacija na tržištu. Stoga je umereni optimizam najbolji opis raspoloženja u kojem naftni sektor dočekuje nastavak 2017. S druge strane, ni preterano brz oporavak nije scenario koji u ovom trenutku priželjkuje većina proizvođača nafte. Naime, ocenjeno je da bi brzi porast cena lako mogao da izazove ponovno pojačanje proizvodnje, pre svega u Americi, pa bi novi viškovi nafte brzo poništili pozitivni efekat OPEK-ovih mera. Prvi znaci upozorenja da je tako nešto moguće stigli su već polovinom januara. Tada su vlasti SAD saopštile da podižu svoju prognozu ovogodišnje proizvodnje, jer su američki naftaši 10 nedelja uzastopno u rad puštali dodatne bušotine ohrabreni višim cenama. Najviše problema zbog krize u naftnom sektoru, prema mišljenju analitičara, moglo bi da nastane zbog izostanka investicija u nova nalazišta. Ulaganja u nova naftna polja opadala su dve godine zaredom što je prava retkost u naftnoj industriji. Kao posledica toga, prošle godine otkrivene su najmanje količine nafte još od pedesetih godina 20. veka, navodi se u analizi konsultantske agencije Wood Mackenzie. Prema njihovim podacima u 2016. otkriveno je samo 3,7 milijardi barela konvencionalne nafte, za 14 procenata manje nego 2015. To je ujedno, prema toj analizi, najniži nivo od 1952. Takođe se dodaje da su ukupna ulaganja u istraživanja smanjena sa 100 milijardi dolara u 2014. na 40 milijardi dolara u 2016, što je istovremeno prouzrokovalo i smanjenje ukupnog broja bušotina na svetu. Analitičari firme Wood Mackenzie ocenili su da bi u narednim godinama ulaganja naftaša mogla da porastu, ali da će se to na tržištu videti tek kroz pet do 10 godina. Sa druge strane, ukoliko bi investicije u naftnu industriju ostale na sadašnjem nivou, do 2035. na svetskom tržištu moglo bi da nedostaje 4,5 miliona barela nafte dnevno. Najveći broj naftnih kompanija morao je da preduzme dramatične korake kako bi ublažio posledice pada profita. Kompanije su tako listom odustajale od najavljenih projekata, prodavale imovinu, redukovale broj radnih mesta. Ali, prosečne cene nafte u 2016. bile su oko 25 odsto manje nego prosečne cene godinu dana ranije, tako da ni oštre mere u pojedinim kompanijama nisu donele značajnije olakšanje. Na polovini godine, gubitke u poslovanju prijavili su Britiš Petroleum, Ševron i ENI. Veliki pad profita u odnosu na 2015. imali su Rojal Dač Šel (80 odsto), Eksonmobil (62 procenta), Total (34)... Situacija je bila još lošija u naftnim kompanijama iz regiona. Neto profit OMV grupe na polovini 2016. smanjen je za 96 odsto u odnosu na polovinu 2015, dok je INA prijavila pad neto dobiti od 93 odsto. Istovremeno, domaća Naftna industrija Srbije, iako nije mogla da ostane imuna na izazove na tržištu, beležila je bolje rezultate od regionalne konkurencije. NIS ni u jednom trenutku 2016. nije izgubio na profitabilnosti i tokom godine je poboljšavao poslovne rezultate tako da se kompanija u regionalnim okvirima nametnula kao dobar primer formiranja poslovnog modela koji je otporan na niske cene nafte. Ključni odgovor NIS-a na krizu bio je sprovođenje programa povećanja operativne efikasnosti, uz ulaganja u razvojne projekte. Iz te kompanije je u novembru saopšteno da je posle prvih devet meseci 2016. NIS investirao 14,5 milijardi dinara, čime je ostao u vrhu liste najvećih domaćih investitora, kao i da se efekat mera za povećanje operativne efikasnosti u prošloj godini procenjuje na oko 8,5 milijardi dinara. Kakav značaj u uslovima krize imaju nove investicije najbolje ilustruje podatak IEA da tokom poslednje dve godine naftaši u svetu nisu realizovali planirane investicije vredne oko 300 milijardi dolara. U ovom trenutku izvesno je da će nova ulaganja u velikoj meri zavisiti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu. IEA je navela da u 2017. predviđa porast tražnje za naftom od oko 1,3 miliona barela dnevno. To je uticalo na analitičare da revidiraju svoje procene o prosečnoj vrednosti barela u tekućoj godini. Investiciona banka Goldman Saks podigla je prognozu cene nafte tipa „brent“ sa 56,5 na 59 dolara. Glasovi iz industrije bili su, međutim, značajno oprezniji, dok je iz IEA saopšteno da očekuju značajnu osetljivost tržišta i u narednom periodu. Dakle, pred naftašima je i dalje period značajnih izazova. Ali, ako je 2016. za tu industriju bila godina izazova, ova bi mogla da bude godina nade. Nade u postepeni oporavak.