Gerilci će plaćati naknadu žrtvama

Jedan od retkih ohrabrujućih političkih događaja u 2016. bio je mirovni sporazum kolumbijske vlade i gerilske grupe Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK), kojim je okončana poluvekovna oružana pobuna. O tome kako je dogovor s FARK-om postignut i kakve lekcije kolumbijski mirovni proces nudi političkim liderima širom sveta, govori Huan Manuel Santos, predsednik Kolumbije, koji je za ovo dostignuće prošle godine nagrađen Nobelovom nagradom za mir. S obzirom na vašu reputaciju jastreba u vreme kada ste obavljali funkciju ministra odbrane, te činjenicu da je Kolumbija bila na pragu rata i s Venecuelom i s Ekvadorom - zemljama koje su FARK-u davale ideološku i logističku podršku - vaš zaokret ka mirotvorstvu mnoge je iznenadio. Kako je došlo do toga? Zaokreta nije bilo. Raniji pokušaji da se sa FARK-om pregovara propali su jer se za to nisu stekli potrebni uslovi. Dva od tih uslova bili su vojna nadmoć, tako da bi vlada mogla da pregovara s pozicije snage, i postojanje regionalne podrške. Ono što sam ja učinio bilo je da obezbedim da se ti uslovi steknu - prvi zahvaljujući vojnoj efikasnosti, a drugi pragmatičnom diplomatijom. Kako biste okvalifikovali ulogu koju su pokojni venecuelanski predsednik Ugo Čaves i kubanski predsednik Raul Kastro imali u tom procesu? Moram da kažem da su i Čaves i Kastro bili od velike pomoći tokom čitavog trajanja procesa. NJihov uticaj na FARK bio je odlučujući faktor koji je ovu grupu usmerio u pravom smeru. Četiri godine mirovnih pregovora s jednom gerilskom grupom desetkovanom ratom i dezerterstvom čine se prilično dugim periodom. Zbog čega su pregovori bili toliko komplikovani? Uspostavljanje mira je uvek kompleksan proces, posebno nakon konflikta koji je trajao 50 godina. Postići sporazum i uveriti organizaciju koja se tolike godine borila protiv demokratskih institucija da te institucije sada treba da prihvate bilo je teško. A pregovori koji dugo traju možda i nisu tako loša stvar. Zanimljivo je da je Projekt matrica mirovnih sporazuma na kome je radio Krok institut pri Univerzitetu Notr Dam, na osnovu proučavanja 34 mirovna sporazuma sklopljena od 1989. naovamo, pokazao da pregovori koji duže traju obično rezultiraju boljim sporazumima. Šta biste označili glavnim dostignućem ovih pregovora? Da li biste se složili da je to činjenica da nijedna od FARK-ovih revolucionarnih aspiracija nije našla mesto u mirovnoj agendi? Od samog početka sam jasno postavio svoje crvene linije i odredio jasne ciljeve, pri čemu je glavni bio okončanje konflikta, a ne da dekretom dižem revoluciju. Glavni izazov uvek je bio kako obezbediti da vojska i državna administracija prihvate njihovu viziju. Da li je bilo pokušaja vaših političkih protivnika da pregovore skrenu na slepi kolosek time što će u vojsci podsticati otpor sklapanju sporazuma? Jedan od glavnih razloga za uspeh ovog procesa bio je upravo to što sam od samog početka vojsku i policiju ne samo obaveštavao o toku pregovora, nego sam ih i uključio u njih, kako bi taj proces podržali umesto da mu se suprotstavljaju. Rekao sam im da je mir pobeda za svakog vojnika. I da, bilo je mnogo pokušaja protivnika pregovora da preko vojske utiču na to da oni propadnu. Ali zahvaljujući svojoj disciplini i svojim ubeđenjima, snage bezbednosti su ostale na kursu. Zašto se bivši predsednik Alvaro Uribe tako žestoko opirao vašim mirovnim naporima? Uribe je pokušao da učini ono što mi činimo. Može se dokazati da je predlagao mnoge od komponenti sporazuma koje je potom kritikovao. Odbijanje Kolumbijaca da prihvate mirovni sporazum na oktobarskom referendumu umalo je dovelo do propasti sporazuma. Zašto je referendum bio neophodan? Nije bio neophodan. Nisam bio u pravnoj obavezi da ga raspišem. Svi su bili protiv njega. Ali od samog početka sam mislio da je ispravno tako postupiti. Moj stil vladavine nije da tražim aplauze, nego da uradim ono što je ispravno, čak i onda kada je to nepopularno. Dobar lider mora da bude hrabar i spreman da preuzima rizike. Da, umalo smo izgubili bitku. Ali smo isto tako stekli i priliku da na mnogo odlučniji način iskujemo jedinstvo i mir. To je razlog zbog koga istinski verujem kako je takav ishod referenduma bio prikriveni blagoslov. Mnogi su očekivali da će posledice odbacivanja sporazuma na referendumu biti produžena politička kriza ili novi pregovori do predsedničkih izbora 2018. Takvo stanje moglo je onda da vodi odustajanju gerilaca od pregovora. Vreme i dijalog su bili od suštinskog značaja. Umesto da tvrdnje opozicije odbacim kao čisto politikantstvo, uključio sam je u ozbiljne razgovore o tome šta je od suštinske važnosti za postizanje novog sporazuma. Gerilci su takođe pokazali veliku zainteresovanost za to da se krene dalje, time što su modifikovali neke od odredaba sporazuma uz istovremeno insistiranje na sopstvenim crvenim linijama (političkoj integraciji i zahtevu da niko od njih ne završi u zatvoru). Bili su spremni da poslušaju glas naroda izražen na plebiscitu u istoj meri kao i mi. Tokom intenzivnih pregovora uspeli smo da promenimo neke klauzule koje su protivnici sporazuma smatrali isuviše ambivalentnim, i pristali na neke suštinske izmene, ne odstupajući pritom od strukture i principa sadržanih u izvornom sporazumu. Tako će se, na primer, specijalni tribunal za tranzicionu pravdu sastojati samo od kolumbijskih sudija, ali uz strogo poštovanje međunarodnih standarda. Takođe smo jasno stavili do znanja da će ruralna i agrarna reforma podrazumevati zaštitu privatne imovine, dok će gerilci prijaviti svoju ilegalno stečenu imovinu i iskoristiti je za plaćanje reparacija njihovim žrtvama. Ove i neke druge izmene, kao što sam rekao, ne menjaju značajnije suštinu izvornog sporazuma. Ali dijalog koji se na nacionalnom nivou poveo zahvaljujući referendumu svima nam je omogućio da se s budućnošću suočimo postižući najširi mogući nacionalni konsenzus. Istinski verujem da je ono što je trebalo da bude mirovni sporazum između vlade i gerilaca sada inkluzivni sporazum koji ne samo da znači okončanje oružanog konflikta u našoj zemlji, nego označava i početak istorijskog procesa nacionalnog pomirenja. Protivnici su vas redovno optuživali da ste predsednik koji ima samo jednu temu, te da ste zanemarili rešavanje mnogih drugih problema koje zemlja ima. Optuživan sam ja za mnogo toga: da sam komunistički agent, pripadnik KGB-a, izdajica svoje klase. To što su me nazivali predsednikom koji ima samo jednu temu još je i najblaža od svih kvalifikacija. Ali stvari stoje sasvim obrnuto. Imamo jednu od najsolidnijih privreda u Latinskoj Americi, s nekim od najboljih socijalnih pokazatelja. Stopa siromaštva opala je za 12 odsto, a ekstremno siromaštvo je tokom mog mandata prepolovljeno. Obrazovanje smo učinili potpuno besplatnim, a njegov kvalitet je bolji nego ikad ranije. Pristup visokom obrazovanju povećan je za 30 odsto. Za tri godine smo sagradili više škola nego što je ranije bilo planirano za narednih 60 godina. Takođe smo postigli da zdravstvena zaštita postane osnovno pravo, i sada je njom pokriveno kompletno stanovništvo. Osim toga, sagradili smo više od milion kuća, uglavnom za najsiromašnije (nijedna prethodna vlada nije ih izgradila više od 300.000). I sprovodimo pravu revoluciju u razvoju infrastrukture, što će našu ekonomiju učiniti konkurentnijom. Mogao bih da nastavim, ali zaustaviću se na ovome. Mnogi ljudi i vlade širom sveta zabrinuti su zbog uloge koju Kolumbija ima kao veliki proizvođač i izvoznik droge. Da li ste u poziciji da tvrdite kako će mirovni sporazum doprineti da Kolumbija izgubi taj status? Sporazum će nam pomoći da se, prvi put, posvetimo tome da ilegalni usevi budu zamenjeni legalnim na sveobuhvatan i efikasan način. Pre postizanja sporazuma tako nešto je bilo nemoguće, jer je FARK štitio zasade koke. Svaki put kad bismo ih uništili, po vrlo visokoj ceni, oni bi već sledećeg dana zasadili nove površine. Sada su posvećeni tome da nam pomognu u ovoj zameni ilegalnih useva legalnim. Poznato je da se zalažete za legalizaciju droge. Šta su vaši razlozi za to? Nobelova nagrada vam daje privilegovanu platformu za priključivanje drugim svetskim liderima u globalnoj kampanji za legalizaciju droge. Da li ćete tako i postupiti? Globalni rat protiv droge vodi se već više od 40 godina, bez ikakvih izgleda za pobedu. Kolumbija je u tom ratu podnela najveće žrtve i platila najvišu cenu, i ponekad nam se čini kao da trčimo u mestu. Potreban nam je novi pristup, gde će fokus biti više na ljudskim pravima i javnom zdravlju. Stari pristup - da svakoga ko je umešan u promet narkotika strpamo u zatvor - očigledno ne donosi rezultate. Snage reda treba da budu usredsređene na one karike u lancu šverca droge koje nanose najviše štete. Ali to je problem koji mora da se rešava na međunarodnom nivou, jer je u pitanju globalni problem. I da - nastaviću da se zalažem za pokretanje debate o ovom pitanju širom sveta. Koje su glavne koristi koje će Kolumbija imati od mira? Mir će u Kolumbiji promeniti situaciju po svim pitanjima. Zamislite samo šta jedno društvo, koje je posle 50 godina rata izgubilo čak i sposobnost saosećanja, može da postigne u miroljubivom okruženju. Porašće nivo ulaganja - kako javnih tako i privatnih - kojima će biti obuhvaćeni i regioni s visokim potencijalom za rast koji su dosad zbog nasilja bili odsečeni od ostatka zemlje. Biće oslobođeni poljoprivredni, industrijski i turistički potencijali, što će za posledicu imati otvaranje novih radnih mesta i veću socijalnu jednakost. Samo nam je nebo granica. Ali kao što ste i sami ranije ukazali, sporazum ne predstavlja kraj puta. Ostatak vašeg mandata biće obeležen teškim postkonfliktnim izazovima. U čemu se tačno ti izazovi sastoje, i kako nameravate da se s njima suočite? Sporazum će okončati konflikt. Izgradnja mira zahtevaće mnogo veći i dugotrajniji napor. Glavni izazov biće ujediniti zemlju i uspostaviti koordinaciju između vlade i čitave države kako bi mirovni sporazum bio sproveden na efikasan način. Uveren sam da Kolumbijci imaju talenta, volje i istrajnosti da poseju seme i uberu plodove mira.