Poverenje i renesansa

Već nekoliko nedelja traje jedna u nizu epopeja, ili bolje rečeno epopejica koje su iznikle u toku sadašnjeg režima. Ne, ne mislimo na to otkud Palma u Americi, ili otkud Karić u Srbiji. Ova epopejica traje duže od ostalih jer je umotana u oblandu misterije, zatim prekrivena velom tajne i na kraju uvaljana u poh onostranog: otkud Miša Vacić u Vladi Srbije? I to ne u zgradi Vlade, svratio sa ulice u trenerci i patikama da pita gde je najbliža teretana na otvorenom, nego baš u Vladi, funkcioner u odelu, sa sve kravatom i cipelama? Misteriju je donekle razrešio sam Vacić rekavši u jednom gostovanju na televiziji da je „korigovao svoje stavove u skladu sa zvaničnim stavom Vlade Srbije“. Jedna vrata misterije je zatvorio, a bezbroj drugih skrivenih prolaza se otvoriše. Ako čovek koriguje stavove, da li to znači da se sve iz prošlosti briše kao istorija internet brauzera? Znači li to da čovek onda kreće iz početka, kao nežna i nevina tabula rasa spremna da primi nove zvanične stavove umesto svojih bivših nezvaničnih? Sve nezakonite radnje koje je čovek možda činio, pretnje koje je slao neistomišljenicima su sada korigovane i usklađene sa vrednostima za koje se zalaže Vlada Srbije? Da li to znači da su i ostali članovi Vlade možda nekad, u prošlosti, imali nekakve drugačije stavove, koje su sada korigovali, ozvaničili tako da budu u skladu sa zvaničnim stavom Vlade? LJudi se menjaju, nekada u prošlosti bili su pankeri i pili pivo ispred dragstora, a sada obukli odela, uzeli aktovke i uvukli se u crne limuzine. Ne kaže se džabe: ko nije u mladosti bio anarhista taj nema srce, a ko nije u starosti postao konzervativac taj nema mozak. Dobro, možda ovo nije najsrećnije izabrana izreka u Vacićevom slučaju, ali kapirate šta hoćemo da kažemo. Ne možeš doveka juriti za svojim idealima, mora od nečeg i da se živi. Lepo je sve to razbijanje gej parada o svom trošku i srbovanje u svoje slobodno vreme kao hobi, ali budimo realni, to nije siguran posao, `leb sa sedam kora je to. Država sutra promeni, odnosno koriguje svoj kurs, i ti ostade usamljeni borac protiv celog sveta, nacionalistički Don Kihot, i to bez pomoći ultradesničarskog Sančo Panse, koji je čovek našao odavno sigurica posao preko strica. Na kraju krajeva, da se ne lažemo, plata savetnika sekretara za Kosovo i Metohiju u Vladi je plata savetnika sekretara za Kosovo i Metohiju u Vladi. A i svi stari drugari su tu. Pa eno ga i drugar Sančo Pansa! I na kraju, najveća misterija od svih - koji je to zvanični stav Vlade Srbije prema kojem se korigovao gospodin savetnik Vacić? Da li je to Evropska unija po svaku cenu? Prijateljstvo sa Rusijom čak i ako nas, ne daj bože, izdaju? Ispružena ruka prijateljstva novom američkom predsedniku Trampu uz nadu da se neće setiti podrške Klintonovima? Borba za Kosovo i Metohiju, do poslednjeg putničkog voza? Koja god da je, nije bilo lako Miši Vaciću - i zaslužio je krvavo tu svoju novu savetničku platu. E pa u zdravlje da je trošiš, korigovana junačino!