Dačićevi pre za kandidate opozicije nego za Nikolića

Posle serije nastupa naprednjačkih funkcionera koji su zatražili od svog lidera da se kandiduje na predsedničkim izborima, i potonje epizode u kojoj isto to traže stranački koalicioni partneri – socijalisti i Jedinstvena Srbija - aktuelni premijer Aleksandar Vučić bi možda mogao da raspiše neku vrstu preliminarnih izbora, odnosno glasanje za kandidata vladajuće koalicije. Čuveni adut „hoće me narod“ baš i ne bi bio beskoristan u slučaju kršenja Vučićevog bezbroj puta ponovljenog zaklinjanja da ga predsednička pozicija ne interesuje i da se sigurno neće kandidovati – naravno, pod uslovom da posle višegodišnjeg intenzivnog medijskog redizajniranja stvarnosti u Srbiji ima još malo razuma i pamćenja onog što je bilo juče. A „narod“ ga baš želi – za kandidata. Na to ukazuje istraživanje agencije Ninamedija, prema kome bi 27,5 odsto građana upravo njega kandidovalo za predsednika (upitani koga bi predložili po svojoj volji, bez obzira na to da li će dotični biti kandidat ili ne). U terenskom istraživanju rađenom od 12. do 20. januara na uzorku od 1.049 ispitanika (troetapni slučajni reprezentativni stratifikovani uzorak), četvrtina anketiranih nije znala da se izjasni kada im je ponuđeno da predlože idealnog kandidata po sopstvenoj volji. Tom broju ispitanika, koji možda misle da predsednik po meri Srbije možda negde i postoji, ali oni ne mogu da ga se sete ili ne žele da sa drugima podele svoje mišljenje, valja dodati i još 7,2 procenta onih koji su uvereni da dobrog kandidata jednostavno – nema. Tako ispada da bi na „preliminarnim“ izborima sa neograničenim brojem kandidata, Vučiću u leđa gledao njegov nekadašnji učitelj Vojislav Šešelj, ali sa baš ozbiljne razdaljine – njegovo ime pomenulo je 5,7 odsto ispitanika. Nekome je možda logično, a nekome sasvim tragično da su i sledeća dva imena, zapravo, zvezde devedesetih: kao idealnog predsedničkog kandidata 5,4 odsto ispitanika vidi Ivicu Dačića, dok svaki dvadeseti predlaže aktuelnog predsednika, Tomislava Nikolića. Ostali kandidati pomenuti su u manje od četiri odsto slučajeva, među njima najčešće Vuk Jeremić (3,9 odsto) i Saša Janković (2,6 procenata). E, sad, drugi je problem što u traženju rešenja velike dileme vezane za način izlaska na izbore, Vučić ne može da se osloni samo na „volju naroda“ koju je, u datim medijskim okolnostima, ionako lako usmeravati u pravcu po njegovoj želji. Premijer bi, pre svega, morao da ima u vidu sve posledice eventualne odluke o napuštanju premijerske pozicije, ali, s druge strane, i posledice eventualnog nezadovoljstva sadašnjeg predsednika Nikolića. Jasno je da se Nikolić i dalje nada da bi mogao dobiti naprednjačku podršku još jednoj kandidaturi za boravak u prestižnoj kancelariji na Andrićevom vencu, pa se postavlja pitanje da li bi, u slučaju da do toga ne dođe, aktuelni predsednik mogao na neki način iskazati ljutnju? Na suptilnu poruku te prirode, uostalom, liči izjava Nikolićeve medijske savetnice Stanislave Pak da njega kao kandidata podržava čak 82 posto birača SNS koji su „prepoznali rezultate dosadašnjeg predsednika“. Savetnica Pak nije precizirala kako je pitanje bilo postavljeno – da li je možda reč o varijanti u kojoj bi Nikolić bio kandidat vlasti iza koga bi Vučić stao svim srcem i sopstvenom voljom, pa bi ga naprednjaci zato i podržali? Znamo, međutim, da su ispitanici Ninamedije ostavili malo drugačiji utisak o preferencijama: u hipotetičkoj situaciji raskola u nekadašnjem naprednjačkom vodećem dvojcu, zahvaljujući kome bi došlo do njihovog suočavanja u drugom izbornom krugu, Vučića bi podržalo 54, a Nikolića 19 odsto izašlih na izbore, dok njih 27 odsto nije moglo da se opredeli. Posebno je zanimljivo kako su na to pitanje odgovorili birači SNS: njih čak 76,1 odsto podržalo bi Vučića, a „svega“ 18,6 odsto Nikolića, mada iz perspektive, na totalno pokoravanje naviklog Vučića, to baš i nije zanemarljiva podrška aktuelnom predsedniku. Još 5,3 odsto birača SNS-a nije moglo da se opredeli u ovakvoj situaciji. Birači SPS-a u tom slučaju našli bi se na priličnim mukama – njih 37,3 odsto nije umelo da odgovori na pitanje, za Vučića bi glasalo 32, a za Nikolića 30,7 procenata. Mnogo gore bilo bi biračima SRS-a, jer njih čak 49 odsto ne bi moglo da se opredeli u tako organizovanom drugom krugu, za Vučića bi glasalo 29,4 a za Nikolića 21,6 odsto radikala. Takav rasplet, ipak, nije nešto što većina očekuje: više od polovine građana (53 odsto) smatra da će Vučić i Nikolić na predsedničkim izborima nastupiti zajedno, u istom timu, dok njih 29 odsto veruje da bi uskoro moglo doći do otvorenog sukoba dugogodišnjih saradnika o čijem rivalitetu se odavno spekuliše, ali uvek bez neoborivih dokaza. Zanimljivo da čak ni u redovima simpatizera SNS-a ne vlada stopostotno uverenje u slogu premijera i predsednika – skoro dvotrećinska većina (65,7 odsto) jeste u to uverena, ali, ipak, tu je i četvrtina (24,1 odsto) onih koji veruju da će Vučić i Nikolić nastupiti jedan protiv drugog. Osim odluke o tome ko će braniti boje vladajuće koalicije na predsedničkim izborima, premijer Vučić bi, kako je obećao, 15. februara trebalo da nam otkrije još jednu tajnu – da li će ponovo biti organizovani i prevremeni parlamentarni izbori. Ako se u donošenju te odluke bude oslanjao na stavove građana, zanimljivo je videti šta je na tu temu ustanovila Ninamedija: javnost je podeljena, s tim što je nešto veći procenat građana koji se tome protive - 45 u odnosu na 40 odsto onih koji podržavaju ideju o istovremenim parlamentarnim i predsedničkim izborima. Vanrednim parlamentarnim izborima najviše bi se obradovali simpatizeri radikala - njih 63,6 odsto smatra da bi trebalo raspisati i jedne i druge izbore, dok se svaki treći tome protivi. Pristalice drugih stranaka uglavnom su prilično ujednačeno podeljene na one koji su za istovremene izbore na oba nivoa. Među pristalicama DS-a nešto je više onih koji bi voleli da se raspišu i parlamentarni izbori (46,2 odsto) nego protivnika takve ideje (38,5 procenata). Simpatizeri DJB većinski smatraju da su predsednički izbori sada dovoljni (56,4 odsto) dok njih 41 odsto smatra da bi trebalo ići i na istovremene parlamentarne izbore. Ako premijer na kraju višemesečnih proračuna posluša one nešto malobrojnije građane, koji se zalažu za istovremene izbore na dva nivoa, prema januarskom raspoloženju, parlament bi imao nešto manje stranaka od aktuelnog: SNS bi imao podršku od 46,7 odsto za sada opredeljenih građana, sledili bi socijalisti sa 9,8 i radikali sa 8,4 odsto. U parlament bi ušli još i predstavnici Dosta je bilo sa 7,2 odsto glasova trenutno opredeljenih birača, dok bi ostale stranke morale da se uzdaju da su među neopredeljenima najmasovniji baš njihovi potencijalni birači – među onima koji su već opredeljeni, Dveri podržava 4,4 odsto birača, a slede pristalice SDS-a (tri odsto) i DS (2,9 odsto). Rejting JS sada je na 2,2 odsto, SVM-a dva, dok su ostale stranke navođene u manje od 2 odsto slučajeva. Navedeni procenti dobijeni su isključenjem iz obrade odgovora petine ispitanika koji su rekli da ne bi izašli na glasanje, još 11,3 odsto neopredeljenih i 4,6 odsto anketiranih koji su odbili da se izjasne. Čak i ako parlamentarnih izbora ne bude, za skoro polovinu građana predstojeći izbori neće biti samo odluka o tome ko će u narednih pet godina obavljati predsedničku dužnost: skoro polovina (48 odsto) ispitanika, naime, veruje da će se čak i na predsedničkim izborima izjašnjavati za ili protiv koalicije koja čini aktuelnu Vladu Srbije, dok se 35 posto anketiranih ne slaže sa tako objašnjenim značajem predsedničkih izbora. Preostalih 17 odsto građana nije imalo odgovor na ovo pitanje. A da li se može očekivati poseban značaj predsedničkih izbora u još jednom smislu – geostrateškom? Uz ogroman broj nepoznanica koje u ovom trenutku postoje, nemoguće je tačno predvideti ko će ući u drugi izborni krug, ako ga uopšte bude – ipak, 40 odsto građana veruje da će se, na neki način, na predstojećim izborima opredeljivati između proruskog i prozapadnog kandidata, dok se sa takvom ocenom ne slaže 38 procenata ispitanika. Gde je u toj priči Vučić sa svojom izrazitom kooperativnošću prema „zapadnim prijateljima“ i naglašenim divljenjem prema Angeli Merkel, s jedne strane, i izrazitim davanjem na značaju nacionalistički opredeljenim saradnicima, s druge strane? Većina građana, njih 43 odsto, premijera vidi kao prozapadno orijentisanog, dok je za 28 procenata anketiranih Vučić, ipak, proruski opredeljen, dok njih 29 odsto ovu dilemu ne može da reši. S obzirom na teorije prema kojima Vučić, zapravo, želi da „pacifikuje“ ekstremne nacionaliste tako što ih uvodi u sistem (makar i neuspešno, kao što je pokazao primer Miše Vacića) i prema kojima je forsiranje nacionalizma i rusofilije preko najubojitije medijske artiljerije vlasti, zapravo, ciljano s namerom da zadrži staro, radikalsko biračko telo, kako bi ih neosetno uveo u Evropsku uniju, zanimljivo je pogledati demografske karakteristike ispitanika: prozapadnu orijentaciju premijera u većem broju prepoznaju građani do 44 godine starosti, srednje i visokoobrazovani, stanovnici Beograda. Uklapa se? Kad već pominjemo medijsku obradu stvarnosti - izgleda da će premijer morati još da poradi na utvrđivanju lekcije o „zvocanju“ predsednika kao nepodnošljivom ometajućem faktoru za rad vlade koja pretvara Srbiju u tigra na Balkanu i šire: da je za Srbiju bolje ukoliko su predsednik države i premijer iz iste stranke veruje 52 odsto ispitanika, kohabitacija je bolje rešenje za 31 odsto ispitanih, a bez odgovora je bio svaki šesti, ili tačnije njih 17 odsto. Za građane nisu bila baš najuverljivija ni objašnjenja (dela) opozicije da je izlazak na izbore sa većim brojem kandidata dobro rešenje, jer će se uz veću ponudu na birališta „izvući“ više nezadovoljnih: 51 odsto ispitanika veruje da bi za opoziciju bilo bolje da je mogla da se dogovori o jednom kandidatu, za aktuelno „pluralno“ rešenje razumevanja ima 31 odsto građana, a bez odgovora je bilo 18 procenata. Ima tu još loših vesti za opoziciju – ili bar razloga za posezanje za poslednjim rezervoarima energije i kreacije u vremenu do izbora. Podaci kažu da bi aktuelni predsednik Nikolić imao ozbiljne šanse da pobedi oba opoziciona kandidata u koje se polažu najveće nade. Ukoliko bi u drugom izbornom krugu došlo do „obračuna“ Nikolića i Saše Jankovića, aktuelni predsednik mogao bi da računa na podršku 49, a Janković 32 odsto birača. Jeremić bi prošao nešto bolje, ali ne dovoljno – u toj varijanti duela, Nikolića podržava 46, a Jeremića 35 procenata građana. U obe varijante, Nikolića u većoj meri nego ostali podržavaju stariji od 60 godina, stanovnici vangradskih sredina i regiona Istočne i Južne Srbije, penzioneri i građani sa primanjima do 15.000 dinara. Zanimljivo je, međutim, da bi, u duelu Nikolić - Janković, među pristalicama socijalista, bilo više onih koji bi podržali Jankovića (36,7) nego Nikolića (35,4). Nikolić ne bi dobio podršku ni svih simpatizera SNS-a (njih 9,3 odsto podržali bi konkurenta, dok bi Nikolića podržalo 85,6 procenata), kao što ni Janković ne bi dobio podršku svih simpatizera DS-a, koja je uputila takav poziv (8,3 odsto simpatizera DS-a podržalo bi Nikolića, a Jankovića 83,3). Većina pristalica SRS-a (58,1 odsto) podržala bi Jankovića, dok bi glas bivšem stranačkom kolegi dalo njih 27,4 odsto. Jankoviću je naklonjena i ogromna većina birača Dveri i DSS-a (85,7 prema 9,5 odsto onih koji bi glas dali Nikoliću). Jedino među biračima DJB Nikolić nema čemu da se nada – ne bi ga podržao baš niko, njih 92,1 odsto glasalo bi za Jankovića, a razliku do 100 procenata čine neopredeljeni. I u slučaju duela Nikolić - Jeremić došlo bi do ozbiljne podele birača SPS-a. NJih čak 45,6 odsto podržalo bi Jeremića, dok bi se za Nikolića opredelilo njih 32,9 odsto. Aktuelni predsednik ne bi mogao da računa ni na jedan glas pristalica DS-a i DJB, ali ni Jeremić ne bi sigurno „pokupio“ sve njihove glasove, već „samo“ 92,3 odsto demokrata i 86,1 odsto pristalica DJB. Jeremić bi „oteo“ i nešto više naprednjačkih glasova nego Janković, tako da bi za njega glasalo 13,2 odsto simpatizera SNS-a, a za Nikolića 82,8 procenata. I pristalice radikala većinski bi podržale Jeremića (58,1 odsto) dok bi za Nikolića glasao svaki četvrti (24,2 odsto). Skoro devet puta više simpatizera Dveri i DSS-a podržalo bi Jeremića (81 odsto) nego Nikolića (9,5 odsto). Većina učesnika u istraživanju, uostalom, tvrdi da poziv stranke čiji su simpatizeri da glasaju za određenog predsedničkog kandidata ne utiče na njihov izbor (61 odsto), za razliku od 14,6 procenata onih koji kažu da ta preporuka ima uticaja na to koga će zaokružiti na biračkom mestu. Stranački poziv ima nešto veći uticaj na građane starije od 45 godina, sa osnovnim nivoom obrazovanja, koji žive u vangradskim sredinama i u Vojvodini i one sa primanjima nižim od 15.000 dinara. Znamo već da je moguće više verovati televiziji nego sopstvenim očima i džepu: 11 odsto ispitanika izjasnilo se da bi podržali kandidata čijom biografijom i radom nisu zadovoljni, ako ih na taj izbor pozove stranka ili lider stranke koju podržavaju. U toj grupi uglavnom su se našli stariji od 45 godina, sa najviše završenom osnovnom školom, nezaposleni i zaposleni u državnom sektoru, bez ikakvih ili sa mesečnim primanjima do 15.000 dinara. Najveći broj građana ne očekuje da će im rezultat predsedničkih izbora doneti boljitak (57 odsto), ali se jedna trećina (31 odsto), ipak, nada boljem životu posle izbora. Gledano po stranačkoj pripadnosti, najviše je među pristalicama naprednjaka onih koji veruju da će predsednički izbori doprineti boljem životu – 56 odsto, dok u takav ishod ne veruje njih 35,1 posto. Oprečan je stav simpatizera njihovih koalicionih partnera, socijalista – među njima je više onih koji ne očekuju nego onih koji očekuju boljitak (57,8 prema 26,5 odsto). Najskeptičniji su simpatizeri DJB, među kojima je tri četvrtine (74,4 odsto) onih koji ne veruju u boljitak posle izbora za predsednika, dok 23,1 odsto simpatizera tog pokreta to, ipak, očekuje. Slede demokrate, među kojima njih 69,2 posto ne očekuje boljitak (30,8 odsto očekuje) pa radikali, među kojima se boljitku nada njih 68,2, a ne nada 22,7 procenata. Među biračima Dveri i DSS-a takođe je više onih koji ne očekuju (63,6 odsto) nego onih koji očekuju boljitak, jer je optimista 31,8 odsto - ni trećina.