U vinu je istina

Na spisku potencijalnih kupaca, kojima država, uzdajući se u treću sreću, namerava uskoro da ponudi celokupnu imovinu Vršačkih vinograda u stečaju, nalazi se i kineska kompanija Guan Nan, pišu mediji. Za zaboravne ništa sporno. Za one sa dužim pamćenjem, firma Guan Nan, inače poznata po proizvodnji, bojenju i doradi tkanina, već je pokušala da naprečac 2013. kupi Vršačke vinograde, da bi na kraju ta privatizacija bila zaustavljena zbog silnih proceduralnih propusta i uz međusobne optužbe kabineta predsednika Tomislava Nikolića i tadašnjeg ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da su pritiscima na nadležne u Agenciji za privatizaciju pokušavali da mimo procedura prodaju „nameste“ upravo Kinezima. Doduše, nesuđeni kupci bili su i jedini ponuđači na licitaciji koju je Agencija tada raspisala. Razlog za to, tvrdili su protivnici ove privatizacije, bili su kratki rokovi koje je Agencija za privatizaciju ostavila potencijalnim kupcima da pripreme dokumentaciju, pa se na licitaciji pojavio samo kineski Guan Nan, kome Vršački vinogradi umalo nisu prodati za trećinu cene od procenjene vrednosti. Zahvaljujući brzoj izmeni uredbe, a na predlog tadašnjeg Ministarstva privrede, omogućeno je da se na licitaciji početna cena, ukoliko po njoj niko ne želi da kupi preduzeće, spušta najpre na 50, a onda u trećem krugu i na 30 odsto vrednosti. Tako je Guan Nan vinograde dobio za 5,3 miliona evra, iako je njihova procenjena vrednost bila 17,6 miliona. Osim ove zamerke, Savet za borbu protiv korupcije ukazivao je i na propuste u samom formiranju cene, odnosno prodajnog paketa, jer u nju nisu adekvatno uračunati ni rod vinograda u toj godini ni tržišna vrednost zemljišta koje su Vršački vinogradi i posedovali i zakupljivali, a i ono je bilo predmet prodaje. Takođe, insistirano je da se Vršački vinogradi prodaju mesec dana pred berbu grožđa, iako su tadašnji zasadi, po nekim procenama, garantovali rod koji je vredeo gotovo isto onoliko koliko je Guan Nan izlicitirao za celo preduzeće, a to uopšte nije bilo uzeto u obzir kada se formirala cena za prodaju vinograda. A da sve bude još sumnjivije, ugašena Agencija za podsticanje stranih ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), po već oprobanom receptu, baš tih dana, kada se kineska kompanija spremala da za nešto više od pet miliona evra kupi Vršačke vinograde, prvu i najveću među srpskim vinarijama do tada, odlučila je da firmi Guan Nan dodeli subvencije za zapošljavanje novih radnika. Za 247 novih radnih mesta, na predlog resornog ministra privrede, SIEPA je Kinezima odobrila ukupno 1,48 miliona evra ili 6.000 evra za svako radno mesto. To odobrenje stiglo je dan pre nego što je država trebalo u sudu u Vršcu da potpiše, odnosno konačno overi ugovor o prodaji Vršačkih vinograda. Nesuđeni kupac, međutim, nije nameravao da zaposli dodatne radnike, već da tih 247 zaposlenih, koje će finansirati poreski obveznici, angažuje sa tržišta rada, ali tako što prethodno zaposleni u Vršačkim vinogradima dobiju otkaz, prijave se na spisak nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a onda ih novi vlasnik ponovo angažuje da rade, pošto prethodno za njih dobije novac iz budžeta. Overu ugovora zaustavila je sudija u Vršcu, ta privatizacija je ubrzo i raskinuta, a zaposleni u Vršačkim vinogradima organizovani i u sindikatu Nezavisnost i u Udruženju malih akcionara, u međuvremenu su na različite adrese slali dokaze kako je ovo preduzeće pljačkano lošim upravljanjem još od njegove prve privatizacije 2006. Tada prvi čovek sindikata Nezavisnost i nekadašnji inženjer u Vršačkim vinogradima Jon Popov pisao je čak i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, od koje mu je stigao i odgovor, ali i svim relevantnim domaćim i inostranim udruženjima, ministarstvima i nadležnim političarima. U istragu o malverzacijama u ovom preduzeću umešalo se i Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali kako Popov kaže za NIN, nikada nisu dobili odgovor dokle je istraga o slučaju Vršački vinogradi stigla. Činjenica je i da je Agencija za borbu protiv korupcije donela rešenje po kojem je Olivera Aranđelović, suprotno zakonskim odredbama, vršila funkciju i zamenika direktora Agencije za privatizaciju i člana Odbora direktora u preduzeću Vršački vinogradi, baš u trenutku kada je ono trebalo da se proda Kinezima. Kabinet Dinkićevog naslednika na mestu ministra privrede Saše Radulovića, koji se borio protiv prodaje Vršačkih vinograda Guan Nanu, tvrdio je da je ona bila i protiv prodaje zaliha koje je preduzeće imalo, iako je tim novcem mogao biti isplaćen bar deo dugova. A sve sa ciljem da postojeći dugovi umanje prodajnu cenu vinograda. Sa druge strane, pojedini savetnici predsednika Srbije Tomislava Nikolića dovođeni su u vezu sa prvom privatizacijom ovog preduzeća, a ostalo je upamćeno i kako su Nikolić i Dinkić, prilikom pokušaja druge prodaje, javno upirali prst jedan u drugog, tvrdeći da su pritisci da se Vršački vinogradi gotovo preko noći i uz državne subvencije prodaju Guan Nanu dolazili iz njihovih kabineta. Nikolić je tvrdio da je ta afera nameštena i da je to bio „Dinkićev manevar da upropasti Nikolićevu posetu Kini“, dok su sa druge strane stizale optužbe da je upravo ta poseta bila razlog zbog kojeg je Nikolićev kabinet vršio pritisak na Agenciju za privatizaciju i Ministarstvo privrede da se Vršački vinogradi što pre prodaju kineskoj firmi za proizvodnju tkanina. Mediji su u to vreme prstom upirali i u Sinišu Malog, aktuelnog gradonačelnika, tada ekonomskog savetnika prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, tvrdeći da je konsultantska agencija Oli konsalting, u njegovom vlasništvu, tada bila konsultant Guan Nana. Prema podacima Agencije za privredne registre, Oli konsalting jeste u to vreme bio u vlasništvu Siniše Malog, Vučićevog ekonomskog savetnika, iako su njegova upravljačka prava bila preneta na nekog drugog. Tek maja 2014, prema podacima APR-a, Mali se briše iz registra i kao stoodstotni vlasnik upisuje Vladimir Kerkez. Ova, u poslednjem trenutku sprečena privatizacija Vršačkih vinograda, koji su od 2010. u restrukturiranju, bila je, inače, drugi pokušaj da se isto preduzeće proda, nakon što je država prethodno raskinula prvu privatizaciju. Vinogradi su, naime, prvi put privatizovani 2006, prodajom 70 odsto kapitala domaćem konzorcijumu koji su činili preduzeća Vinoprodukt Čoka, Pivara MB, Rodić MB i Šećer Šafer. Prema ugovoru potpisanom sa državom, novi vlasnik je bio dužan da već u prvoj godini investira oko pet miliona evra, što on nije učinio. I iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i iz svedočenja Jona Popova NIN-u vidi se da su upozorenja Agenciji za privatizaciju da kupac ne postupa po ugovoru, uzalud slata. Umesto da raskine ugovor, Agencija je i uprkos čestim upozorenjima novom vlasniku sve do 2009. tolerisala i kašnjenja sa ulaganjima, ali i druge nepravilnosti, da bi tek te godine ugovor bio raskinut. Popov, koji je još 2008. dobio otkaz, ali je odlukom Inspektorata za rad vraćen na posao do okončanja sudskog spora, jer je bio predsednik sindikata Nezavisnost u Vršačkim vinogradima, tvrdi da je firma u tom periodu devastirana i opljačkana. On kaže da je dokumentaciju koja dokazuje kako je firma u vreme prve privatizacije pljačkana poslao, između ostalog, i premijeru Vučiću, ali nikada nije dobio odgovor. Navodi i da je predsednik Upravnog odbora firme u Vršcu u to vreme bio Pavle Bašić, kasnije savetnik u kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Potpisnik kupoprodajnog ugovora, kaže Popov, bio je Zoran Ćopić, koga mediji dovode u vezu sa uhapšenim Darkom Šarićem, kojem se sudi pred Specijalnim sudom za šverc 5,7 tona kokaina. Ćopić je učesnik u mnogim spornim privatizacijama, a Specijalni sud ga je 2014. godine u odsustvu osudio na šest godina zatvora kao organizatora grupe koja je oštetila beogradski IKL. „Zastupnik kapitala koji je preuzeo upravljanje nakon raskinute privatizacije 2009. podneo je krivične prijave protiv Bašića i drugih učesnika u ovim malverzacijama, ali nemam informaciju da je sa tim bilo šta urađeno“, kaže za NIN Popov, koji je baš kao i drugi radnici Vršačkih vinograda 2015. proglašen tehnološkim viškom uz otpremninu od 200 evra po godini staža. Prema podacima sa sajta Ministarstva privrede u ovom preduzeću koje je 2015. otišlo u stečaj, trenutno je četvoro zaposlenih, a Agencija za licenciranje stečajnih upravnika sada namerava da imovinsku celinu preduzeća u stečaju ponudi na javnom nadmetanju. Prvobitno je ta licitacija bila zakazana za 30. januar, ali je onda rok pomeren za 10. februar. Početna cena je 480 miliona dinara, a osim Guan Nana, mediji spekulišu da bi Vršačke vinograde želeli da kupe i Svislajon, Matijević, Profineks, slovačka firma koja je prošle godine sklopila i strateško partnerstvo sa Vršačkim vinogradima u stečaju, u nameri da obnovi proizvodnju vina, kao i investitori iz Makedonije i Rumunije. Za Vršačke vinograde sada je možda već kasno, ali ako je i država zaboravna, nije nemoguće da ovu treću sreću ugrabi upravo kineski Guan Nan. Za vino, tkaninu ili nešto treće, kao da je to važno.